Ambasador Jelena Milić bila je ko-domaćin za stotinu đaka i profesora beogradskih gimanzija, učesnika prvog studijskog putovanja u Jasenovac i Pakrac od kraja oružanih sukoba u RH. Inicijator i organizator ove istorijske posete bio je Muzej žrtava genocida a kodomaćin Mar Krabulić njegovo preosvedtenstvo vladika Jovan i Eparhija Pakračko-Slavonska.   

Tom prilikom ambasador Jelena Mili’ je istakla: “Velika je čast i obveza biti opet  u Jasenovcu,  danas pogotovu  sa svima vama ovde. Hvala vam. Reči iskrene zahvalnosti što ste baš vi, đaci i nastavnici, ovde u Jasenovcu u ovako velikom broju posle toliko vremena, su uistinu prvo što sam istakalželela da iskažem. I
Muzej i vladika  Jovan neguju human, dostojanstven i  istorijografski odgovoran pristup kulturi sećanja. Mada zvuči podrazumevajuće, takav pristup nije, nažalost,  uvek i od svih…..Nedavno je jasenovac posetila i ministarka pravde RSMaje Popović, u funkciji i specijalnog izaslanika predsednika Vučića,  Jasenovcu.  Ona je tom prilikom poručila da nas „strašni zločini i nepočinstva koja su se desila prema nedužnim jasenovačkim žrtvama obavezuju da u sebi i oko sebe iskorenjujemo mržnju i zlo“. Istakala je da Srbija sa predsednikom Aleksandrom Vučićem posvećena razvoju i promociji kulture sećanja „koja je isceljujuća za budućnost celog regiona“, te da će nas  „po tome da li smo u tome napravili iskorak ili ne, pamtiće nas naša deca i istorija“.Vi ste, poštovani đaci, i ta naša deca koja će nas po tome pamtiti ali i oni koji čine ove  važne iskorake ka  isceljujućoj kulturi sećanja. Opet, hvala vam.Pijetet prema nevino stradalima, odgovornost nas građana da na vreme primećujemo i sprečavamo netoleranciju prema drugom, da osuđujemo i sprečavamo organizovanu mržnju i nasilje i ne dozvolimo da se  zla organizove mržnje, kakva su i jasenovačka zla,  ikad više ponove, nas usmeravaju na takav pristup kulturi sećanja. Human i na naučnim činjenicama utemeljen pristup. On ne isključuje odgovornost za počinjeno, naravno. Ambasada RS u RH u potpunosti podržava upravo ovakav pristup. On vodi ka razumevanju i toleranciji, te uspostavlja temelje za normalan zajednički život u miru i prosperitetu. Nažalost, svesni smo opet ovih dana koliko mir i prosperitet  nisu puke fraze, već ciljevi za koje se moramo svakodnevno angažovati. I zato je vaša poseta važna.Poštovani vladika Jovan je, nedavno, u seriji svojih  važnih medijskih nastupa, ukazao na zabrinjavajuću okolnost – mali broja naučnih radova na temu Jasenovca, što gore opisani pristup otežava. Nadam se da će možda i među vama koji ste danas ovde, ili u vašoj generaciji izniknuti stručnjaci koji će se Jasenovcem i drugim srodnim temama baviti na taj način.Sve veća građa MŽG, nedavno otvorena Istraživačka biblioteka u Jasenovcu, sadržaji u episkopskoj knjižnici u Pakracu, sve je to deo važne infrastrukture  negovanja kulture sećanja na strahote Jasenovca koja se prepoznaje i ceni i van srpskih nacionalnih i državnih okvira. Kao ambasador RS u RH, sad već duže od godinu dana, mogu vam iz prve ruke svedočiti kako ovakav pristup otvara vrata ka prostorima prihvatanja i suočavanja  tamo gde to pre, iz različitih razloga,  nije bio slučaj. On omogućava i čvrste temelje za preko potrebno odmrzavanje odnosa RS i RH, na čiju potrebu je, bez obzira na vrlo teške okolnosti, ukazao predsednik Vučić Buducnost Srbije Aleksandar Vucic.
Dragi učesnici ove istorijske posete, hvala vam još jednom što ste danas ovde. Nadam se da će vama boravak biti i koristan i da ce biti primer da i mnogi drugi djaci iz Srbije, regiona i sire pocnu redovno da posecuju Jasenovac.”.      Jos jednom hvala svim djacima, nastavnicima Dejan Ristić  Milan Tomasevic i svima drugima ukljucenom u organitaciju i realizaciju ove uistinu istorijske posete!

Ambasador Jelena Milić 18. oktobra 2023. godine imala je prijateljski sastanak sa gradonačelnikom Grada Zagreba, g. Tomislavom Tomaševićem. Na sastanku je bilo reči o stvaranju prostora za saradnju u oblastima od obostranog interesa.

Ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom, Đorđe Milićević je doneo Odluku o dodeli stipendija u okviru Projekta „Srbija za Srbe iz regiona“ za školsku 2022/2023 godinu.
Kandati iz Republike Hrvatske kojima je dodeljena stipendija su:

• Jovan Sinobad
• Milica Bradaš
• Lana Dželajlija
• Nina Dželajlija
• Stefanela Aćimović
• Nikolina Aleksić
• Katarina Jakovljević
• Sara Kršić
• Sergej Blažić
• Katarina Vučković
• Bojana Nikić
• Darko Đuričić
• Vladan Smiljanić
• Nađa Oljača
• Aleksandar Bajić
• Nebojša Smiljanić

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić doneo Odlukе o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Odlukе су dostupna na internet prezentacijama Ministarstva spoljnih poslova R. Srbije, kao i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.

Ambasador Republike Srbije NJ.E. Jelena Milić prisustvovala je molitvenom sećanju srpskim civilima iz sela u okolini Požege stradalim decembra 1991. godine. Molitveno sećanje je održano kod spomen krsta koji se nalazi nedaleko od sela Jeminovac i tom prilikom ambasador Jelena Milić je položila venac u pomen nedužnim srpskim civilima.

Ambasador Republike Srbije u Republici Hrvatskoj NJ.E. gospođa Jelena Milić prisustvovala je komemoraciji povodom obeležavanja 31.  godine od brutalnog ubistva srpske porodice Zec iz Zagreba, koju su organizovali Srpsko narodno veće  i Antifašistička liga. Komemoracija je održana kod bivšeg planinarskog doma “Adolfovac” na Sljemenu, gde su u noći između 7. i 8. decembra 1991. ubijene dvanaestogodišnja Aleksandra i njena majka Marija, dok je otac Mihajlo Zec ubijen na zagrebačkoj Trešnjevci istog dana.

Foto: SNV

Ministar spoljnih poslova R. Srbije Ivica Dačić doneo je odluku kojom je raspisan Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Nacionalna priznanja za koja se mogu predložiti kandidati:

Nagrada „Majka Srbija“ – pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti  odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu u humanitarnim aktivnostima, razvijanja i jačanja međusobnih veza, unapređivanja ekonomske saradnje, i drugim aktivnostima kojima se doprinosi matičnoj državi, dijaspori i Srbima u regionu.

Nagrada „Slobodan Jovanović“ u oblasti politike – pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti politike i svojim  aktivnostima doprinosi:
• jačanju međunarodnog ugleda Republike Srbije, dijaspore i Srba u regionu;
• promociji Republike Srbije u svetu i afirmaciji njenih interesa
• poboljšanju položaja i prava pripadnika dijaspore i Srba u regionu.

Nagrada „Mihajlo Pupin“ u oblasti informaciono – komunikacionih tehnologija – pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija i svojim aktivnim delovanjem doprinosi:
• isticanju učešća pripadnika dijaspore i Srba u regionu u daljem razvoju svetske tehnologije;
• razvoju informaciono – komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji.

Nagrada „Nikola Tesla“ u oblasti nauke i pronalazaštva – pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti nauke i pronalazaštva, i svojim aktivnim delovanjem doprinosi:
• promociji naučnih dostignuća i pronalazaštva pripadnika dijaspore i Srba u regionu u svetu;
• afirmaciji i omogućavanju primene savremenih svetskih naučnih dostignuća u Republici Srbiji.

Nagrada „Dositej Obradović“ u oblasti obrazovanja – pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti obrazovanja i svojim delovanjem doprinosi:
• očuvanja kulturnog, etničkog, istorijskog i verskog identiteta pripadnika dijaspore i Srba u regionu;
• ostvarivanju kulturne, prosvetne i sportske saradnje dijaspore i Srba uregionu sa Republikom Srbijom;
• unapređivanju saradnje sa verskim zajednicama.

Nagrada „Vuk Karadžić“ u oblasti očuvanja srpskog jezika i ćiriličnog pisma pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti očuvanja srpskog jezika i ćiriličkog pisma i svojim aktivnim delovanjem doprinosi:
• upotrebi, učenju, čuvanju i negovanju srpskog jezika i ćiriličkog pisma među pripadnicima dijaspore i među Srbima u regionu.

Predlog za dodelu nacionalnog priznanja može podneti:

• organizacija dijaspore i organizacija Srba u regionu,
• udruženja čije su delatnosti ili deo delatnosti, usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnog priznanja,
• diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije;
• crkve i verske zajednice,
• predlog za dodelu nacionalnog priznanja „Majka Srbija“ mogu podneti i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Podnosioci predloga mogu da predlože najviše po jednog kandidata za dodelu nacionalnog priznanja u svakoj kategoriji.

Učesnici javnog poziva prijavu sa propratnom dokumentacijom dostavljaju putem elektronske pošte na komunikacije@dijaspora.gov.rs najkasnije do 2. decembra 2022. godine, sa naznakom „Javni poziv za dodelu nacionalnih priznanja“.

Informacije u vezi sa javnim pozivom mogu se pronaći na internet prezentaciji Ministarstva spoljnih poslova R. Srbije, kao i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.

Tekst javnog poziva

Odluka o objavljivanju javnog poziva

Ambasada R. Srbije u Zagrebu ugostila je sedamnaestoro srpske dece iz Eparhije dalmatinske, koja žive u mestima (selima) sa većinskim srpskim stanovništvom (Biskupija, Orlić, Uzdolje, Ramljani, Vrbnik, Zvjerinac, Riđane i Markovac).

Deca uzrasta od 3. razreda osnovne škole do 2. razreda srednje škole boravili su u poseti Zagrebu u organizaciji predsednice UG „Žene kosovske doline“ Radmile Berić i predsednika Opštine Biskupija Milana Đurđevića. Povod posete Zagrebu bio je obilazak Sajma knjiga „Interliber“. Na poziv ambasadora R. Srbije u R. Hrvatskoj gđa. J. Milić, učenici su bili i gosti Ambasade.

Prilikom posete Ambasadi, bio je upriličen doček od strane zaposlenih, a dobrodošlicu su im poželeli ambasador R. Srbije u R. Hrvatskoj gđa. J. Milić i izaslanik Ministarstva odbrane R. Srbije ppuk. Bojan Veličković. Deci su podeljeni prigodni pokloni, kao što su knjige, pernice, školski pribor, majice, kačketi itd, koje su obezbedili Ambasada, „Službeni glasnik“ iz Beograda, SKD „Prosvjeta“ iz Zagreba, Turistička organizacija Beograd, kao i narodna poslanica R. Srbije S. Lakić.

Pored mladih gostiju, prijemu u Ambasadi su prisustvovali i predsednica UG „Žene kosovske doline“ Radmila Berić sa svojim saradnicima, zatim narodna poslanica Sanja Lakić, sveštenik Mitropolije zagrebačko-ljubljanske Bogoljub Ostojić sa đakonom Aleksandrom, predstavnik „Službenog glasnika“ gđa. Ljubica Kačavenda, kao predsednik Opštine Biskupija Milan Đurđević.

U saradnji Ambasade i Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, istog dana grupa đaka obišla je i Saborni hram Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Domaćini u Hramu su bili sveštenik Bogoljub Ostojić sa svojim đakonom, dok se obilasku Hrama pridružio i generelni sekretar SKD „Prosvjeta“ Slobodan Živković.

Ambasador R. Srbije u R. Hrvatskog Nj.E. gospođa Jelena Milić predala je akreditivna pisma predsedniku R. Hrvatske Nj.E. gospodinu Zoranu Milanoviću.

Foto: Kabinet predsednika Republike Hrvatske

Na poziv Saveza antifašističkih boraca i antifašista R. Hrvatske, ministar savetnik u Ambasadi R. Srbije Jelena Surla i ataše Đorđe Žakula položili su vence na Grobnicu narodnih heroja, kao i na Partizanskom groblju na Mirogoju povodom obeležavanja praznika Svih svetih.

U Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije izvršena je primopredaja dužnosti između odlazećeg ministra Nikole Selakovića i novog šefa srpske diplomatije Ivice Dačića.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i Nikola Selaković, koji će u novoj Vladi Srbije voditi Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, razmenili su, u iskrenom i otvorenom razgovoru, mišljenja o aktuelnim spoljnopolitičkim izazovima sa kojima se suočavaju Srbija i njena diplomatija.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković učestvovao je u Berlinu na sastanku ministara spoljnih poslova učesnica "Berlinskog procesa", na kome je bilo reči o pripremi samita ove inicijative 3. novembra, ali i o energetskoj bezbednosti, migrantskoj krizi i evropskim integracijama zapadnog Balkana.

Ministar Selaković je posle sastanka izjavio da je na tom skupu, kome je predsedavala ministarka inostranih poslova Nemačke Analena Berbok, bilo reči i o formiranju zajedničkog regionalnog tržišta, sajber bezbednosti, ali i višem stepenu kulturne saradnje među partnerima na zapadnom Balkanu.

Kako je naveo šef srpske diplomatije, sastanku su, osim ministara sa zapadnog Balkana, prisustvovali i ministri spoljnih poslova Austrije, Češke, Grčke, Hrvatske i Bugarske, ali i predstavnici Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i Poljske.

"Na sastanku je bilo reči o pripremi samita 'Berlinskog procesa' koji će biti održan 3. novembra u Berlinu, ali se posebna pažnja posvetila pitanjima kao što su energetska bezbednost, migrantska kriza, svakako evropske integracije zapadnog Balkana. Bilo je reči i o formiranju zajedničkog regionalnog tržišta, sajber bezbednosti, ali i višem stepenu kulturne saradnje među partnerima na zapadnom Balkanu", rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je preneo da je sastanak u Berlinu bio prilika i za bilateralne susrete i da je sa ministrima spoljnih poslova Severne Makedonije i Grčke, Bujarom Osmanijem i Nikosom Dendijasom razgovarao o bezbednosnoj, energetskoj krizi u Evropi, krizi koja je izazvana povećanom stopom inflacije koja je rezultat rata.

Prema njegovim rečima, sa kolegama iz Severne Makedonije i Grčke razgovarao je i o izazovima sa kojima ćemo se susretati u budućnosti.

Ministar Selaković je naveo da je jedna od posebnih tema bila migrantska kriza, zato što se Severna Makedonija, Grčka i Srbija nalaze na jugiostočnoj evropskoj migrantskoj ruti, odnosno migrantskoj ruti koja našu poziciju čini vrlo paradoksalnom.
    
Šef srpske diplomatije je objasnio da migranti dolaze u Srbiju i Severnu Makedoniju sa teritorije zemalja EU, ne sa ciljem da u njima ostanu, već da bi opet otišli u zemlje EU.

"Još jednom sam istakao važnost zauzimanja i definisanja jedinstvene evropske pozicije po ovom pitanju, kako bi se zaista našao efikasan, delotvoran i dobar odgovor na ovaj veliki izazov i veliki problem sa kojim se suočava cela Evropa", rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković se na marginama skupa sastao i sa državnim ministrom za Evropu u Ministarstvu inostranih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Leom Dokertijem.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs
 

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,
Poštovana specijalna predstavnice,

Čast mi da se ponovo obraćam ovom uvaženom telu Ujedinjenih nacija i da danas razmatramo novi izveštaj generalnog sekretara o radu misije UN na teritoriji naše južne pokrajine, na Kosovu i Metohiji.

Želim da zahvalim generalnom sekretaru i specijalnoj predstavnici generalnog sekretara i šefu UNMIK-a na podnošenju izveštaja. Prepoznajemo napore koje gđa Zijade ulaže u obavljanju ove veoma odgovorne funkcije, naročito imajući u vidu neophodnost sveobuhvatnog sagledavanja i kompleksnost situacije na terenu.

I ovom prilikom želim da naglasim da Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti UNMIK na Kosovu i Metohiji, formirane Rezolucijom SB UN 1244. Zalažemo se za njeno kontinuirano delovanje u neizmenjenom i nesmanjenom obimu i kapacitetu, a posebno imajući u vidu da Misija još uvek nije ispunila osnovni cilj svog mandata - miran i normalan život svih građana naše južne Pokrajine.

Dame i gospodo,

Nažalost, moram da konstatujem da poslednji meseci nisu doneli više stabilnosti na Kosovu i Metohiji i da situacija u Pokrajini nije baš onakva kakva je predstavljena u izveštaju. Jednostranim potezima rukovodstvo u Prištini nastavlja da svesno i sistematično produbljuje etničke razlike izazivajući diskriminaciju i nipodaštavanja nealbanskog stanovništva. Prema našim saznanjima od početka ove godine zabeleženo je 105 etnički motivisanih napada. Pored toga, Priština aktivno radi na postavljanju administrativnih i birokratskih prepreka, preduzimanjem poteza i mera koji nisu usaglašeni u dijalogu dve strane, kao osnovnom mehanizmu za pregovore i postizanje rešenja između Beograda i Prištine. Njihov odnos i postavljanje je u tom smislu višestruko problematično. Svojim neodgovornim ponašanjem, privremene institucije samouprave svesno sabotiraju napore ne samo Beograda, već i EU i drugih involviranih strana u međunarodnoj zajednici, sa očiglednom namerom sprovođenja dva cilja – prvi je izbegavanje sprovođenja preuzetih obaveza. Drugi, krajnji i daleko alarmantniji cilj je zastrašivanje, marginalizacija i progon Srba.

I dalje se, kao i godinama unazad, Srbi na različite načine zastrašuju, podstiču na napuštanje svojih domova, sela i gradova u kojima su rođeni i žive, a oni raseljeni obeshrabruju da se vrate tamo gde su rođeni i započeli svoje živote. Privremene institucije planski rade na tome da uklone i izbrišu što je više moguće onog kulturnog i nacionalnog diverziteta koji još opstaje. Istovremeno, Priština svesno potpiruje međuetničke tenzije koristeći sve dostupne metode. Tako je, prilikom hapšenja Nikole Nedeljkovića zbog navodnog „izazivanja etničke mržnje i netrpeljivosti“, a zapravo prisustvovanja proslavi obeležavanja Vidovdana, Nikola osuđen na punih osam meseci bez ijednog materijalnog dokaza. Sa druge strane, podsećam da ni do danas nema nijednog pravnosnažno osuđenog izvršioca za više od 1.000 Srba stradalih samo od 1999. godine. Zbog ovakvog, planskog zastrašivanja etnički su očišćeni gotovo svi gradovi i sela na Kosovu i Metohiji, a predstavnici Prištine svojim delovanjem nastavljaju da ignorišu patnje, dosipajući so na rane Srbima koji su morali da napuste svoja vekovna ognjišta, a podvlačim, u pitanju je preko 200 hiljada ljudi. Takav odnos traje već 23 godine i ne menja se, što je u potpunoj suprotnosti sa demokratskim vrednostima i principima koje PIS često u svojim izjavama afirmišu. Prištinske delegacije u svim dosadašnjim izlaganjima pred ovim uvaženim telom naglašavaju šta je nekada bilo, bolno izostavljajući kako danas žive nealbanci na Kosovu i Metohiji.  

Stoga, smatram potrebnim da naglasim da je neophodna istinska politička volja involviranih međunarodnih činilaca i Prištine, kako bi se stvorili uslovi za početak kraja diskriminacije na nacionalnoj osnovi i zajednički život u Pokrajini.

Dozvolite mi, uvaženi članovi Saveta bezbednosti, da skrenem Vašu pažnju i na rigidan, sporan i krajnje neozbiljan nastup druge pregovaračke strane u okviru dijaloga.  U ostvarivanju gore pomenutih ciljeva Priština primenjuje takozvanu politiku reciprociteta, dobro osmišljenu, malicioznu strategiju koja nažalost nije samostalno zamišljena. Kontinuiranim insistiranjem na međusobnom priznanju kao centralnom delu dijaloga, takozvana politika reciprociteta na najbolji način pokazuje suštinsku nespremnost trenutnog političkog rukovodstva Prištine za pronalazak bilo kakvog kompromisnog rešenja. Podsetiću vas, razgovori između Beograda i Prištine nisu započeti sa izborom aktuelnog rukovodstva Prištine, već traju čitavih 11 godina od kada je započet tehnički dijalog (8.3.2011). Samim tim, ocenjujemo kao nedopustive pokušaje da se aktuelni format dijaloga dezavuiše, a dogovori poništavaju samo zato što ne odgovaraju trenutnim političkim činiocima. Neprihvatljivo je da se trenutne geopolitičke okolnosti koriste da se, jednostavno, jednim potezom precrta ono na čemu je godinama mukotrpno rađeno. Beograd je, podvlačim, institucionalno od samog početka uključen u dijalog, dok je posvećenost druge strane varirala i varira u zavisnosti od političke opcije koja je na vlasti.

Zaoštreni politički nastup i narativ aktuelnog rukovodstva PIS u Prištini prate i konkretni destabilišući koraci. U izveštajnom periodu, zamaskirane kao pokušaji navodne integracije u društvo, nametnute su mere o registarskim oznakama. Podsećam i ponavljam, o uvođenju ovakvih mera nije bilo saglasnosti u dijalogu Beograda i Prištine. Verujem, dame i gospodo, da ćemo i danas od strane predstavnice PIS u Prištini čuti navode kako je njihova strana ispunila sve obaveze, ali upravo odluka o preregistraciji tablica pokazuje da, po ko zna koji put, Priština ne samo da ne ispunjava dogovoreno, već poništava rezultate dijaloga, stvarajući iznova novu krizu. O efektu ovakvih, nasilno nametnutih mera najbolje govori da je od donošenja odluke zabeležen jednocifren broj preregistrovanih vozila sa srpskim registarskim tablicama, od čega je svega dvoje Srba sa severa KiM. To je još jedan pokazatelj da Priština ne uživa podršku svih, a da, sa druge strane, u kontinuitetu provocira prirodnu reakciju srpskog stanovništva, koje ne može da kontinuirano preživljava samovolju rukovodstva iz Prištine.

Verujem da ćemo i danas čuti ustaljeni narativ predstavnika iz Prištine koji pokušavaju da svaku reakciju Srba na KiM predstave kao aktivnost organizovanu od strane Beograda u navodnim pokušajima destabilizacije. Ovakve tvrdnje jednostavno ne odgovaraju istini. Srbija, sa svoje strane, ni na koji način ne može da obuzda revolt koji vlada među nealbanskim stanovništvom Kosova i Metohije. Nepobitna je činjenica da protesti građana predstavljaju bunt protiv dugogodišnjeg institucionalnog nasilja i obespravljivanja nealbanskog stanovništva, kojem se, u ovom slučaju, uskraćuje pravo na mirno uživanje privatne imovine stečene na zakonit način. Priština se dakle ne zaustavlja u pokušajima oduzimanja imovine, a, kao što je poznato, jedna od meta je i Srpska pravoslavna crkva, i to dovođenjem u pitanje vraćanja imovine manastiru Dečani, čime Priština paradoksalno ne ispunjava odluke sopstvenog tzv. Ustavnog suda.

Dame i gospodo,

Dugo sam razmišljao kako da ilustrujem stvarnu sliku svakodnevice nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Navešću samo neke od činjenica. Prema našoj evidenciji nesmanjen je intenzitet obespravljivanja nealbanskog stanovništva, a ni broj etničkih motivisanih incidenata se nažalost nije smanjio. I u poslednjem izveštajnom periodu zabeleženi su brojni incidenti, govor mržnje, zastrašivanja, kršenja prava na pravično suđenje, ugrožavanja prava na slobodu kretanja i verskih prava, skrnavljenja crkava i grobova. Neprihvatljivi su i učestali napadi na objekte Srpske pravoslavne crkve, a posebno ponižavajuć odnos prema srpskoj kulturnoj i duhovnoj baštini na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i 4 spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska. Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Kada je reč o pravima građana, pokušajte da zamislite da vam je oduzeto elementarno političko i građansko pravo da glasate. Srbima u Pokrajini je to urađeno i to uz učestala zastrašivanja i nasilne upade specijalnih snaga Rosu, koji su instrument za sprovođenje ciljeva Prištine pod izgovorom navodne borbe protiv kriminala. U decembru prošle godine Bratislav Nikolić, predsednik opštine Štrpce, pritvoren je pod sumnjom za organizovani kriminal i korupciju - još nije optužen i drže ga u pritvoru u Podujevu. Jedini razlog je pravljenje dodatnog i konačnog pritiska na srpsku zajednicu u Štrpcu.

Na koji način se opravdava borba protiv kriminala kada se specijalne snage Rosu koriste za upade na seoske slave, pretresanje škola i kidnapovanje vozača sanitetskog vozila koji je prevozio medicinsku infuziju i lekove? Koji su motivi i racionalizacija ovih postupaka? Samo pokušajte da zamislite i da se stavite u cipele Dragice Gašić, jedine srpske povratnice u Đakovicu. Zamislite da vam je i dalje zbog vašeg porekla i nacionalnosti zabranjeno da kupite hleb, jer živite u opštini koju lokalni Albanci ponosno smatraju zabranjenom za nealbance. Da čak jedanaest albanskih organizacija građanskog društva zahteva vaše proterivanje, kao i zabranu da se ikad ubuduće ijedan nealbanac vrati u taj grad.  Onda vam je jasan nivo zastrašivanja sa kojima se suočavaju Srbi povratnici. Jasno vam je zašto je procenat povratnika ispod 2% i zašto je on i dalje jedan od najmanjih na svetu. Dozvolite mi da postavim pitanje, da li su ovo odlike društva koje se prema svetu predstavlja kao demokratija i faktor stabilnosti u regionu?

Svesni smo da dijalog ima širu dimenziju i da može uticati na situaciju u celom regionu. U prilog tome svedoče i sve izjave srpskih zvaničnika, uključujući i samog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. „Bolje sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati“ reči su našeg predsednika koje najbolje opisuju politiku mira, pomirenja, regionalne saradnje koju sprovodi srpsko rukovodstvo, vođeno vizijom izgradnje zajedničke i prosperitetne budućnosti Balkana.

Verujem da je odgovornost današnjih lidera da stvore jasnu zajedničku viziju za buduće generacije. Takvu viziju pokazali su lideri i Beograda i Tirane stvarajući Otvoreni Balkan, inicijativu iz regiona za region, koja već daje konkretne rezultate. Srbija je u više navrata, bez razumevanja druge strane, ispružila ruku ka Prištini pozivima za uključivanje u ovu inicijativu, računajući da će postojati svest o važnosti ekonomskog povezivanja i napretka za dobrobit građana celog Balkana.

Dame i gospodo,

Kategorički odbacujemo argumentaciju Prištine o navodnoj protivustavnost formiranja Zajednice srpskih opština, jer je jasno da stav Prištine prema ovoj obavezi predstavlja odnos prema srpskom narodu u Pokrajini i ukazuje da se ona protivi tome da se srpski narod organizuje kao etnička zajednica i tako ostvari svoja kolektivna prava. Njihov pristup ima za cilj, kao poželjan model, sredine bez Srba, kao što su Priština, Đakovica ili Peć, ili neka druga slična mesta u Pokrajini. Za našu stranu je neprihvatljivo da Priština već punih 3.470 dana odbija da ispuni svoje obaveze i da razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština, i uveravam vas da, bez obzira na ovu činjenicu, Srbija neće odustati od napora za pronalaženje kompromisnog rešenja za trenutnu situaciju.

Podsetiću vas da predstavnici Prištine, iako u svojim istupanjima često ponavljaju da je slučaj takozvanog “Kosova" gotova stvar, već 14 godina nisu priznati od strane većine članica UN. Ako je tzv. nezavisnost Kosova realnost, zašto onda imamo dijalog? Zašto je onda sve više pritiska na Beograd za potrebu obostranog priznanja? Ono što trenutno političko rukovodstvo Prištine odbija da prihvati je da se Beograd ne može zaobići u potrazi za konačnim rešenjem. To važi i u slučaju sve učestalijih najava članstva Prištine u međunarodnim organizacijama. Da li će ovakvi potezi pomoći stvaranju potrebne atmosfere za dijalog? Da li pak na ovaj način nagrađujemo destruktivno ponašanje Prištine i odbijanje dijaloga? Naše viđenje je da pokušaji učlanjenja tzv. "Kosova" u međunarodne organizacije predstavljaju nedopustiv čin i Srbija će odlučno nastupati protiv takvih koraka Prištine.

Tokom prošle sednice ovog uvaženog tela u aprilu ove godine mogli smo čuti pozive pojedinih članica SB UN za smanjivanjem, pa čak i gašenjem UNMIK, uz objašnjenje da Priština ima sopstvene i funkcionalne institucije. Međutim, okolnosti koje sam vam predočio i situacija na terenu nas iznova podseća da je međunarodno prisustvo u našoj južnoj pokrajini još uvek neophodno i s tim u vezi,   podržavamo napore koje ulažu UNMIK, KFOR, EULEKS i OMIK u okviru svojih mandata. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti, što dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu i kapacitetu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244.

Na kraju,

Želim da ukažem da u poslednje vreme u svim međunarodnim forumima čujemo pozive na poštovanje principa UN. Podržavamo teritorijalni integritet svih članica UN. Ali, šta je sa Srbijom? Želeo bih da upitam cenjene članice ovog uvaženog tela da li se potrebe primene principa iz Povelje UN odnose samo na neke ili na sve njene članice? Kao država koja dosledno poštuje međunarodno pravo i još uvek trpi posledice kršenja istog, verujemo bi Povelja UN i međunarodno pravo, uključujući teritorijalni integritet i suverenitet država,  trebalo da se poštuje od strane  svih i primenjuje neselektivno na sve države članice UN. Podsetiću vas da je upravo ovo telo pre više od dve decenije donelo rezoluciju 1244 kojom je potvrđen teritorijalni integritet Srbije, ali to nije sprečilo pojedine države da priznanjem tzv. „Kosova“ pogaze principe UN, ali i rezoluciju koju su same donele prilagođavajući međunarodno pravo svojim interesima i ciljevima. Upravo zato, sve češće pominjanje slučaja „Kosova“ je pokazatelj da je pravljenjem presedana otvorena Pandorina kutija, jer snaga svakog principa počiva na njegovoj potpunoj i univerzalnoj primeni i bezuslovnom pridržavanju.

Primetićete da sam u svom izlaganju postavio mnoštvo pitanja i izražavam nadu da ćemo danas od Vas, poštovanih članica SB UN i predstavnika Prištine, čuti odgovore na bar neka od njih, jer žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci to zaslužuju.

Svi žitelji Kosova i Metohije sa punim pravom očekuju poboljšanje atmosfere i primirivanje tenzija na etničkom nivou koje su preduslov za normalan život. Za takav korak neophodna nam je konstruktivnost  koja na strani Srbije neizostaje, ali i istinska puna podrška međunarodnih činilaca. Ističem da Srbija uvek bila i ostaje duboko posvećena pronalasku održivog rešenja mirnim putem, a zarad mira, stabilnosti i zajedničke budućnosti.

Hvala.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Koliki je nivo licemerja i samoobmane u delu hrvatskog društva potvrđuje i analiza „Hrvatska između tri mini fašizma“ objavljena u tamošnjoj štampi.

Država u kojoj neonacisti postavljaju table u Jasenovcu, u kojoj je zabranjena ćirilica, u kojoj ulice i trgovi nose imena ustaških ideologa i terorista, koja se hrani ksenofobijom i strahom od suseda, ima najviše razloga da se plaši same sebe i unutrašnjeg ekstremizma.

Nesporno je da u Hrvatskoj postoje i oni koji se trude da neguju antifašističku tradiciju, međutim oni bi, pre nego što krenu da docrtavaju Hitlerove brčiće na portrete predsednika Srbije, unuka žrtve jasenovačkog ustaškog nacizma, i najviših državnih zvaničnika Mađarske i Italije, trebalo da se pozabave pitanjem kako je moguće da u 21. veku hrvatska omladina paradira Milanom uz falangističke pozdrave i povike „za dom spremni“.

Ko su roditelji tih mladih ljudi, u kakvim su školama oni naučeni da to čine, i kakvo je to društvo u kojem fašizam nije samo tajno opredeljenje ili marginalna pojava, već nešto što se javno i masovno manifestuje, ne samo u hrvatskim gradovima, već i na ulicama drugih država? To su pitanja na koja „Ekspres“ i druge hrvatske novine treba da daju odgovor pre nego što se ostrve na Srbiju, Mađarsku ili nekog trećeg. Uostalom, treba da znaju da sve osobe sa docrtanim Hitlerovim brčićima samo mogu da učine popularnijim u Hrvatskoj.

Zemlja u kojoj se leve i desne političke snage nadmeću u ekstremizmu i koketiranju sa ustaštvom treba da se pogleda u ogledalo i izleči sopstvene društvene probleme i protivrečnosti pre nego što olako krene da lepi etikete komšijama.

Ne može se iz Blajburga pozivati na antifašizam, jer ono što niče iz semena mržnje neminovno i rađa mržnju, paranoje i strah od svega različitog.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da je delegacija Srbije završila veoma intenzivnu diplomatsku aktivnost u Njujorku u okviru 77. Generalne skupštine UN, da je održao ukupno 100 sastanaka na marginama tog zasedanja, a da je potpisano 12 sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao priliku da se sastane.

Ministar Selaković je naveo da je Generalna skupština UN bila prilika da se na marginama tog zasedanja održi niz sastanaka sa kolegama ministrima spoljnih poslova iz više država sveta i sa predstavnicima kako SAD, odnosno njihovog Kongresa, tako i sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijanse civilizacija, ali i Svetskog ekonomskog foruma.

"Kada se svede računica ovogodišnje Generalne skupštine UN i sastanaka na marginama, mogu sa ponosom da kažem da je održano ukupno 100 susreta, od toga 95 sa ministrima spoljnih poslova i pet sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijasne civilizacija i Svetskog ekonomskog foruma", naveo je šef srpske diplomatije.
Ministar Selaković je naglasio da je to bila odlična prilika da se afirmiše ono što jeste naša politika, a da su kolege ministri spoljnih poslova iz različitih država na sastancima koje je imao bili pod utiskom nakon izvanrednog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN.

"Bili su pod utiskom upravo tog govora, govora koji je potvrdio dosledno poštovanje međunarodnog prava, poštovanje uloge UN i poštovanje važećih rezolucija SB UN od strane Srbije koja geografski i po broju stanovnika nije velika zemlja, ali zemlja koja čvrsto veruje da je posvećenost malih i srednjih zemalja međunarodnom pravu najjači saveznik u našoj borbi za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa", naglasio je ministar Selaković.

Kako je preneo, bilo je izuzetnih razgovora, kako sa predstavnicima država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, tako i onima koje to nisu i koje su još jednom potvrdile svoju podršku i posvećenost zaštiti vitalnog principa nepovrednosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država članica UN.

"Ova godina je bila veoma izazovna za UN. Multilateralizam je u svojesvrsnoj krizi i za Srbiju je od vitalnog značaja da se multilateralizam vrati na scenu, da se ojačana uloga UN vrati na scenu i da naša borba za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, a upravo u svetlu borbe za poštovanje primene međunarodnog prava, relevantnih odluka UN, kao što je Rezolucija 1244, ostaje ono čime ćemo se baviti i ostaje nešto za šta će se Srbija boriti. Upravo ta reafirmacija uloge UN jeste nešto što garantuje i veći uspeh u toj borbi", poručio je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je istakao da su susreti na marginama zasedanja Generalne skupštine UN bili odlična prilika da se zaključi niz sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao prilike da se sastane.

"Ukupno smo zaključili 12 sporazuma, memoranduma i protokola, a danas i završili ovu veoma intenzivnu diplomatsku aktivnosti potpisivanjem i Sporazuma o ukidanju viza na službene i diplomatske pasoše sa Senegalom", zaključio je ministar Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Obraćanje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića na generalnoj debati 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija
„Poštovani predsedniče Generalne skupštine,

Uvaženi generalni sekretare,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Izuzetna mi je čast da vam se obratim u ime Republike Srbije.

Ne zamerite, zbog ograničenog vremena, danas ću preskočiti teret formalnosti, kurtoazna obraćanja, pozdravljanje pristutnih i odsutnih i govoriti direktno o suštini onoga zbog čega smo se sastali.

Ja sam ovde po ko zna koji put. Težina trenutka u kojem se nalazimo obavezuje me da sa vama podelim teške reči, ali istinite. Sve što danas ovde radimo deluje, najblaže rečeno, impotentno i bledo. Naše reči odzvanjaju šuplje i prazno spram stvarnosti sa kojom smo suočeni. A ta stvarnost je da ovde zapravo niko nikoga i ne sluša, niko ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema i skoro svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, neretko gazeći u tom procesu osnovne principe međunarodnog prava, bacajući pod noge Povelju UN i druge dokumente na kojima je ova organizacija zasnovana. Za to nije kriv ni Antonio Gutereš ni bilo ko iz UN, već one sile koje ne vode računa ni o čemu osim o zadovoljenju sopstvenih političkih, ekonomskih i na žalost, vojnih ciljeva.

Svedoci smo da doba u kojem živimo odlikuje usložnjavanje globalne geopolitičke situacije. Naša generalna debata održava se u uslovima narušenog svetskog mira, u meri koja nije viđena još od Drugog svetskog rata i od vremena osnivanja Ujedinjenih nacija. Globalni izazovi sa kojima se suočavamo prete da iz temelja izmene međunarodnu bezbednosnu arhitekturu i ugroze uspostavljeni međunarodno pravni poredak. Ovako složena vremena, zahtevaju puno mudrosti i zajedništva kako bismo sačuvali mir kao apsolutno najznačajniju tekovinu utkanu i u same osnove organizacije Ujedinjenih nacija.

Želim da zato, precizno i jasno iznesem pred Vas viđenje o pet ključnih izazova sa kojima smo danas suočeni:

1. Povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti;

2. Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao ključnog pricipa međunarodnosg javnog prava i odnosa među državama;

3. Energetska bezbednost u uslovima globalne krize;

4. Finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju;

5. Snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja;

Aktuelni globalni uslovi sve češće nas opominju da princip mirnog rešavanja sporova nema alternativu. Ovo načelo danas je važnije više nego ikada i najbolje je opisano u preambuli Povelje Ujedinjenih nacija u kojoj se poziva da budemo tolerantni i da zajedno živimo u miru jedni sa drugima kao dobri susedi. Odricanje od upotrebe sile i mirno rešavanje sporova stubovi su na kojima se zasniva svetska stabilnost, ali oni moraju biti praćeni principima poput neselektivnog poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija, primene obavezujućih rezolucija Saveta bezbednosti UN i osnovnih načela važećeg međunarodnog javnog prava.

Tačka 2: Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije;

Srbija podržava teritorijalni integritet svih država članica UN, uključujići, naravno, i teritorijalni integiret Ukrajine. Na taj način, ponašali smo se odgovorno, ozbiljno u ovom visokom domu. Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine. Mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od drugog svetskog rata. Ali istina, da je prvi put narušen integritet jedne zemlje u Evropi, i to Srbije, koja nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlju, se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja – u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od vas daju međunarodno priznanje i legitimitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje.

Podsetiću vas - Srbija nije nogom kročila na tuđu teritoriju, nikada, niti ugrozila teritorijalni integritet ma koje suverene države, da bi bilo ko protiv nje intervenisao ili proveo agresiju, onako kako je to učinjeno 1999. godine. To ipak nije sprečilo 19 najbogatijih NATO zemalja da napadne jednu suverenu zemlju i to bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To što je po završetku oružanog sukoba potpisan sporazum sa NATO čije odredbe su predviđale usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojom je potvrđen i garantovan delimični suverenitet i potpuni teritorijalni integritet Srbije, nije sprečilo mnoge države Zapada da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog Kosova iznova pogaze teritorijalni integritet naše zemlje, Povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju 1244.

Upravo zbog ovakvog iskustva kroz koje je Srbija prošla i još uvek prolazi, uveren sam da imam puno pravo da na ovom mestu citiram reči velikog Martina Lutera Kinga - nepravda učinjena bilo gde je ujedno i pretnja pravdi svuda. Ove reči stoje kao podsećanje, ali i opomena svima nama.

Bez obzira na to što još uvek i sami osećamo posledice grubog kršenja osnovnih odredbi međunarodnog javnog prava, mi od temeljnih principa Ujedinjenih nacija ne odustajemo. Nastavićemo da se zalažemo za dosledno poštovanje načela nepovredivosti granica, uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih ostalih država članica Ujedinjenih nacija. Uprkos ovakvom našem stavu, mnogi u ovoj sali i danas imaju problem sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije. Pitate se zašto? Zato što oni poseduju silu, a mi smo u njihovim očima mali i slabašni. Međutim, kao što ste mogli da čujete, mi ipak imamo snage da na ovom mestu iznesemo istinu.

Ekselencije,

Posebnu zahvalnost dugujemo svim onim državama članicama Ujedinjenih nacija, a one u ovom trenutku čine većinu u ovoj Skupštini, koje podržavaju teritorijalni integritet Republike Srbije, posebno na prostoru i teritoriji Kosova i Metohije. Dodatno ohrabruje što se broj zemalja koje podržavaju pozicije Srbije uvećao u periodu između održavanja dve sednice, što je trend koji se mora nastaviti, jer je od posebnog značaja da ostanemo verni osnovnim principima utkanim u Povelju Ujedinjenih nacija, poput načela nepovredivosti granica.

Republika Srbija i ja, kao njen predsednik, veoma strpljivo i sa mnogo dobre volje tragamo za kompromisom u vezi sa Kosovom i Metohijom, pod pokroviteljstvom Evropske unije, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je težak proces, on traje već duže od deset godina, ali mi ne vidimo alternativu. Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati. Nadam se da ćemo doći do obostrano prihvatljivog rešenja, zasnovanog na kompromisu, zato što je to apsolutno jedini način da postignemo naš cilj, a to je uspostavljanje dugotrajnog mira,  kao preduslova prosperitetnog života za Srbe i Albance i za ceo region. Sve druge opcije smo već istrošili i, bar što se tiče Srbije, ne želimo ni u snu da se vraćamo na staze sukoba, konflikta i krvoprolića. Region Balkana ne može da podnese još jedan sukob. Ja se uzdam da ćemo u tom naporu imati dobru volju i razumevanje naših međunarodnih partnera, zato što i oni dobro znaju da su neke ranije odluke njihovih vlada bile loše i da nisu radile za budućnost našeg regiona i svetskog mira. Beograd ovaj proces vodi u veoma kompleksnim okolnostima u kojima je prisutan hibridni rat i prljava kampanja u delu međunarodne javnosti protiv naše zemlje na različitim poljima. Dovoljno je da vas samo podsetim na citate i navode svetskih medija da će Srbija napasti svoje susede i da predstavlja pretnju po regionalnu stabilnost. Naravno, to se nikada nije dogodilo, i to je bila samo jedna u nizu brojnih laži protiv Republike Srbije. Srbija je okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu - da princip nepovredivosti granica mora podjednako da važi za sve. Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu. Srbija, uprkos mnogim neistinama i falsifikatima, podržava Dejtonski mirovni sporazum, teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i integritet Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine.
 
Mi smo, sa druge strane, uvereni da narodi Balkana imaju kapacitet da nastave suživot u budućnosti kao prijatelji i partneri koji imaju zajedničku viziju članstva u ujedinjenoj Evropi. To dobro znam, zato što smo već prevazišli mnoge barijere koje su između naših naroda stajale godinama i koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti. Srbija i Albanija, na primer, danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj svojoj viševekovnoj zajedničkoj istoriji na prostoru Balkanskog poluostrva.

Bilo je potrebno samo da trezveno i pragmatično razgovaramo o našoj budućnosti, a ne o našoj prošlosti. Da razgovaramo o tome kako da rešimo probleme koji muče naše ljude, naše kompanije, radnike, studente i preduzetnike. Mnogo smo diskutovali i sami smo došli do brojnih rešenja koja su već ukinula barijere koje su između nas postojale bez ikakvog racionalnog razloga. Pre svega u ekonomiji, trgovini i protoku ljudi i kapitala. Srbija, Albanija i Severna Makedonija već tri godine implementiraju projekat Otvoreni Balkan koji ima jasnu viziju– otvoriti region za ljude, za robu, usluge, za kapital i kompanije, da bismo dobili područje koje će trajno biti oslobođeno tenzija, napetosti i konflikta.  Pored neupitne zajedničke ekonomske koristi koju ova inicijativa sa sobom donosi, ona ima i širu dimenziju, pre svega u spajanju ljudi različitih kultura i promocije diverziteta, što svakako doprinosi opštem razvoju društava u ovom delu Evrope. Srbija i na ovaj način, zapravo, nastavlja da doprinosi miru, stabilnosti i procesu pomirenja u regionu, a čime svakako daje značajan doprinos i bezbednosti na globalnom nivou.

Imali smo za to i inspiraciju u rečima jednog od najvećih diplomata u istoriji i velikog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Daga Hamaršelda da ova organizacija nije kreirana da ljudsku vrstu odvede u raj, već da čovečanstvo spasi od pakla.
 
Dame i gospodo,

Tek što smo suzbili globalnu pandemiju, već smo se suočili sa novim izazovima kakve u ovom veku nismo očekivali. Dok kao čovečanstvo, korak po korak, ubrzano napredujemo na tehnološkom planu, pred nama su se pojavili egzistencijalni problemi poput energetske bezbednosti, finansijske sigurnosti država u razvoju, ali i poremećaja u lancu snabdevanja osnovnim životnim namirnicama. Solidarnost koja je bila neophodna u borbi protiv pandemije, u još većoj meri je potrebna danas kada su ugrožene osnovne potrebe ljudi za hranom i energentima.

Republika Srbija svoju energetsku bezbednost posmatra kao neodvojivi deo nacionalne sigurnosti i kao ključni preduslov za nastavak ekonomskog razvoja i napretka naše zemlje. Nastojimo da obezbedimo kontinuitet snabdevanja energentima, ali delimo zabrinutost zbog aktuelnih geopolitičkih izazova koji ugrožavaju svetsku i evropsku energetsku stabilnost. Ostajemo posvećeni pronalaženju rešenja koja bi mogla da imaju transformacionu snagu u pokušajima da postignemo regionalnu i evropsku energetsku sigurnost. Želeo bih da naglasim da je Republika Srbija uspela da tokom aktuelne krize sačuva kontinuitet u snabdevanju energentima. Ipak, ostajemo vitalno zainteresovani za diversifikaciju izvora snabdevanja, dodatna ulaganja u energetsku infrastrukturu, ali i u brži i efikasniji razvoj kapaciteta zasnovanih na obnovljivim izvorima snabdevanja.

Mi smo upravo u Ujedinjenim nacijama tekuću dekadu nazvali decenijom održivije i otpornije budućnosti, delovanja i transformacije. Ona to mora i da ostane, ali u malo bržem ritmu! Neravnomeran razvoj, ali i finansijska ugroženost zemalja u razvoju, prouzrokuju dodatna društvena raslojavanja i neminovno vode ka novim antagonizmima. Ravnomeran razvoj ne sme biti ograničen, niti uslovljen ni geografski ni politički, već mora biti omogućen svim ljudima bez obzira na etničku, rasnu, kulturnu ili versku pripadnost.
 
Pred nama je još jedan veoma važan izazov koji zajedničkim snagama moramo da prevaziđemo, a to je iznalaženje najefikasnijeg načina da se izbegnu posledice koje aktuelna međunarodna kriza ostavlja po globalnu sigurnost snabdevanja hranom. Razvoj situacije je izuzetno alarmantan, a realnost je da smo pogođeni svi, bez izuzetka. Rastuća cena hrane i njena dostupnost postale su dodatni problem. Zadatak svih nas je da pronađemo operativna i efikasna rešenja koja nikoga neće izostaviti. Na nama državama, kao najznačajnijim međunarodnim subjektima, je da se pojedinačno uključimo u koordinaciju mera, pre svega doprinoseći ovom plemenitom zadatku na nacionalnom nivou, kako bismo sačuvali ono najvrednije – ljudske živote i njihovo dostojanstvo.

Tema ovogodišnje Generalne debate nas upozorava na dragocenost trenutka i povezanost izazova na međunarodnom planu. Krize sa kojima se suočavamo nas podsećaju na važnost otvorene komunikacije. Ne treba mnogo mudrosti da bismo zaključili da se izazovi savladavaju uspešno samo ukoliko se pravilno uoče njihovi uzroci. Srbija smatra da je imperativ da aktuelni izazovi ni na koji način ne smeju produbiti podele u svetu, a da već očigledna i tendenciozna polarizacija na globalnom planu treba da ustupi mesto principima multilateralizma.

Želeo bih da istaknem da Republika Srbija učestvuje u kolektivnim naporima za dostizanje ciljeva održivog razvoja i sprovođenje Agende 2030. Srbija deli viziju generalnog sekretara o budućnosti globalne saradnje na način kako je to utvrđeno Našom zajedničkom agendom i snažno podržava inkluzivan, umrežen i efikasan multilateralizam, kao najbolje sredstvo za odgovor na najhitnije izazove čovečanstva.
 
Dame i gospodo,

Multilateralizam, kolektivna akcija i zajednička odgovornost su neizostavni elementi naših dosadašnjih diskusija, ali dozvolite mi da ukažem da je polazna osnova svakog takvog konstruktivnog angažmana – solidarnost.

Na kraju, želim da potvrdim da će Republika Srbija nastaviti da bude pouzdan partner u ostvarivanju zajedničkih ciljeva definisanih u okviru Ujedinjenih nacija, čvrsto verujući da je to najbolji put kojim možemo izgraditi bolji svet za nas i naše buduće generacije. Ali ne smemo da zaboravimo da su Ujedinjene nacije snažne onoliko koliko poštujemo zajednički usaglašene odluke i akte ove organizacije.

Citirao bih nešto što smo čuli 23 puta do sad, a to je: Povelja Ujedinjenih nacija je jedini standard koji se mora poštovati. To smo čuli od svih. U slučaju Republike Srbije, njih 17 od 23 koji su govorili o Povelji UN i rezolucijama UN je prekršilo međunarodno javno pravo i nisu poštovali pravila ustanovljena u Ujedinjenim nacijama. Nadam se da ćemo moći da prevaziđemo sve poteškoće i učinimo da pravila i procedure budu isti za sve na svetu. U suprotnom, ne vidim izlaz na kraju tunela. Hvala na pažnji. Živela Srbija!“

Izvor/Foto: www.predsednik.rs
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balkan zajedno sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim. Samitu su prisustvovali i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Republike Turske Mevlut Čavušoglu.

Otvarajući Samit lidera u okviru inicijative Otvoreni Balkan, predsednik Vučić je poručio da nikada nije više pažnje i energije usmereno na uspeh ovog projekta od osnivanja, te da od uspeha Otvorenog Balkana zavisi i koliko će zemlje članice uspeti da osiguraju dobru ekonomsku budućnost svojih zemalja, kao i učvršćivanje mira i stabilnosti u regionu.

„Nadamo se da će inicijativa Otvoren Balkan dodatno doprinositi ekonomskom jačanju i povezivanju, ali i pružiti mogućnost, koja je za nas od velikog značaja, a to je da govorimo u regionu jednim glasom i kada se radi o ključnim pitanjima od interesa za sve naše zemlje i za region u celini. Dosadašnji progres nije mali, ali lagao bih kada bih rekao da smo uvek zadovoljni tempom napretka. Čini mi se da uvek možemo brže i snažnije i bolje. Uspostavljanjem zelenog koridora Otvorenog Balkana za transport prehrambenih proizvoda doveo je do rasta trgovine od 17 odsto u ovom sektoru. Takođe, otvaranje namenskih voznih traka na graničnim prelazim je skratio čekanje sa nekoliko sati na 10 do 15 minuta, što nemerljivo olakšava poslovanje kompanijama iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije“, naglasio je predsednik Vučić ističući da su u toku dana potpisana dokumenta, kao rezultat posvećenosti i rada i izraz opredeljenosti svih članica Otvorenog Balkana da u budućnosti saradnja dostigne još viši nivo.

Prema rečima predsednika Vučića, među potpisanim dokumentima je i Sporazum o mehanizmima za obezbeđivanje nesmetanog snabdevanja osnovnim životnim namirnicama unutar regiona Otvorenog Balkana, koji predviđa nesmetanu trgovinu određenih prehrambenih namirnica unutar inicijative i ukoliko neka od zemalja članica donese odluku o zabrani izvoza tih namirnica.

„Operativni plan u oblasti civilne zaštite, je nastavak prethodnog sporazuma o saradnji u civilnim i vanrednim situacijama iz jula 2021. godine“, rekao je predsednik ukazavši da je posebno mudra ideja albanskog premijera Edija Rame rezultirala potpisivanjem Memoranduma o razumevanju u oblasti kinematografije i audio vizuelnih aktivnosti čime će se osnovati zajednički koprodukcioni fond "Otvorenog Balkana" za filmske profesionalce.

Takođe, predsednik Vučić je ocenio da će izdavanje prvih radnih dozvola i registracionih brojeva biti prekretnica koja će usmeriti razvoj privrede naše tri zemlje i dodao da je posebno važno osnivanje radne grupe za prevenciju kriza pred dolazeću tešku zimu.

Predsednik Vučić se osvrnuo i na međunarodni sajam vina Vinska vizija, organizovan u okviru inicijative Otvoreni Balkan, ističući da su tri zemlje članice pokazale da jednu tako važnu i izuzetnu tešku manifestaciju mogu da organizuju na najvišem svetskom nivou, dovodeći najveći deo svojih vinarija, najpoznatije svetske vinarije i promovišući glavne gradove i svoje zemlje.

Predsednik Vučić je posebno zahvalio premijeru Crne Gore, predsedavajućem Savetu ministara Bosne i Hercegovine, ali i šefovima diplomatije Mađarske i Turske, što su došli u Beograd na Samit.

"Vi niste naši gosti, mi smo toliko vezani i potrebni jedni drugima a to pokazuje i učestalost naših susreta. Verujem da ćemo, bez obzira što neki nisu formalno deo Otvorenog Balkana i što neki neće biti, moći da razvijamo dalju moguću saradnju“, dodao je predsednik Vučić dodajući da su odnosi zemalja unutar inicijative na istorijskom maksimumu.

Nakon obraćanja učesnika i gostiju na Samitu, predsednik Vučić je poručio su za sve zemlje učesnice inicijative "Otvoreni Balkan" mir i stabilnost od ključnog značaja, bez obzira na to što nemaju ista mišljenja o svim političkim događajima i pitanjima. Takođe je istakao da se sve zemlje koje učestvuju na Samitu, nalaze na evropskom putu i da su mu posvećene. Zato je zamolio evropske partnere da pokažu poštovanje i više razumevanja prema regionu Balkana i zahvalio predstavnicima EU na tome što poštuju odluku Srbije, Albanije i Severne Makedonije da naprave projekat kakav je Otvoreni Balkan.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs
 

Obaveštavamo da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije donelo Odluku o dodeli stipendija u okviru Projekta "Srbija za Srbe iz regiona" za školsku 2021/2022. godinu.

Kandidati iz Republike Hrvatske kojima su dodeljene stipendije su:

• Antić Miloš
• Arbutina Milica
• Berić Miloš
• Vojvodić Luka
• Đuranović Teodora
• Jakovljević Tihana
• Katić Mia
• Kulauzov Reljić Nikola
• Lakić Ana
• Lunić Sara
• Milić Lana
• Ostojić Milica
• Stajić Mihajlo
• Zunapac Nemanja

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković učestvovao je u Solunu na sastanku ministara spoljnih poslova u okviru Samita Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi i naglasio da je to bila odlična prilika da Srbija afirmiše stavove i poziciju po pitanjima važnim ne samo za region, nego i za globalna kretanja, a koji se odnose na princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta i posvećenost Srbije dijalogu.

Ministar Selaković izjavio je nakon sastanka da je Srbija posvećena poštovanju međunarodnog prava i dijalogu.

“To je naša čvrsta pozicija kada je reč o poštovanju osnovnih principa međunarodnog prava i Povelje UN, kao što je princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta, ali i posvećenost Republike Srbije onome što jeste mirno rešavanje sporova, posvećenost dijalogu ne samo u našem slučaju, dijalogu Beograda i Prištine, nego uopšte dijalogu kao osnovnom instrumentu diplomatije u traženju rešenja za ono što jesu sporna pitanja”, naveo je šef srpske diplomatije.

Prema njegovim rečima, većina učesnika je podržala dijalog Beograda i Prištine, a neke od država članica, kao što je bila predstavnica Rumunije, otvoreno su iskazale ne samo podršku već i poštovanje prema onome kako Srbija pod predsednikom Aleksandrom Vučićem uspeva da radi. Ministar je preneo da su i pojedine države pozvale Prištinu da se više uključi u dijalog i konkretnim svojim gestovima i aktivnostima pokaže da joj je zaista do dijaloga i stalo.

Selaković je naveo da je na sastanku ministara spoljnih poslova glavna tema bila Ukrajina i dešavanja koja su vezana za ratne sukobe, kao i da se razgovaralo i o tome kakve posledice taj sukob može da ostavi po evropske integracije zapadnog Balkana.

Šef srpske diplomatije naveo je da će na Samitu Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi imati čast da predstavlja predsednika Srbije i našu državu, s obzirom na to da je predsednik Aleksadar Vučić na sastanku sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

“To je ne samo prilika da se afirmišu stavovi i vrednosti za koje se mi borimo već da se konkretno borimo ovakvim vrstama nastupa i sastancima koje imamo na marginama ovakvih događaja za ono što jesu glavni stavovi i ciljevi naše spoljne politike”, zaključio je ministar Selaković.

Na marginama Samita u Solunu ministar Selaković imao je i bilateralne sastanke sa šefovima diplomatija Slovenije i Severne Makedonije, Tanjom Fajon, odnosno Bujarom Osmanijem, kao i sa zamenikom ministra inostranih poslova Bosne i Hercegovine Josipom Brkićem, sa kojima je razgovarao o bilateralnim i regionalnim pitanjima.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je danas da savremena geopolitička dešavanja potvrđuju koliki je značaj unapređenja regionalne saradnje i vođenja odgovorne regionalne politike, koja pre svega podrazumeva rešavanje svih otvorenih pitanja dijalogom.
Selaković je, obraćajući se učesnicima ministarskog sastanka Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, koji se održava u Solunu, konstatovao da razvoj regiona nije moguć bez očuvanja stabilnosti i unapređenja dobrosusedskih odnosa, čemu je Republika Srbija u potpunosti posvećena.

Srbija će, prema njegovim rečima, nastaviti potpuno posvećeno da promoviše zdrave odnose sa svima u regionu, zasnovane na uzajamnom poštovanju, razumevanju i opredeljenju za zajedničku evropsku budućnost.

„Politika proširenja svakako predstavlja jedan od najznačajnijih instrumenata Evropske unije, i to ne samo za obezbeđivanje stabilnost regiona i njegov dalji ekonomski prosperitet, već i za stabilnost i bezbednost čitave EU. Upravo zbog toga, od posebnog značaja je naše zajedničko angažovanje, u svetlu pozicioniranja prema institucijama EU, radi formiranja pozitivnog imidža regiona, kao i održavanja pitanja od interesa za region u fokusu EU“, naveo je šef srpske diplomatije.

Punopravno članstvo u Evropskoj uniji je, prema njegovim rečima, jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Republike Srbije, i verujemo da je mesto čitavog regiona u EU, jer bez njegovog uključivanja, evropski politički i ekonomski prostor neće biti potpun.

Osvrćući se na situaciju u Ukrajini, poručio je da je Srbija u potpunosti privržena poštovanju načela teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao jednog od osnovnih principa međunarodnog prava.

„Kao što smo posvećeni očuvanju suverenosti i celine svoje teritorije, Republika Srbija se isto tako zalaže za poštovanje teritorijalnog integriteta drugih suverenih država, samim tim i Ukrajine. Želim posebno da istaknem da je Republika Srbija principijelno posvećena mirnom rešavanju sporova i da, u tom smislu, podržava sve napore koji su usmereni na pregovore. Takođe, spremni smo da pružimo svaku vrstu humanitarne pomoći ugroženom stanovništvu i da učestvujemo u obnovi gradova u Ukrajini“, kazao je Selaković.

Ministar spoljnih poslova Srbije obratiće se danas i učesnicima Samita Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi i biti u prilici da održi niz bilateralnih sastanaka na marginama skupa u Solunu.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

""Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.
 
"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.
 
Predsednik  Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Kurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.
 
Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.

Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.
 
Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.
 
Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Švabom, premijerom Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Мinistar spoljnih poslova Srbije poručio je da je današnje, 132. zasedanje Komiteta ministara Saveta Evrope, bila prilika da se jasno izlože naši stavovi po pitanju situacije u Ukrajini i problema koji će se u budućem vremenu naći pred SE, a to je zahtev tzv. Kosova za članstvo u ovoj organizaciji.

Selaković je istakao da je tim povodom u Torinu razgovarao sa generalnom sekretarkom SE Marijom Pejčinović Burić, koja je, kako je podsetio, pokazala veliko razumevanje za naše stavove još kada je početkom godine bavila u zvaničnoj poseti Srbiji, a ministar je naveo i da je razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Danske, Irske, Islanda, Azerbejdžana, Jermenije, Gruzije, Moldavije, kao i zamenicima šefova diplomatija Ukrajine i Slovačke.

"Ovo je bila prilika da ih bliže upoznam sa našim stavovima i pozicijom po pitanju zahteva tzv. Kosova za članstvo u SE", rekao je Selaković, ukazavši da je reč o ubedljivoj većini država koje su do sada uvek bile na našoj strani i koje su imale jasan i principijelan stav podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, dok je, prema rečima ministra, susret sa kolegama iz Irske i Islanda bio motivisan time što su te države članice Biroa komiteta ministara SE, dodavši i da je Irska danas od Italije preuzela predsedavanje Komitetu ministara SE za period od narednih šest meseci.

"I ovom prilikom Srbija je potvrdila da je jedna od retkih evropskih država koja ima vrlo jasne stavove po pitanju osnovnih načela spoljne politike, odnosno, da se rukovodi osnovnim načelima Povelje UN, da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet drugih država i da poštuje međunarodno priznate granice", rekao je Selaković, naglasivši da su danas neki govornici, predstavnici sedam ili osam država, na jedan neprincipijelan način govorili o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta nekih evropskih država, dok neke druge države čiji je teritorijalni integritet narušen, kao što je Srbija, nisu ni pomenuli.

Selaković je kazao da je eventualni zahtev za prijem Prištine u SE direktno u suprotnosti sa najmanje dva člana Statuta SE, ukazavši da je to je akt koji je u suprotnosti sa Rezolucijom SBUN 1244, kao i da je to akt direktno uperen protiv očuvanja jedinstva SE, a da je jedinstvo među državama jedno od ključnih načela koje je definisano Satutom SE.

"Svaka vrsta argumentacije da je tzv. Kosovo 'crna rupa' u Evropi, gde apsolutno nije prisutan SE sa svim onim vrednostima koje zastupa, nije tačna, jer SE se u statusno neutralnom prisustvu nalazi i na teritoriji naše južne pokrajine, gde učestvuje u organizaciji i sprovođenju različitih projekata", rekao je Selaković ponovivši da to nikako ne može da bude argument koji koristi suprotna strana.

"Ukoliko dođe do razvoja situacije u tom smeru, Srbija će se svim diplomatskim i političkim sredstvima boriti protiv toga, a uveren sam da u toj borbi nećemo biti sami", zaključio je Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na 132. Ministarskom sastanku Saveta Evrope koji se održava u Torinu.

U obraćanju Selaković je podvukao da se spoljna politika Srbije zasniva na poštovanju načela međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao i da smatramo veoma pogrešnim narušavanje ovih principa u slučaju bilo koje države, ali i u slučaju Srbije.

„Naš odnos prema ovim principima je veoma jasan. Iako se čini da su neke države vođene načelom „Quod licet Iovi non licet bovi" (Što priliči bogu, ne priliči volu), Srbija ostaje posvećena osnovnim principima međunarodnog prava“, naglasio je ministar. On je dodao da je poštovanje ovih principa danas važnije nego ikada, ujedno, ukazavši i da Komitet ministara Saveta Evrope u svojim odlukama i deklaracijama često eksplicitno insistira  na njima.

„Razmatranje zahteva tzv. Kosova za članstvo u Organizaciji, koji je pravno nedopustiv, dovelo bi u pitanje njen kredibilitet. Naglasiću da je ovakav potez Prištine za nas apsolutno neprihvatljiv, a na grubo kršenje našeg teritorijalnog integriteta bićemo prinuđeni da snažno odgovorimo svim raspoloživim diplomatskim sredstvima“, istakao je Selaković.

Ministar je naveo da Srbija podržava svaki angažman Saveta Evrope na KiM koji ima za cilj unapređenje standarda u domenu ljudskih prava, vladavine prava i demokratije, a koji je u skladu sa Rezolucijom Saveta Bezbednosti UN 1244 i statusno neutralnim pristupom Saveta Evrope.

Prema rečima ministra, prištinske vlasti nisu pokazale zainteresovanost za poštovanje obaveza preuzetih u dijalogu u Briselu, posebno kada je u pitanju zaštita prava Srba i drugih nealbanskih zajednica, na šta se konstantno upozorava i u izveštajima generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a.

„Zahtev za članstvo za Prištinu predstavlja politički cilj, a ne vrednosno opredeljenje i jeste pokušaj da se ova organizacija zloupotrebi. To je duboko u suprotnosti sa normama i pravilima Saveta Evrope, drugih međunarodnih organizacija i međunarodnog prava“, istakao je šef srpske diplomatije, dodavši da je ovo još jedan jasan pokazatelj da Priština nema nameru da do bilo kakvog rešenja dolazi putem dijaloga, već se po ko zna koji put odlučila za unilateralni pristup.

Selaković je kazao da se Srbija zalaže i promoviše načela i vrednosti Saveta Evrope, ukazujući da je to važan segment našeg puta ka članstvu u  EU, kojem smo u potpunosti posvećeni.

Ministar je naglasio da Srbija sa posebnom pažnjom prati posledice tragedije u Ukrajini, pre svega na civilno stanovništvo, kao i da će nastaviti da pruža humanitarnu pomoć i utočište onima koji se nađu na teritoriji naše zemlje.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Marakešu na Ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIL-a.

Selaković je poručio da se Srbija zalaže za multilateralni aspekt borbe protiv terorizma i da smatra da Ujedinjene nacije treba da budu ključni forum za međunarodnu saradnju na ovom polju.

Ministar je naveo da naša zemlja ispunjava sve međunarodne obaveze u kontekstu sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, a posebno onih koje se odnose na uvođenje embarga na izvoz naoružanja, uključujući i zabrane koje se odnose na nedržavne aktere, terorističke organizacije i sa njima povezane pojedince, posebno napomenuvši i da je Srbija potpisnica 15 međunarodnih konvencija za borbu protiv terorizma.

„Učestvujući u multinacionalnim misijama za održavanje mira u okviru UN i EU, Srbija na konkretan način doprinosi očuvanju regionalne i globalne bezbednosti“, rekao je Selaković, odavši počast pripadniku Vojske Srbije, potpukovniku Dejanu Stanojeviću i njegovim kolegama, koji  su 29. marta tragično izgubili život u misiji Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongo.

„Srbija ne umanjuje značaj i važnost drugih međunarodnih foruma, zbog čega se od samog početka pridružila Globalnoj koaliciji i nesebično daje svoj doprinos međunarodnim naporima u borbi protiv ISIL, prevashodno kroz različite forme donacija u vojnoj opremi i municiji i učestvovanjem u obukama bezbednosnih snaga Iraka“, naglasio je ministar i dodao da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, pun doprinos daje aktivnim učešćem u okviru evropskih politika u borbi protiv terorizma, a  ima i razvijenu stratešku saradnju sa EUROPOL-om.

Ministar je posebno naglasio da Srbija ima instrumente u svom krivičnom zakonodavstvu da spreči i kazni podsticanje, organizovanje i učešće svojih građana u ratovima ili sukobima u stranim državama, te je informisao i da su pravosudni organi Srbije okončali postupke protiv 7 lica koja su bila angažovana na stranim ratištima, a da u toku je više istraga protiv lica povezanih sa terorističkim delovanjem.

Šef srpske diplomatije poručio je da je borba protiv terorizma, radikalizma i ekstremizma od prioritetnog značaja, i da je Srbija aktivno uključena u suzbijanje tih izazova i pretnji na domaćem, regionalnom i međunarodnom planu.

Ministar spoljnih poslova R. Srbije Nikola Selaković doneo je Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu, a po osnovu konkursa koji je bio otvoren od 23. februara do 9. marta 2022. godine.

Odluka je dostupna na internet prezentacijama Ministarstva spoljnih poslova R. Srbije, kao i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.

Takođe, navedenu odluku možete preuzeti i na linku.

Republička izborna komisija podseća državljane R. Srbije, koji su upisani u Jedinstveni birački spisak, da rok za prijavu za glasanje u inostranstvu na raspisanim izborima zakazanim za 3. april 2022. godine, ističe 12. marta u ponoć.

Pozivamo vas da ostvarite svoje biračko pravo na predstojećim predsedničkim i parlamentarnim izborima i svoj zahtev za glasanje u inostranstvu prosledite najbližoj ambasadi ili konzulatu R. Srbije.

Ukoliko se nalazite u R. Hrvatskoj, svoje zahteve možete da dostavite putem elektronske pošte ili lično, Ambasadi R. Srbije u Zagrebu, ili generalnim konzulatima u Vukovaru ili Rijeci.

Video:

Ambasada R. Srbije u Zagrebu i Srpsko narodno veće, zajedno sa bioskopom „Tuškanac“ u Zagrebu i Jugoslovenskom kinotekom iz Beograda, organizuju filmsku manifestaciju „Ponovo radi bioskop“, koja je ove godine posvećena proslavljenoj glumici Sonji Savić. Dani srpskog filma, ali i filmova jugoslovenske kinematografije, biće održani od 7. do 10. marta 2022. godine u bioskopu „Tuškanac“ u Zagrebu.

Pored repertoara, koji sadrži niz filmova iz bogate stvaralačke biografije glumice Sonje Savić, posetioci će imati priliku da pogledaju i izložbu „Devojka iz grada” Umetničke galerije „Nadežda Petrović” iz Čačka, koja će biti predstavljena u foajeu bioskopa „Tuškanac“. Izložba je deo stalne postavke u Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović“ u Sonjinom rodnom gradu Čačku, a njen najvažniji deo čine Sonjini video radovi. Međutim, sa druge strane sama izložba daje osvrt na njen život i stvaralačku biografiju.

Cilj ove manifestaije jeste promocija srpske kulture i kinematografije u regionu, te da se publika u Hrvatskoj podseti na velike ličnosti i stvaraoce jugoslovenskog i srpskog filma, koji su ostavili neizbrisiv trag u režiserskom i glumačkom opusu, ne samo u Srbiji, već i u državama regiona i širom sveta.

Ova manifestacija, deo je već uspostavljene tradicije prikazivanja srpskog i jugoslovenskog filma u Hrvatskoj, koji se održavaju godinama unazad, a u čijoj realizaciji, pored Ambasade R. Srbije u Zagrebu, nesebično učestvuju Srpsko narodno veće iz Zagreba, kustoški tim bioskopa „Tuškanac“ i Jugoslovenska kinoteka iz Beograda. Ove godine posebna zahvalnost na podršci u realizaciji manifestacije „Ponovo radi bioskop“ pripada „Pink Films International“-u, zatim. g. Predragu Bambiću iz „Montage“ d.o.o. Beograd, "Centru film" i „Deltavideu“ iz Beograda, koji su značajno doprineli da filmski repertoar sadrži jedne od najkvalitetnijih filmskih dela, ovekovečenih u maestrealim nastupima glumice Sonje Savić.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se sa šefom Delegacije EU Emanuelom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanim u Srbiji.

Ministar Selaković upoznao je prisutne ambasadore sa Zaključkom Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je Vlada Srbije usvojila 27. februara povodom situacije u Ukrajini.

Šef srpske diplomatije je poručio da Srbija izražava najiskrenije žaljenje zbog izbijanja krize i sukoba u Ukrajini, istakavši da smatramo veoma pogrešnim narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake države, pa samim tim i Ukrajine. S tim u vezi, Selaković je podsetio da naša zemlja veoma jasno poziva na poštovanje principa međunarodnog prava, ukazavši da je to osnova naše spoljne politike.

Selaković je podvukao da naša zemlja daje punu podršku pregovorima dve strane i svim kredibilnim međunarodnim naporima za iznalaženje mirnog i političkog rešenja krize u Ukrajini.

Srbija će, kako je istakao, u ovim izazovnim vremenima nastaviti da dosledno čuva mir i stabilnost u Jugoistočnoj Evropi, istakavši da i savremeni izazovi pokazuju da se sve nesuglasice na našem kontinentu moraju rešavati mirnim sredstvima i dijalogom.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs
 

Ministarstvo spoljnih poslova R. Srbije - Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisalo je konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu, a koji za cilj imaju: upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, kao i čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje R. Srbije i Srba u regionu.
Konkurs je otvoren od 23. februara do 9. marta 2022. godine.

Detaljne informacije o konkursu možete pronaći na internet stranici Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu ili Ministarstva spoljnih poslova R. Srbije.

Svi zainteresovani, čiji projekti ispunjavaju uslove predviđene konkursom, svoje prijave mogu da podnesu putem veb platforme, koja se nalazi na internet prezentaciji Ministarstva spoljnih poslova R. Srbije, odnosno Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 3. april 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati orema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje biračko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine.

„Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Karađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.

„Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.

„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država.  Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država.

„Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Kragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.

Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.

„Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“,  zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Dragi građani Republike Srbije, Ambasada R. Srbije u Zagrebu vam želi srećan Dan državnosti i praznik Sretenje Gospodnje.

Povodom obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije, đaci Srpske pravoslavne opšte gimnazije „Kantakuzina Katarina Branković“ u Zagrebu otpevali su himnu Republike Srbije "Bože pravde".

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da je ovaj sporazum rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Počeli smo da razgovaramo još 2018. godine, potpisali Memorandum o razumevanju, zatim nas je 2020. godina malo sputala, ali nastavili smo 2021. godine da planiramo i evo nas danas ovde, navela je ona.

Prema njenim rečima, centar će biti usmeren na oblast razvoja veštačke inteligencije, biomedicine i biotehnologije, te na načine na koje digitalizacija može da podigne produktivnost preduzeća i čitave ekonomije.

To je ono što dalje vodi ka većim platama, boljem životnom standardu, kao i prema ekonomiji koja je, pre svega, zasnovana na znanju, kreativnosti i inovacijama, naglasila je Brnabić.

Danas, kako je podvukla, imamo ogromno priznanje za sve što je Srbija uradila u oblasti digitalizacije, razvoja visokih tehnologija i promene paradigme – sa ekonomije koja je bila zasnovana na radno intenzivnim investicijama, ka digitalnom razvoju.

Zato ovaj sporazum pokazuje i da je Srbija prepoznata kao jedan od lidera u ekonomiji i IT industriji u poslednjih šest godina, ukazala je premijerka i ocenila da je ovo najava početka još bliže saradnje Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.

Ona je dodala da će sa 16 centara WEF-a za četvrtu industrijsku revoluciju u svetu na svakih mesec dana imati zajednički sastanak, na kojem će se govoriti o tome šta svaki od njih radi, budući da svaki ima različit fokus.

Tako ćemo na svakih mesec dana čuti šta ko radi, učiti jedni od drugih i sigurna sam u to da će centar u Beogradu biti jedan od najboljih, poručila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, ovim dobijamo vidljivost, mogućnost da se Srbija dodatno etablira kao investiciona destinacija, zemlja dobra za život, investiranje u nove tehnologije i znanje.

Jovanović je objasnio da će centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji raditi u okviru Kancelarije za IT i eUpravu.

On je rekao da će ovaj centar blisko sarađivati sa drugim značajnim nacionalnim institucijama, pre svega sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju i Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, sa drugim državnim ustanovama, naučnim institutima i privatnim sektorom.

Prema njegovim rečima, ekosistem formiran oko centra koristiće infrastrukturu Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije, Centra za sekvenciranje genoma i budućeg bioekonomskog centra – BIO4 Kampus.

Potpisivanje Sporazuma o osnivanju centra za četvrtu industrijsku revoluciju sa Svetskim ekonomskim forumom predstavlja potvrdu rezultata Vlade Srbije u projektima digitalizacije, razvoju IT sektora i eUprave, inovacijama i ulaganju u obrazovanje i znanje.

Osnivanje srpskog centra predstavlja još jedan snažan podsticaj daljem razvoju i IT sektora i inovacijama, tehnološkom preporodu i liderstvu Srbije u ovom delu Evrope.

U eri četvrte industrijske revolucije Srbija koristi svoju šansu i postaje regionalni tehnološki i naučni lider.

Na inicijativu premijerke Brnabić, Vlada Srbije je vizionarski 2019. godine donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije, kao jedna od samo 26 zemalja u čitavom svetu koja je takvu strategiju imala, pri čemu je cilj uspostavljanje Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.

Samo dve i po godine pošto je u Kragujevcu postavljen kamen temeljac za izgradnju Data centra, u okviru njega su pušteni u rad i platforma za veštačku inteligenciju i superkompjuter.

Platforma je na raspolaganju našim inovativnim startap kompanijama i naučnicima kako bi brzo razvijali nove proizvode veštačke inteligencije.

Izvor/Foto: Tanjug
 

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović prisustvovao je danas u Arilju svečanom uručenju ključeva stanova za osam izbegličkih porodica iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske sa prebavilištem na teritoriji te opštine.

Stanovi za izbegličke porodice izgrađeni su u okviru Regionalnog stambenog programa.

Starović je, obraćajući se porodicama koje su dobile stanove, rekao da je danas veliki dan, pre svega za njih koji nakon 20 i više godina konačno dobijaju svoj krov nad glavom, ali da je to i važan dan za Republiku Srbiju.

„Danas smo za jedan važan korak bliži ostvarivanju našeg strateškog cilja, a to je da niko od izbeglih i raseljenih lica na teritoriji Srbije ne bude bez rešenog stambenog pitanja”, naveo je Starović.

Prema njegovim rečima, Vlada Srbije intenzivno radi na poboljšanju socijalno-ekonomskog položaja svih naših građana, i to se ogleda u rastu prosečnih zarada, uvećanju plata u javnom sektoru i penzija, kao i u sada već redovnim jednokratnim davanjima.

Sredstva za izgradnju stanova obezbeđena su iz donatorskog Fonda regionalnog stambenog programa, čiji je najveći donator Evropska unija, dok je zemljište i infrastrukturu obezbedila Opština Arilje. Ukupna vrednost radova je 200.732 evra. Radovi su započeti 13. Maja 2020. godine, a završeni 2. aprila 2021. godine, dok je upotrebna dozvola dobijena 27. decembra 2021.

Uručenju ključeva stanova prisustvovali su i komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije Vladimir Cucić, predsednik Opštine Arilje Predrag Maslar, Jovan Lazarov iz Jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru d.o.o. Beograd, kao i predstavnici međunarodnih organizacija i institucija.

Regionalni stambeni program je zajednička inicijativa Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore, a cilj Programa je davanje sveobuhvatnog doprinosa rešavanju problema izbeglih i raseljenih lica pružanjem trajnih i održivih rešenja za stambeno zbrinjavanje.

Ambasada Republike Srbije u Zagrebu, sveštenstvu i monaštvu Srpske pravoslavne crkve, kao i svim građanima R. Hrvatske, koji Božić obeležavaju po Julijanskom kalendaru, čestita najradosniji hrišćanski praznik rođenje Bogomladenca Hrista.

Neka nas praznik Hristovog rođenja nadahne da negujemo vrednosti zajedništva, mira, uzajamnog poštovanja i sloge. U želji da nas rođenje Isusovo blagoslovi ljubavlju i radošću i da nam učvrsti našu veru u trajne ljudske vrednosti praštanja i razumevanja, srdačno vam čestitamo Svetli Praznik Rođenja Hristovog.

Hristos se rodi!

Mir Božji!

Ministar spoljnih poslova Srbije i predsednik Komisije za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica Nikola Selaković prisustvovao je danas u Smederevskoj Palanci uručivanju ključeva stanova namenjenih izbeglicama.

Stanovi za 15 izbegličkih porodica iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske dodeljeni su u okviru potprojekta devet Regionalnog stambenog programa.

Selaković je, obraćajući se porodicama koje su dobile stanove, poželeo sreću i zdravlje i da im se u novim stanovima dešavaju samo lepe i dobre stvari.

Ministar je naveo da su 15 porodica koje su dobile stanove, a koje su izbegle i raseljene iz BiH i Hrvatske, oplemenile opštinu Smederevska Palanka u koju su došle tokom nemilih ratnih dešavanja u svojoj muci i nesreći tražeći spas, utočište i krov nad glavom upravo u majci Srbiji.

Prema njegovim rečima, zgrada u kojoj će biti smeštene te porodice podignuta je i opremljena za svega godinu dana, što pokazuje da se sve može kada se braća slože.

Ministar Selaković je rekao da država ulaže u obnovu Smederevske Palanke, i kada je reč o zbrinjavanju izbeglih, ali i kada je reč o dovođenju investitora, otvaranju novih radnih mesta, rekonstrukciji javnih objekata i obnovi manastira Pinosava.

„Kao neko ko je tri i po godine radio uz Aleksandra Vučića, kao njegov generalni sekretar, znam koliko je pažnje posvećivao Smederevskoj Palanci i koliko je energije i želje bilo u tome da Palanka počne da staje na noge“, rekao je šef srpske diplomatije i izrazio uverenje da će veoma brzo u godinama koje dolaze kroz opštinu Smederevska Palanka proći i auto-put koji će nositi ime vožda Karađorđa.

Regionalni stambeni program je zajednička inicijativa Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore, a cilj Programa je davanje sveobuhvatnog doprinosa rešavanju problema izbeglih i raseljenih lica pružanjem trajnih i održivih rešenja za stambeno zbrinjavanje.

Uručivanju ključeva stanova prisustvovali su, između ostalih, komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije Vladimir Cucić, šef Političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Dirk Lorenc i predsednik opštine Smederevska Palanka Nikola Vučen.

Ambasada Republike Srbije u Zagrebu sveštenstvu, monaštvu i svim građanima Hrvatske, koji najradosniji hrišćanski praznik – rođenje Hristovo, obeležavaju po Gregorijanskom kalendaru, želi da praznik provedu u zdravlju i radosti, okruženi porodicom i prijateljima.

Neka nas rođenje Hristovo u ovo vreme velikih izazova podstakne da istrajno radimo za opšte dobro, negujući najviše ljudske vrednosti mira, sloge, ljubavi i međusobnog razumevanja i poštovanja.

Čestitajući vam Božić i Novu godinu želimo da sve nas ovaj veliki hrišćanski praznik nadahne na činjenje dobrih dela i osvetli nam puteve ljubavi, pomirenja i praštanja.

Srećan Božić!

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je u Briselu, nakon Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, na kojoj je otvoren Klaster 4, koji obuhvata četiri poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, da je današnji dan veoma značajan i da predstavlja veoma važnu prekretnicu za Srbiju.

Brnabić je istakla da je Srbija u skladu sa novom metodologijom otvorila Klaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost, i u okviru tog klastera, otvorena su četiri nova poglavlja.

Premijerka je ocenila da je to veliki uspeh na kom želi da čestita svim građanima Srbije, iskazavši zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci i razumevanju.

Važna stvar nove metodologije je političko upravljanje integracijama. Ono što smo mi uradili u mandatu nove Vlade je da u potpunosti politički, zajedno sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović, upravljamo procesom, svim reformama, pre svega u oblasti vladavine prava i to je dalo rezultat, rekla je premijerka.

Ona je navela da je otvaranje poglavlja ogromna motivacija za dalje reforme u oblasti vladavine prava, javne uprave, privrede i ekonomije.

Želim da zahvalim svim državama članicama Evropske unije, kao i Evropskoj komisiji na podršci i na razumevanju. Pokazali su da su otvoreni, da su spremni da vide, da saslušaju, da nagrade sve ono što smo uradili i samim tim ovo je velika motivacija da nastavimo, čak ne ni na isti način na koji smo radili do sada, već da idemo brže i da radimo bolje, napomenula je ona.

Brnabić je izrazila nadu da će Srbija 2022. godine otvoriti i Klaster 3, koji je, kako je navela, spreman, a da je sledeće na agendi priprema za otvaranje Klastera 5.

Premijerka je naglasila da je sve veći fokus na zaštiti životne sredine i da je ta tema sve prisutnija i sve važnija u Srbiji.

Naši prioriteti takođe ostaju regionalna stabilnost, dijalog sa Prištinom, ekonomija. Zadovoljna sam, i o tome smo i danas pričali, time kakve ekonomske rezultate Srbija postiže. Očekujem da naš rast ove godine bude 7,5 odsto, istakla je premijerka.

Ona je naglasila da je stepen usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije trenutno na 65,55 odsto.

Takođe, Brnabić je izrazila zahvalnost Sloveniji na uspešnom predsedavanju EU, kao i na podršci državama članicama, Evropskoj komisiji, komesaru za proširenje Oliveru Varhejiju i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa Poglavljem 27, koje se odnosi na unapređenje životne sredine, rekla da je to poglavlje svakako najskuplje od svih i da će biti potrebno više od 10 milijardi evra ulaganja.

Ona je precizirala da je reč o ulaganjima u prečistače za otpadne vode, kanalizacione mreže, regionalne deponije, reciklažne centre, transferne stanice, unapređenje kvaliteta vazduha i subvencije za električna vozila.

Verovatno će nam biti potrebno još dugo nakon što, nadam se, postanemo članica EU da uskladimo i dostignemo najbolje evropske standarde u oblasti zaštite životne sredine, navela je Brnabić.

Prema njenim rečima, Srbija je, zahvaljujući teškim merama fiskalne konsolidacije i ekonomskom razvoju, 2020. godine konačno dobila priliku i finansijsku mogućnost da postavi oblast ekologije kao jedan od osnovnih prioriteta i da počnu investicije u unapređenje životne sredine.

To je u ovom trenutku najvažniji klaster od svih. Da smo mogli da biramo, izabrali bismo Klaster 4, zbog važnosti za građane, naglasila je predsednica Vlade i dodala da je ovo izuzetno važan dan jer iza ovoga stoji izuzetno mnogo napora i posla.

U teškom trenutku za Srbiju i EU, u doba pandemije korona virusa, dobili smo ogromno priznanje za sve naše napore i rad, zaključila je Brnabić.

Ona je ukazala na to da Srbija sada sa partnerima iz EU mora da radi na dostizanju standarda Unije kako bi zatvorila taj klaster, napomenuvši da će to biti dugotrajan i skup proces.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: Tanjug

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje glasačko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde - https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanih u našoj zemlji.
Selaković je naglasio da je članstvo u EU apsolutni prioritet naše spoljne politike i strateško opredeljenje, prenevši da smo u potpunosti posvećeni reformskom procesu i unapređenju svih segmenata našeg društva.

Ocenio je da dinamika pristupnih pregovora treba da bude u skladu sa našim reformskim naporima, ali da ohrabruje što je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije pozitivnije intoniran u poređenju sa prethodnim, te da, u tom smislu, očekujemo da će do kraja slovenačkog predsedavanja Savetu EU biti održana Međuvladina konferencija na kojoj će biti otvorena dva klastera.

Ministar je rekao da Srbija održava intenzivan dijalog sa zvaničnicima EU i dodao da veoma pozitivno gledamo na odluku Saveta za spoljne poslove da se razmotri način da se partneri sa zapadnog Balkana uključe u diskusiju o spoljnoj i bezbednosnoj politici.

Šef srpske diplomatije naglasio je da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, informisavši sagovornike da je za poslednjih sedam godina trgovinska razmena Srbije i EU povećana 52 odsto, a izvoz srpskih proizvoda u EU uvećan 64 odsto, što je, kako je ocenio, zajednički rezultat.

Selaković je kazao da je Srbija u potpunosti posvećena očuvanju mira i stabilnosti u regionu kroz saradnju i otvoreni dijalog, istakavši inicijativu „Otvoreni Balkan“ kao način za ekonomsko povezivanje regiona.

Kada je reč o procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ministar Selaković je rekao da je naša strana u potpunosti opredeljena za dijalog, kao i da smo ispunili preuzete obaveze, ali da Priština uporno izbegava da ispuni svoje, navodeći kao primer da osam i po godina nije ništa urađeno po pitanju osnivanja ZSO. Pored toga, prema njegovim rečima, Priština jednostranim potezima na terenu, četiri u poslednja dva meseca, dodatno ugrožava mir i stabilnost.

Ministar je informisao šefove misija o borbi Srbije protiv pandemije, izrazivši spremnost za dalju saradnju sa partnerima iz Evrope i sveta u zajedničkoj borbi protiv korona virusa.
Ambasador Žiofre je zahvalio ministru spoljnih poslova Selakoviću na prijemu ambasadora Evropske unije u Palati Srbija. Ambasador Žiofre je pozdravio dosadašnji nivo saradnje EU i Srbije u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, kao i važan doprinos Srbije misijama i operacijama EU.

"Zaista se nadamo da ćemo moći dalje da razvijamo usklađivanje spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom", izjavio je ambasador.

Savet za spoljne poslove EU je imao strateški razgovor o Zapadnom Balkanu u ponedeljak, politički dijalog o spoljnoj i bezbednosnoj politici je održan u Beogradu pre dva dana, par nedelja nakon objavljivanja Godišnjeg izveštaja, istakao je ambasador Žiofre.

"U Savetu za spoljne poslove postoji široka podrška snažnom angažovanju EU u regionu i daljem pridruživanju regiona u naše spoljnopolitičke napore. Imali smo dobru razmenu mišljenja o tome danas, i radićemo na daljoj integraciji Srbije i regiona na svim nivoima", zaključio je ambasador.

Ministarstvo spoljnih poslova R. Srbije dodelilo je nacionalna priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu za 2021. godinu, i to:

• Nagrada „Majka Srbija” u oblasti humanitarnih aktivnosti, razvijanju i jačanju međusobnih veza, unapređivanju ekonomske saradnje - Đorđu Mihailoviću
• Nagrada „Slobodan Jovanović" u oblasti politike – dr Momčilu Vuksanoviću
• Nagrada „Dositej Obradović" u oblasti obrazovanja – Srđanu Mijalkoviću
• Nagrada „Vuk Karadžić" u oblasti očuvanja srpskog jezika i ćiriličkog pisma – Prof. dr Jelici Stojanović
• Nagrada „Nikola Tesla" u oblasti nauke i pronalazaštva – dr Vladimiru Cmiljanoviću

V.d. direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon i ministar spoljnih poslova R. Srbije Nikola Selaković uručili su 10. i 11. novembra nagrade dobitnicima nacionalnih priznanja za 2021. godinu. Nacionalna priznanja su dodeljena u obliku statueta izrađenih od bronze, a uz njih su dobitnicima uručene i povelje o dodeli.

Za 2021. godinu nije dodeljena Nagrada „Mihajlo Pupin“ za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge postignute u oblasti informaciono - komunikacionih tehnologija, kojima se ističe uloga i doprinos pripadnika dijaspore i Srba u regionu u daljem razvoju svetske tehnologije i doprinosi razvoju informaciono - komunikacionih tehnologija u R. Srbiji, budući da je komisija konstatovala da nijedan predloženi kandidat u navedenoj kategoriji ne ispunjava potrebne kriterijume.

Za 2021. godinu nije dodeljena ni Nagrada „Miloš Crnjanski” za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge postignute u oblasti književnog stvaralaštva i širenja slobode izražavanja u novinarstvu, publicistici, drami i aforistici.

Više inforamacija o rezultatima konkursa možete pronaći na linku.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Parizu da očekuje pozitivne vesti i podršku Francuske za otvaranje jednog ili dva klastera na međuvladinoj konferenciji koja će biti održana u decembru.

Brnabić je na konferenciji za novinare navela da je sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom razgovarala o situaciji u Srbiji, pre svega u kontekstu evropskih integracija, odnosno o tome da li možemo da računamo na podršku te zemlje za otvaranje klastera na decembarskoj međuvladinoj konferenciji.

Imamo spremna dva klastera za otvaranje, tako da očekujem pozitivne vesti i podršku Francuske za jedan ili oba klastera, ali svakako značajnu podršku, poručila je premijerka.

Ona je istakla da joj je Makron rekao da prenese pozdrave predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i čitavoj Srbiji, kao i da se sa radošću seća posete Beogradu.

Imala sam danas dobre razgovore sa predsednikom Kipra, ali i predsednikom Slovenije, sa kojim sam takođe razgovarala o evropskim integracijama, odnosno o podršci te zemlje, koja je jasna i nedvosmislena za otvaranje klastera i dalji napredak Srbije ka punopravnom članstvu u EU, regionalnim odnosima i regionalnoj saradnji, poručila je Brnabić.

Ona je navela da je u Parizu razgovarala i sa visokim predstavnikom EU Žozefom Boreljom.

Bilo je zanimljivih i dobrih razgovora, čini mi se da smo uradili dobre stvari za našu zemlju i očekujem da se tako nastavi i danas, istakla je premijerka.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Kosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Kosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

"Vaše Ekselencije,
uvaženi delegati,
draga Sara,

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.

Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.

Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Konferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.

U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Konferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.

Kao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija.

Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.

Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta.

I kao što vidite, dragi prijatelji, moji ljudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja:

Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?

Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?

Broj dva: kako ćemo tretirati nuklearne elektrane? Hoćemo li ih sve zatvoriti ili ćemo ih dodatno graditi?

Takođe, kako ćemo da gradimo više obnovljivih izvora ako smo već počeli da podržavamo populističke pokrete protiv vetroparkova, novih hidroelektrana, i da li ćemo ugroziti nivo našeg javnog duga u odnosu na BDP ako uzmemo ogromne količine novca?

Kako ćemo se odnositi prema prirodnom gasu i kako ćemo da obezbedimo pristojne cene prirodnog gasa i električne energije?

Takođe, ovde sam došao električnim automobilom od Edinburga do Glazgova. Ali, kako ćemo vršiti iskopavanje i preradu litijuma, nikla, kobalta i mnogih drugih veoma važnih minerala?

I na kraju, svi znamo šta je naš krajnji, konačni cilj. Ali, to nije bajka – moraćemo mnogo da radimo, moraćemo da budemo 100 odsto posvećeni i moraćemo da budemo iskreniji jedni prema drugima.

Zdravlje ljudi koji žive u Srbiji direktno zavisi od sprovođenja ove agende, kao što zdravlje i život svakog živog bića na Zemlji zavisi od dogovora koji će se ovde postići i od sprovođenja tih dogovora na nacionalnom nivou.

Možda je pravo vreme da oslušnemo i čujemo vapaj Majke Zemlje, jer ako izgubimo ovu trku sa vremenom, naša deca će naslediti bespovratno zagađenu planetu.

Hvala vam što ste me saslušali."

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković prisustvovao je večeras u Starom dvoru uručenju ugovora za 14 stanova namenjenih izbegličkim porodicama iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, koji su kupljeni u okviru potprojekta 9 Regionalnog stambenog programa Srbije.

„Veliko mi je zadovoljstvo i čast da u ime Vlade Srbije, u ime države Srbije večeras sve vas pozdravim, da zahvalim svim donatorima naročito EU, koja je okupila najveći broj donatora koji jesu države članice EU, ali i posebno Kraljevini Norveškoj, kao jednom od najvećih donatora van teritorije EU, na uspešno okončanoj devetoj podfazi Regionalnog stambenog programa”, naveo je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je naglasio da je Regionalni stambeni program do sada omogućio da više od 6.000 porodica koje su izbegle i raseljene sa prostora bivše Jugoslavije, najviše sa teritorije današnje Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine, dobiju svoj krov nad glavom.

Kako je dodao, te porodice su u Srbiji našle spas i utočište posle onih životnih momenata koje nikada verovatno ne mogu da izbrišu iz svog sećanja kada su u jednom danu izgubili sve ono što su generacije njihovih roditelja i predaka sticale.

Šef srpske diplomatije je naveo da su se oni našli u Srbiji i odavde krenuli od nule.  

Ministar Selaković je rekao da su donatori koji su pomogli da se formira sam fond i da on profunkcioniše, i Komesarijat za izbegla i raseljena lica i migracije, a uz pomoć Banke Saveta Evrope, UNHCR-a kao partnera, OEBS-a, omogućili mnogima među raseljenima da dobiju svoj krov nad glavom.

„Izbeglih lica u Srbiji se u jednom trenutku obrelo oko 650.000 i po podacima koje je republički komesar za izbeglice i migracije naveo, do sada je preko Komesarijata, preko države Srbije, Vlade Srbije, krov nad glavom dobilo blizu 100.000 porodica, naših sunarodnika“, rekao je ministar Selaković i podsetio da su ranije danas na Ubu svečano uručeni ugovori o stanovima za 21 porodicu.

Šef srpske diplomatije je naveo da predsednik Aleksandar Vučić, Vlada Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić i on lično kao ministar spoljnih poslova ulažu maksimalne napore da se ovo pitanje u Srbiji rešava na najbolji mogući način.

„Večeras je ovde 14 porodica za koje je grad Beograd postao bogatiji. Najbolji deo našeg naroda jesu naši ljudi koji su došli iz Krajine, bilo iz one na teritoriji današnje Hrvatske ili BiH, vredni, čestiti, dobri ljudi. Srećan sam što večeras imamo priliku i mogućnost da 14 takvih porodica trajno stambeno obezbedimo ovde u Beogradu“, poručio je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je zahvalio donatorima na nesebičnoj pomoći i naporima koje su ulagali, UNHCR-u i OEBS, kao i Gradu Beogradu na predusretljivosti.

„Do pre svega nekoliko godina Grad Beograd nije pokazivao interesovanja za ovu aktivnost, do tog interesovanja dolazi pre nešto više od sedam godina i od tada Grad Beograd u partnerskom odnosu sa Komesarijatom i donatorima radi na realizaciji ovog projekta“, rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je porodicama koje su dobile stanove poželeo da u svojim novim domovima beleže i broje samo lepe i dobre sate i trenutke, a da ono što je teško u njihovim životima ostave iza sebe.

Poželeo je starijima da u tim stanovima dočekuju svoju decu i unučad i mirnu starost u zdravlju, a da oni mlađi u tim stanovima grade i podižu svoje porodice i svoju decu i da se raduju svakom novom velikom uspehu.

„Hvala vam na strpljenju što ste dočekali ovaj trenutak i želim vam da ubuduće sve u vašim domovima ide mnogo lakše i mnogo bolje nego što je to bilo do sada. Živela Srbija“, poručio je ministar Selaković.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković prisustvovao je u Ubu svečanoj dodeli ugovora o kupovini 21 stana izbegličkim porodicama iz Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske u okviru realizacije Regionalnog stambenog projekta.

Selaković je izrazio zadovoljstvo što 21 porodica rešava svoje stambeno pitanje i što će kasnije danas i 14 porodica u Beogradu dobiti ugovor o kupovini stana, istakavši da se polako približavamo cifri od procenjenih 7.500 stanova i kuća koliko je potrebno da se stambeno obezbede naši sunarodnici koji su '90-tih godina ostavili svoja ognjišta.

„Od danas će svako od vas imati svoj dom, koji nije velelepan i raskošan, ali je vaš“, rekao je ministar i dodao da je Ub jedna od najlepšhih opština i opština koja je najbrže razvija.

Dodao je da svi iz državnog rukovodstva slede politiku Vlade i predsednika Vučića sa ciljem da Srbija bude bolja, uređenija i razvijenija.

Selaković je zahvalio svim donatorima pojedinačno, predstavniku delegacije EU, UNHCR, Banci za razvoj SE, Komesarijatu za izbeglice i migracije sa kojima je ostvarena izuzetna saradnja.

„Želim da od danas u vašim stanovima počne novo životno poglavlje da u njima beležite samo lepe trenutke“, zaključio je ministar.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, zajedno sa ministarkom za evropske integracije i glavnim pregovaračem Jadrankom Joksimović, sastala se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU.

Teme sastanka bile su Paket proširenja EU za 2021. godinu i posebno Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za ovu godinu, kao i naredni koraci u procesu pristupanja Uniji.

Brnabić je ukazala na to da je ovaj sastanak održan po objavljivanju Izveštaja EK, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Ona je istakla da Srbija ima kontinuiranu komunikaciju sa Delegacijom EU i svim državama članicama i da otvoreno razgovara u vezi sa daljim reformama, a pre svega u oblasti vladavine prava.

Premijerka je ocenila da je u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Srbije objektivno sagledano sve što je Vlada Srbije postigla na ubrzanju političkih i ekonomskih reformi, čime je realizovan i jedan od strateških prioriteta.

Prema njenim rečima, posebno je važno to što je Evropska komisija jasno dala preporuku da je Srbija dostigla kriterijume neophodne za otvaranje dva klastera poglavlja.

Danas smo u prilici da vama, kao predstavnicima EU i država članica Unije pružimo i dodatne informacije o usvajanju i sprovođenju svih neophodnih reformi, navela je predsednica Vlade.

Brnabić je naglasila da je zbog toga značajno to što se ovaj sastanak održava odmah nakon Izveštaja o napretku, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Predsednica Vlade je izrazila uverenje da će i ta dodatna pojašnjenja doprineti da Srbija dobije saglasnost za formalni nastavak pregovora do kraja ove godine.

Ona je, takođe, istakla da je preporuka Evropske komisije za dalje otvaranje klastera politički veoma značajna, ne samo kao podsticaj Vladi da nastavi motivisano i odgovorno da realizuje svoje reformske planove, već i građanima Srbije, ali i svima u regionu, koji još jednom i na ovaj način dobijaju jasnu potvrdu o perspektivi članstva u EU.

Našim građanima posebno je važno što je postignut napredak u svim segmentima vladavine prava, kao i to što je taj napredak rezultat snažnijeg političkog liderstva i zajedničkog delovanja svih institucija države Srbije, predočila je Brnabić.

Premijerka je ukazala na to da se želi dodatni napredak u svim oblastima, a naročito u vladavini prava i da je upravo za to značajna kontinuirana komunikacija sa Delegacijom EU u Srbiji i svim državama članicama.

Joksimović je navela da Izveštaj obezbeđuje potrebnu ravnotežu u oceni svega što je Srbija ostvarila u prethodnom periodu.

Prema njenim rečima, veoma je važno za dalji reformski proces da je evidentirano da smo ispunili sve kriterijume za otvaranje svih 12 poglavlja u dva klastera: klastera 3, koji se odnosi na inkluzivni rast i kompetitivnost i klastera 4 - Zelena agenda, digitalizacija i održiva povezanost.

Takođe, kako je podvukla, u već otvorenom klasteru 1, koji se odnosi na osnove vladavine prava, konstatovan je napredak u svim oblastima – u reformi pravosuđa, slobode izražavanja i medija, borbe protiv korupcije, osnovnih ljudskih i manjinskih prava, borbe protiv organizovanog kriminala.

Prema njenim rečima, u nekim segmentima sprovođenje reformi je brže, u drugim je ta dinamika nešto sporija, ali je napredak uočen u svim oblastima i zabeležen je i u samom izveštaju.

Ona je izrazila uverenje da će opšte ocene Evropske komisije, koje govore u prilog iskrenosti, posvećenosti i sposobnosti Vlade da u doba globalne pandemijske krize sprovodi politike od značaja za proces pristupanja, biti dovoljan orijentir državama članicama da se usaglase oko daljeg otvaranja klastera.

Ambasador Žiofre je izrazio zahavalnost Vladi na tome što je sazvala ovaj sastanak sa ambasadorima država članica EU, ocenivši to kao pozitivan pokazatelj posvećenosti Srbije jačanju dijaloga o reformama radi rešavanja prioriteta i neophodnih aktivnosti identifikovanih u godišnjem Izveštaju EK.

On je podsetio na to da Izveštaj odražava povećan broj inicijativa Vlade za ispunjavanje kriterijuma EU poslednjih meseci, koje imaju potencijal da se pretoče u opipljiv napredak kada se u potpunosti sprovedu.

Žiofre je podsetio na to da su EU i njene članice ranije ovog meseca, na Brdu kod Kranja, ponovo potvrdile posvećenost Unije evropskoj perspektivi Srbije i procesu pridruživanja.

Kako je istakao, novom metodologijom oni podstiču Srbiju da nastavi reforme i očekuju da Srbija ispuni svoje obaveze, posebno u oblasti vladavine prava.

Prema njegovim rečima, lideri EU su na Brdu izrazili očekivanje da će partneri na Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju, jasnom i doslednom javnom komunikacijom preneti prednosti pristupanja EU i podrške Unije i njenih investicija.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs
 

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Kosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu KiM, i to se mora odmah zaustaviti.

U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena.

Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN.

Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Kosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana.

Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.

Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Kosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije.

Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba.

Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.

Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama.

Najupečatljiviji primer položaja Srba na Kosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava.

Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori.

Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na KiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Kosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca.

Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIK, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju.

Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi.

Podsećam da se na prostoru Kosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage KFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju.

Poštovani gospodine predsedniče,

Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Kao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.

Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma.

Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika.

Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Kosovu i Metohiji.

Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom.

Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP KiM.

Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Kao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze.

Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIK, važno je i prisustvo KFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEKS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIK u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom.

Hvala.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, i tom prilikom istakao je da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijatenjstva i saradnje.

"Dragi prijatelji, dobro došli kući! Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi dušu mira. Osnovna ideja, oko koje su se naši prethodnici okupili kada su osnovali ovaj pokret, jeste mir", rekao je predsednik Vučić u svom obraćanju, u svojstvu ko-domaćina Komemorativnog skupa, i dodao da je mir osnova razvoja političke, kulturne i privredne saradnje. On je zahvalio šefovima delegacija na prisustvu i tome što su ukazali izutenu čast Srbiji, kao domaćinu.

"Velika mi je privilegija i čast da smo se danas svi okupili u Beogradu, gde ćete se, nadam se u narednim danima, osećati kao kod kuće.", uputio je reči pozdrava predsednik Vučić i naglasio da je uveren da je svet dijaloga, mira i kompromisa dostižan i moguć. On je poručio učesnicima da je ovo izuzetna prilika da se razgovara o budućnosti i da je međunarodna saradnja jedini put ka sveukupnom blagostanju i prosperitetu celog čovečanstva.

"Uprkos brojnim usponima i padovima, istorija Pokreta nesvrstanih zemalja je, uveren sam, uspešna priča", kazao je predsednik Vučić i istakao da Agenda 2030 Ujedinjenih nacija ističe i promoviše tri velika cilja – mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava.

"Imajući u vidu pomenutu agendu, UN su uspostavile Međunarodni dan multilateralizma i diplomatiju za mir, a 24. aprila 2019. smo prvi put proslavili taj dan. Srbija, kao pravni naslednik Jugoslavije, zemlje osnivača UN i Pokreta nesvrstanih zemalja, ponosni je promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih pravnih normi", ukazao je predsednik Vučić i dodao da je uveren da Beograd, kao viševekovni simbol raskrsnica civilizacija, tačka kontakta i susreta između Istoka i Zapada, gde se različite civilizacije, kulture i religije oduvek susreću, može da podstakne na dijalog i izgradnju novih mostova saradnje.

Predsednik Vučić je naveo da je želja da se ovim događajem oda počast prvoj konferenciji Nesvrstanih u Beogradu, koja je održana 1961. godine, u vreme blokovskih podela, a koja je dala veliki istorijski značaj stvaranju različite vizije sveta.

"Ta vizija je zasnovana na uzajamnoj saradnji i poštovanju država i naroda i nije bilo mesta u njoj za dominaciju jedne države nad drugima. Nadam se, međutim, da nećemo samo da razgovaramo o prošlosti, već i o budućnosti koju želimo zajedno da izgradimo, jer sam uveren da svet dijaloga, kompromisa i svet mira i dalje jeste moguć i dostižan", rekao je predsednik Vučić i podsetio da je veliki broj lidera 1961. godine, u vreme globalnih previranja i nesigurnosti, imao hrabrosti da artikuliše alternativni put u tadašnjem bipolarnom svetu, uprkos činjenici da se Pokret tada sastojao od država različitih identiteta, kultura, religija i političkih i ekonomskih sistema.

"Ne bi trebalo da zaboravimo suštinsku ulogu koju je Pokret odigrao u očuvanju mira i bezbednosti u svetu i procesu dekolonizacije koji je promovisao jednak društveni i ekonomski razvoj svih zemalja", podvukao je predsednik Vučić.

"Budućnost jednakih, gde se ista prava primenjuju na sve, to je pravac kojim je ovaj Pokret krenuo od početka, to je ideja kojoj većina zemalja u svetu i danas stremi. To što ovo zagovaramo, nije samo pitanje interesa svake pojedinačne zemlje, već jedan od najvećih civilizacijskih koraka napred, koji ovaj svet mora da preduzme ukoliko želi da preživi kao svet, a ne kao neka vrsta kampa u kojem nema mesta za sve, čije ključeve drže samo oni koji su bogati, a oni koji pristanu da budu eksploatisani, biće oslobođeni", istakao je predsednik Vučić i dodao da pravo da se odluči o sopstvenoj sudbini nije greh, već da je to pravo koje treba da pripada svima, bez obzira na njihovu veličinu i bogatstvo, snagu ili moć kojom raspolažu.

"Smatram da ćemo se saglasiti da je današnji svet na mnoge načine različit od onoga iz 1961. godine. Globalizacija, povećana međuzavisnost i razvoj novih tehnologija bez sumnje su učinili planetu manjom, ali takođe su uticali i na našu svakodnevicu. Istovremeno, nije samo reč o broju izazova sa kojima se suočavamo, koji takođe ne znaju za granice, već je priroda svega toga daleko složenija. Zbog toga je danas, možda više nego ikada pre, neophodno da radimo na jačanju multilateralizma i multilateralnog svetskog poretka", naveo je predsednik Vučić i naglasio da nas svaki novi izazov podseća da nijedna država nije izolovana i samodovoljno ostrvo, te da su saradnja i solidarnost jedini putka individualnom i kolektivnom prosperitetu.

"Mislim da je ovo osnova na kojoj su članice Pokreta stajale ujedinjeno uprkos svojim razlikama. Pokret nesvrstanih zemalja je bio i uvek ostaje simbol slobodoljubivog dela sveta koji je spreman da se bori za svoju nezavisnost, autonomiju i suverenitet i duboko sam uveren da bi trebalo da nastavi da se bori za ove ciljeve, zato što je to nešto za šta se treba boriti", kazao je predsednik Vučić i poručio okupljenima da Srbija zna koliko je ta borba teška.

"Od svih naših borbi, najbolnija je ona usmerena ka očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, to jest, rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Boreći se za svoj suverenitet i teritorijalni intergitet, Srbija istovremeno brani univerzalne principe Povelje UN i međunarodnog prava, ali i neke od ključnih principa na kojima je osnovan Pokret nesvrstanih zemalja", zaključio je predsednik Vučić i posebno naglasio da Srbija, uprkos svim izazovima, snažno ostaje posvećena pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi zagarantovalo trajni mir i stabilnost.

Izvor: www.predsednik.rs

Sastanak na visokom nivou, posvećen obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, biće održan 11. i 12. oktobra u Hali 11 Beogradskog sajma.

Na otvaranju komemorativnog samita, u ponedeljak, 11. oktobra u 9.30 časova, obratiće se, ispred zemalja domaćina, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Azerbejdžanske Republike i predsedavajući Pokreta nesvrstanih zemalja Ilham Alijev (putem video linka).

Na samitu će prisustvovati više od 100 delegacija država iz svih delova sveta na visokom nivou, predvođeni predsednicima, premijerima i ministrima spoljnih poslova država članica, kao i više od 500 učesnika.

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, donelo je Odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore broj 324-308/30-2021/01 i broj 325-170/30-2021/01 od 4. oktobra 2021. godine. Uvid u donete odluke može se izvršiti na zvaničnom internet sajtu Ministarstva spoljnih poslova R. Srbije i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu:  http://mfa.gov.rs i http://www.dijaspora.gov.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prisustvovali su danas ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac na međunarodnom železničkom Koridoru 10, kao i potpisivanju Ugovora između Javnog preduzeća Koridori Srbije i Konzorcijuma STRABAG AG i STRABAG d.o.o. Beograd o izgradnji prve faze Auto-puta mira na deonici Merošina – Merošina 1.

„U Donjem Međurovu gradi se pruga od 23 km, koju će 75 odsto da finansira Evropska unija. To je za nas ogroman novac, veliki podstrek i poštovanje. Ova pruga i put za nas su važni, za Evropu su važni. Dugujem ogromnu zahvalnost gospođi Fon der Lajen što je danas došla u Niš, koji nama postaje centar, središte svih balkanskih koridora, postaje balkanska raskrsnica“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je Srbija u potpunosti posvećena implementaciji do sada potpisanih sporazuma čiji je pokrovitelj EU.

„Daćemo sve od sebe ne samo da očuvamo mir, nego da postignemo još sporazuma koji će značiti sigurnost svih na Balkanu i bolji život i ekonomiju za sve nas. Znamo šta je naš posao. Koliko možemo, imajući u vidu teškoće zbog odnosa sa Prištinom, mi ćemo da činimo sve da napredujemo na evropskom putu“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio predsednici Evropske komisije na lepim rečima i želji da Srbiju vidi u EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je danas da je Srbija već prevalila dug put ka članstvu u EU, da je zabeležila neverovatan napredak i zalaganje poslednjih godina i unapredila uslove u različitim sektorima. Ona je poručila da snažno podržava evropske integracije Srbije.

„Ovo je veoma poseban momenat. Potpisivanje ovog ugovora je simbol naše sjajne saradnje i projekata povezivanja kroz koje zajednički gradimo našu evropsku budućnost, zato što je bolja budućnost Srbije u Evropskoj uniji. Koridor povezuje Srbiju sa Austrijom i Grčkom i zaista je pokretač privrede. Ovo je pokretač za privredu Srbije, investicije, ekonomski plan koji već funkcioniše u Srbiji“, rekla je predsednica Evropske komisije.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Gol
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije. „Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Kurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Kurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Kosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada?

Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Kosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na KiM.

„Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalje da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalje kada su u pitanju naši interesi na KiM“, naglasio je ministar Selaković.

Naveo je da je u Njujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbiljan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine.

Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu.

Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Kovida-19.

„Bilo je pravo zadovoljstvo i ponos predstavljati Republiku Srbiju na svim tim sastancima. Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Konferenciju 11. i 12 oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković.

Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijateljima.

„To je velika stvar i naša zemlja će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemljaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelji UN, a koje se zasnivaju na promociji i  borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje  međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa željama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i boljem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković.

Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja doći i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte.

„Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković.

Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spoljnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produbljivanje saradnje sa Azerbejdžanom.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

Govor premijerke prenosimo u celini:

G. Predsedniče,

G. Generalni sekretaru,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije.

Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstvu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo.

Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredeljeni da pružamo podršku vašim naporima.

Ove se godine sastajemo u odlučujućem trenutku u našoj istoriji.

Kovid-19 je uzdrmao naše temelje do srži.

Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime.

I, konačno, vidimo značajna pomeranja u globalnim partnerstvima i savezima, trgovinske ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta i sveukupnu neizvesnost koja je bez presedana.

Neki od problema koji pritiskaju i koji su krajnje emotivni, koje mi imamo lokalno, na Balkanu, još uvek su nerešeni i dok mi pokušavamo – a Srbija je posebno ovome posvećena – da promenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem saveza, kroz inicijative kao što su Berlinski proces ili Otvoren Balkan, drugi pokušavaju da naruše ove procese i umesto da se fokusiraju na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost – bez obzira kolika bi cena toga mogla biti.

Ali, dozvolite da krenem sa temom Kovida:

Pandemija Kovid-19 je iznela na videlo kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja. Zapretila je da izbriše progres mnogih naroda postignut zadnjih godina.

Dovela je narode na raskrsnicu između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i reda.

Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih principa otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka.

Globalne razmene, međunarodna komunikacija, prekogranična trgovina, svi su oni zabeleželi ogroman pad.

Policijski čas, ograničenja slobode i zaključavanja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili – isto tako – naše sopstveno individualno viđenje onoga šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači.

Kada se radi o Srbiji, ova pandemija je zapretila da uruši sve što smo radili i što radimo proteklih 7 godina, da uništi sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo počeli u 2014. godini, i da nas ponovo baci u vremena visoke stope nezaposlenosti, rastućeg javnog duga, deficita koji se nije mogao kontrolisati i sveukupnog očaja.

Umnogome, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, Kovid-19 je isprobao žilavost naših naroda i, ovog puta, za razliku od vremena globalne finansijske krize – koja je bila mnogo ograničenija u obuhvatu i neuporediva sa pandemijom Kovid-19 u smislu posledica – Srbija se držala snažno.

Reforme koje smo preduzele u vreme pre Kovid-19 učinile su nas da budemo otporniji nego ikada ranije.

Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidivo investiciono okruženje postali su životna linija koja nas je spasla od recesije za vreme pandemije i koja nam je obezbedila da smo mogli da pružimo podršku našim građanima i našoj privredi tokom ovih najtežih vremena.

Uprkos efektima krize, Srbija je uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini smo zabeležili pad BDP od samo 0.9 odsto – što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naš javni dug je ostao ispod 60 odsto od našeg BDP, prosečna zarada je nastavila da raste za skoro 10 odsto, dok je uprkos pandemiji broj zaposlenih porastao za preko 3 odsto.

Oporavak je u ovoj godini snažniji od očekivanog – rast našeg BDP će biti približno 7 odsto, a možda čak i veći.

Pre pandemije smo otvorili naše granice ulaganju, tehnologiji i idejama, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo da sprovodimo brzu domaću transformaciju, čiji je temelj ekonomija zasnovana na inovacijama i znanju.

Inovativna napredovanja koja smo učinili omogućila su nam da diverzifikujemo svoje sposobnosti kada nas je pogodio virus – preko e-Uprave, onlajn obrazovanja i digitalnih udžbenika ili centralnog softver sistema za uspešno uvođenje vakcinacije.

Mnogo smo uložili u zdravstvenu infrastrukturu i osnažili zdravstveni sistem da bismo odgovorili na tekuću krizu, večno zahvalni zdravstvenim radnicima za njihovu požrtvovanu borbu.

Naša odluka da ostavimo geopolitiku po strani, a da u centar naših mera stavimo ljude, jeste razlog zbog koga smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih zemalja.

Nismo vršili diskriminaciju između proizvođača, nismo marili da li su vakcine sa istoka ili zapada, već smo izabrali da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina za koje su regulatorni organi smatrali da su bezbedne. Ova otvorenost nam je pružila mogućnost da kupujemo vakcine iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da biraju vakcinu koju prvenstveno žele.

Ekselencije,

Srbija veruje u solidarnost između naroda, multilateralizam i u pružanje pomoći drugima kada im je potrebna.

Od početka ove godine sprovodimo misiju za koju smo se opredelili – podrška našim susedima, kao i svima kojima je to potrebno, sa vakcinama protiv Kovid-19, a dozvolili smo i stranim državljanima da dođu u Srbiju da prime vakcinu koja će im spasiti život.

Ukupno, Srbija je donirala ili izdvojila preko milion doza vakcina – od koji je 230.000 doza bilo za region; 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju da se vakcinišu; i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije.

Mi ćemo i dalje to da činimo, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok Kovid-19 ne bude iza svih nas.

Zbog toga smo takođe preduzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dva tipa vakcina protiv Kovid-19 da bismo pomogli poboljšanju globalnog pristupa tako da možemo svi da budemo bezbedni i da se osećamo pobednički.

Međutim, kao što su izjavili zvaničnici nekih od najvećih nacija tokom ove Generalne skupštine, postoje i druga goruća pitanja koja svi mi treba da rešimo bez odlaganja i hrabro – a to je promena klime.

Srbija je udvostručila svoje napore da učini našu zemlju bezbednijom i čistijom za sve njene građane i da tako radeći doprinese borbi protiv promene klime i borbi za zaštitu životne sredine.

Snažno smo posvećeni sprovođenju održivih razvojnih ciljeva i Pariskog sporazuma o promeni klime. Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjavanju naših obaveza po osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime.

Upravo treba da podnesemo naše revidirane Nacionalno utvrđene doprinose ovom kritičnom globalnom naporu. Već smo najavili nameru da smanjimo gasove staklene bašte za najmanje 33.3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13.2 odsto u poređenju sa 2010, koju u ovom trenutku ugrađujemo u naša energetska i klimatska strateška dokumenta.

Strateški radimo na planiranju i na ulaganju u ovaj sektor. Ova su ulaganja ekstremno skupa, potrebne su godine i decenije posvećenosti i sistematskog pristupa - ali mi smo jasno već na putu ove transformacije.

Dame i gospodo,

Od svih izazova sa kojima se suočavamo, onaj koji Srbiju najviše zabrinjava jeste održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji.

Već više od dve decenije neprestano skrećemo pažnju međunarodnoj zajednici na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, posebno manjinskih zajednica, daleko su od zadovoljavajućih.

Svedoci smo stalnog povećanja broja napada uperenih na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Kosovu i Metohiji.

Za ilustraciju, bilo je 55 ovakvih incidenata u 2014, 62 u 2016, 71 u 2020, i 100 od početka ove godine. Ukupan broj napada u 2020 je bio prevaziđen već do juna ove godine.

Prema podacima UN, Kosovo i Metohija je još uvek teritorija sa najmanjim brojem povratnika (interno raseljenih Srba) od svih post-konfliktnih područja u celom svetu!

Daću vam samo nekoliko primera da bih dočarala kako izgleda život Srba na Kosovu i Metohiji.

11. maja je napadnuta kuća Pumpalović Radoja, starog 81 godinu, povratnika na Kosovo i Metohiju u selo Dubrava, opština Istok. Ovo je bio 5. napad na njega u istoj godini. Ponavljam … on ima 81 godinu.

Od juna 2021. godine izvedeno je više napada na Dragicu Gašić, ženu koja ima 59 godina, prvu Srpkinju povratnicu u Đakovicu posle 22 godine od završetka sukoba. Napadi uključuju kamenovanje njenog stana, zabranu da kupuje hranu u lokalnoj prodavnici i peticije organizacije civilnog društva kojima se zahteva njeno iseljenje iz grada.

Na dan 2. jula, u selu Gojbulji blizu Vučitrna, grupa Albanaca je napala Perić Nikolu starog 13 godina. Napad se dogodio kada se on vraćao kući iz školskog igrališta sa tri druga.

Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Kosovu i Metohiji čine da su oni neki od najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi.

Manastir Visoki Dečani se nedavno našao na spisku „Europa Nostra“ kao jedan od 7 najugroženijih lokaliteta baštine u Evropi u 2021. Savetodavni panel „Europa Nostra“ je konstatovao da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod snažnom vojnom zaštitom neprestano u periodu od 20 godina, iako predstavlja spomenik od najvećeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.

Ova spirala nasilja koja se dešava na Kosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom sprovođenja novih pravila za registarske tablice na kolima, Priština je rasporedila teško naoružane specijalne jedinice na severu pokrajine.

Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno demonstriranje sile je zapalilo veću krizu. Poremetilo je isporuku hrane i lekova srpskim zajednicama na severu pokrajine. Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere sačekani su sa suzavcem i brutalnošću policije, tako da to ozbiljno preti lokalnoj i regionalnoj stabilnosti.

Uprkos svim izazovima i dnevnim provokacijama, Srbija ostaje snažno opredeljena iznalaženju rešenja na bazi kompromisa, koje će obezbediti trajan mir i stalnost.

Dijalog i sprovođenje postignutih dogovora – jedini su pravi put za rešavanje svih otvorenih problema.

Međutim, skoro 9 godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština – kičme ovog sporazuma – još uvek nije čak ni počelo.

Želela bih da apelujem, još jedanput, na međunarodnu zajednicu, i posebno Evropsku uniju kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira da Privremene institucije samoproglašene Vlade u Prištini počnu da sprovode sve postignute dogovore.

Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, i vrhovno ovlašćenje Saveta bezbednosti kada se radi o očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.

Posebnu pažnju pridajemo značaju aktivnosti misije UN na Kosovu i Metohiji i od nje očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.

Poštovani prijatelji,

Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koja postaje sve složenija u smislu geopolitike, tehnologije, zdravlja, klime. Suočena sa takvim izazovima Srbija će nastaviti da neguje partnerske odnose na predvidljivoj i transparentnoj osnovi.

Nastavićemo da sprovodiimo reforme vladavine prava na našem putu u EU, što je naš strateški spoljnopolitički cilj. Ovaj cilj vidimo kao neodvojiv od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta.

Mi ćemo biti domaćin, zajedno sa Republikom Azerbejdžan koja u ovom trenutku predsedava Pokretom nesvrstanih, komemorativnog dotađaja na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja koja je održana u Beogradu 1961. godine. Unapred se radujemo što ćemo biti domaćini našim prijateljima iz svih delova sveta u Beogradu, u oktobru ove godine.

Dalje ćemo jačati saradnju na celom Balkanu, preko inicijative Otvoren Balkan i Berlinskog procesa, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljim integrisanjem našeg regiona.

U zaključku,

Tokom proteklih 7 godina Srbija se transformisala: pokrenuli smo ekonomski oporavak, stvorili šanse za mlade ljude, podstakli smo tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u inostranstvu. Progres koji smo učinili omogućio je Srbiji da se snažnije suoči i preživi pandemiju.

Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od Kovid-19 i održiva obnova neće biti mogući ako se problemi, stari i novi, ne budu rešavali zajedničkim snagama i kolaborativnim međunarodnim akcijama.

Naučili smo jednu važnu lekciju iz ove pandemije: ukoliko nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan – prema tome, ili svi možemo zajedno da pobedimo, svi mi – bez obzira koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike, Australije, ili da zajedno propadnemo.

Ali, ako ništa drugo, pandemija Kovid-19, kao i problem promene klime, trebalo je da nas nauče da se držimo jedni drugih.

Hvala vam.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona.

Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Kovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan.

Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.

Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne.

Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka.

Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Kovid-19.

Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, donelo je Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore – podrška osnivanju novih škola i odeljenja dopunske nastave srpskog jezika u dijaspori, broj 326-16/30-2021/01 od 15. septembra, a po konkursu koji je bio otvoren od 22. jula do 06. avgusta.
Uvid u donetu odluku može se izvršiti na zvaničnom internet sajtu Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu: https://mfa.gov.rs/  i https://www.dijaspora.gov.rs/

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

"Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,

Kralj Petar Prvi Karađorđević, uručio je juna i novembra 1911.  godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta.  Slava našim velikim, srpskim junacima!

Našim precima, junacima Kolubare, Cera, Kumanova, nosiocima Karađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu.  Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.

Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost.

Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!

Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.

I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti.

Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje  drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje.

To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo.

I sebi, i drugima.

Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna.

Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.

I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno  nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.

U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša,  predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.

Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom.

Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost.

Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni.

I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.

I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.

Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.

I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome,  Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.

Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos.

Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Kumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Kolubare, Cera, Kajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina.

I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje.

To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.

To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u  životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.

I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi.

I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Kako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj.

A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila.

Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost.

I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Kosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem  hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.

I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet!

Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska!

Živela Srbija!"

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

 

Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu na konferenciji za medije, koja je održana 11. septembra 2021. godine u Beogradu, objavio je početak medijske kampanje posvećene informisanju Srba poreklom iz FBiH o potrebi zaštite imovinskih prava koje zajednički sprovode organi Republike Srbije i Republike Srpske.

U Federaciji BiH u toku je usklađivanje podataka o nekretninama katastra i zemljišne knjige, tzv. harmonizacija podataka. Prilikom ovog procesa pripadnici srpskog naroda mogu da izgube pravo na imovinu, koja je u njihovom vlasništvu ili posedu.

Gujon je naglasio da medijska kampanja predstavlja peti korak u ovom procesu, a da je Uprava za dijasporu i Srbe u regionu prethodno obavestila diplomatsko-konzularna predstavništva, udruženja u inostranstvu i SPC, kao i da su pripremljeni materijali za društvene mreže sa ciljem da informacija stigne do Srba poreklom iz FBiH širom sveta.

„Sve što je rat tada doneo: izgnanstvo i patnju i nepravdu ne možemo nažalost ispraviti, ali danas u miru protiv nepravde možemo i moramo da se borimo. Nepravda je nekome oduzeti imovinu, a da o tome ne zna ništa. Nepravda je sada da onaj koji je morao da napusti svoje ognjište u ratu, sada u miru bude izbrisan iz registara. U 21. veku pravo na privatnu svojinu je osnovno ljudsko pravo. Ovom kampanjom branimo ljudska prava srpskog naroda poreklom iz FBiH i očekujemo podršku celokupnog društva u toj nameri“.

Mlađen Cicović, šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji naglasio je da prepreku za upis vlasničkih i drugih prava na imovinu u Federaciji BiH predstavlja činjenica da se pozivi nosiocima imovinskih prava ne šalju lično, već se objavljuju samo u Službenom listu i dnevnim novinama Federacije, a nema pismenog poziva nosiocima imovinskih prava, što postupak čini netransparentnim.

U mnogim slučajevima se kao vlasnik upisuje država, entitet, kanton ili opština, ili lice koje neovlašćeno koristi srpsku imovinu, tako da izbegli i raseljeni Srbi, te njihovi naslednici, nemaju saznanja da je njihovo zemljište, ili zemljište predaka predmet postupka. Oko 400.000 lica, srpske nacionalnosti i dalje polažu prava na nepokretnosti u Federaciji BiH (u vlasništvu ili u posedu). Ukoliko se građanin izjasni da nije imao saznanja o raspisu moguće je produženje do godinu dana za prijavu, a imajući u vidu da vlasnička tužba kod imovine ne zastareva, naknadne ispravke pogrešnih upisa su moguće samo kroz sudski proces.

Imajući sve navedeno u vidu USDSR poziva sve pripadnike srpskog naroda poreklom iz Federacija BiH koji se nalaze u dijaspori da se jave na:

Telefon: +387 55490940
Viber i WhatsApp: + 387 65 090-040
pravnapomoc.banjaluka@rgurs.org
Facebook i Instragam: @kancelarijezapravnupomoc
Kontakti Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH:
odborzazastitupravasrbaufbih@gmail.com
FB @srbiufederacijibih
TW @OdborF

Snimak konferencije za medije dostupan je na linku.
 

Kamen temeljac fabrike za proizvodnju kineskih vakcina u Srbiji biće položen 9. septembra i predstavlja realizaciju sporazuma R. Srbije i kineskih partnera, i partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata po osnovu kojeg je 12. jula ove godine potpisan Memorandum o razumevanju u proizvodnji vakcine kineskog proizvođača Sinofarm u Srbiji.

Uzimajući to u obzir, u Beograd je 4. septembra stigla sirovina za proizvodnju kineske vakcine, a do oktobra će kompanija “Hemofarm” proizvoditi vakcinu za proces testiranja.  Eksperti koji prate čitav proces testiranja i početak punjenja rade sa domaćim stručnjacima na pripremi. Nakon testiranja, započeće i punjenje vakcine, a predviđeno je da se napuni oko šest miliona doza do kraja godine. Te doze će biti namenjene prvenstveno građanima Srbije, a ako bude bilo viška doza razmotriće se i izvoz u region.

Pored navedenog, Institut Gamaleja iz Rusije je 1. septembra 2021. godine odobrio za upotrebu 550.000 doza vakcine Sputnjik V, koje su do 13. avgusta proizvedene na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" u R. Srbiji.  Od 550.000 doza – 275.000 komponente 1 i 275.000 komponente 2, spremne su za upotrebu u Srbiji, s oznakom proizvedeno u Srbiji, dok će odluka o eventualnom izvozu biti naknadno donešena.

Takođe, 2. septembra otvorena je nova kovid bolnica u Novom Sadu, četiri meseca nakon početka izgradnje. U pitanju je treća kovid bolnica u Srbiji, koja je od 3. septembra počela da prima pacijente obolele od korona virusa.

U Republici Srbiji se od 24. decembra 2019. godine sprovodi  vakcinacija stanovništva protiv korona virusa. Do sada je 51.7% punoletnog stanovništva primilo dve doze vakcine, a od 17. avgusta 2021. godine otpočela je vakcinacija trećom, takozvanom buster dozom vakcine, za sve one koji su revakcinisani pre više od šest meseci.

Republika Srbija je obezbedila dovoljan broj vakcina i građani mogu da izaberu vakcinu koji žele da prime: Fajzer, Sinofarm, Sputnjik V ili Astrazeneku.

Srbija je tokom pandemije pokazala visok stepen odgovornosti i solidarnosti doniravši blizu milion doza vakcina i planira da, u skladu sa mogućnostima, sa tim trendom nastavi.

Ambasada R. Srbije u Zagrebu, u saradnji sa UG „Žene kosovske doline“ iz mesta Uzdolje, a uz podršku narodne poslanice R. Srbije Sanje Lakić i SKD „Prosvjeta“ iz Zagreba, organizovala je u petak, 3. septembra 2021. godine posetu Zagrebu za srpsku decu sa područja Eparhije dalmatinske.

Tom prilikom, 36 školaraca uzrasta od drugog do osmog razreda iz mesta sa većinskim srpskim stanovništvom (Biskupija, Đevrske, Kistanje, Orlić, Uzdolje, Ramljani, Vrbnik, Islam Grčki, Varivode, Bribir itd) posetilo je Saborni hram Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu, zatim Srpsku pravoslavnu opštu gimnaziju „Kantakuzina Katarina Branković“, kao i Zoološki vrt i Muzej Iluzija u Zagrebu.

Tokom svog boravka u Zagrebu, naši mladi gosti posetili su i Ambasadu R. Srbije, gde im je upriličen doček od strane zaposlenih, a dobrodošlicu su im poželeli otpravnik poslova Davor Trkulja i izaslanik Ministarstva odbrane R. Srbije Bojan Veličković.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Sloveniji gde se održava Bledski strateški forum, koji tradicionalno okuplja lidere regiona i zemalja članica Evropske unije, kao i predstavnike evropskih institucija. Tom prilikom predsednik Vučić učestvovao je na prvom liderskom panelu ovog Foruma pod nazivom „Budućnost Evrope – odoleti i istrajati“ gde je naglasio da veruje u ujedinjenu Evropu.

"Politika je vizija i njeno ostvarenje, a naš posao je da služimo narodu, zemnji i naciji", poručio je predsedik Vučić i dodao da samo ujedinjena EU može da se izbori sa ekonomskom krizom.

"Imao sam sastanak sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, sa kojim sam razgovarao o evropskoj perspektivi Srbije i o onome što su naši zadaci", rekao je predsednik Vučić i dodao da je tokom susreta bilo reči i o političkoj situaciji na Jugoistoku Evrope i ulozi Srbije u Evropi.

Predsednik Vučić je podvukao da Srbija nastoji da sačuva nacionalne i državne interese, kao i da je bilo reči o dijalogu sa Prištinom, situaciji u regionu, vladavini prava u Srbiji i svim daljim naporima koje Srbija mora da preduzme na svom evropskom putu.

"Moramo da gledamo da se zbližavamo jedni sa drugima, da izbegavamo sukobe i da otvaramo granice", istakao je predsednik i naglasio da je ponosan na inicijativu Otvoreni Balkan.

Predsednik Vučić se osvrnuo i na razgovor sa predsednikom Republike Slovenije Borutom Pahorom o dobrim odnosima dveju zemalja, kao i trgovinskoj razmeni Srbije i Slovenije koja iz godine u godinu raste i napreduje i ujedno zahvalio na prilici, organizatorima Foruma da iznese svoje ideje o trenutno važnim temama.

Predsednik Vučić je kazao da je u susretu sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja, Miroslavom Lajčakom, izrazio svoju zabrinutost da će Albanci krenuti u kampanju ulaska u različite institucije.

"Za nas je EU potrebna i važna, ali moramo u međuvremenu da živimo, preživimo i unapređujemo našu ekonomiju i život naših ljudi", zaključio je predsednik Vučić, ističući da su to za Srbiju ključne stvari.

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

Otpravnik poslova Davor Trkulja za "Večernji list" govori o odnosima Srbije i Hrvatske, VPA "Oluja", pronalaženju nestalih, kao i pravima Srba u R. Hrvatskoj, i predlogu da se na hrvatsku kovanicu evra stavi lik Nikole Tesle...

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.

„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

„Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.

Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake ljudskosti.

„Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da ljudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugima bez zazora, straha i sumnje.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše i iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra.

„Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja“, ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavljano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine.

„Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet“, zaključio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlja i da Srbija pamti.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

Ministar spoljnih poslova R. Srbije Nikola Selaković raspisao je Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Javni poziv otvoren je od 3. avgusta do 12. avgusta 2021. godine.

Nacionalna priznanja za koja se mogu predložiti kandidati:

Nagrada „Majka Srbija“ – pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti  odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu u humanitarnim aktivnostima, razvijanja i jačanja međusobnih veza, unapređivanja ekonomske saradnje, i drugim aktivnostima kojima se doprinosi matičnoj državi, dijaspori i Srbima u regionu.

Nagrada „Slobodan Jovanović“ u oblasti politike – pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti politike i svojim  aktivnostima doprinosi:

• jačanju međunarodnog ugleda Republike Srbije, dijaspore i Srba u regionu;
• promociji Republike Srbije u svetu i afirmaciji njenih interesa
• poboljšanju položaja i prava pripadnika dijaspore i Srba u regionu.

Nagrada „Mihajlo Pupin“ u oblasti informaciono – komunikacionih tehnologija – pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija i svojim aktivnim delovanjem doprinosi:

• isticanju učešća pripadnika dijaspore i Srba u regionu u daljem razvoju svetske tehnologije;
• razvoju informaciono – komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji.

Nagrada „Nikola Tesla“ u oblasti nauke i pronalazaštva – pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti nauke i pronalazaštva, i svojim aktivnim delovanjem doprinosi:

• promociji naučnih dostignuća i pronalazaštva pripadnika dijaspore i Srba u regionu u svetu;
• afirmaciji i omogućavanju primene savremenih svetskih naučnih dostignuća u Republici Srbiji.

Nagrada „Dositej Obradović“ u oblasti obrazovanja – pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti obrazovanja i svojim delovanjem doprinosi:

• očuvanja kulturnog, etničkog, istorijskog i verskog identiteta pripadnika dijaspore i Srba u regionu;
• ostvarivanju kulturne, prosvetne i sportske saradnje dijaspore i Srba uregionu sa Republikom Srbijom;
• unapređivanju saradnje sa verskim zajednicama.

Nagrada „Vuk Karadžić“ u oblasti očuvanja srpskog jezika i ćiriličnog pisma pripadniku dijaspore ili Srba u regionu koji je dao izuzetan doprinos, postigao rezultate i zasluge u oblasti očuvanja srpskog jezika i ćiriličkog pisma i svojim aktivnim delovanjem doprinosi:

• upotrebi, učenju, čuvanju i negovanju srpskog jezika i ćiriličkog pisma među pripadnicima dijaspore i među Srbima u regionu.

Predlog za dodelu nacionalnog priznanja može podneti:

• organizacija dijaspore i organizacija Srba u regionu,
• udruženja čije su delatnosti ili deo delatnosti, usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnog priznanja,
• diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije;
• crkve i verske zajednice,
• predlog za dodelu nacionalnog priznanja „Majka Srbija“ mogu podneti i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve informacije u vezi sa javnim pozivom mogu se pronaći na internet prezentaciji Ministarstva spoljnih poslova R. Srbije, kao i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.

Nacionalne nagrade dodeljuju se jednom godišnje, na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković prisustvovao je danas u Nišu svečanom uručenju ključeva 75 stanova namenjenih izbegličkim porodicama iz Hrvatske i BiH u okviru realizacije Regionalnog stambenog projekta (RSP) u Srbiji.

U svom obraćanju Selaković je izrazio zadovoljstvo što je u prilici da podeli radost sa 75 porodica koje će, nakon 25 godina, dobiti svoj krov nad glavom, poželevši im puno sreće, radosti i lepih momenata u novim domovima.

„Grad Niš je postao bogatiji za 75 divnih, vrednih, marljivih, čestitih porodica, naših ljudi koji nisu svojom voljom, već su iz puke želje da zaštite goli život pobegli u Srbiju“, istakao je Selaković i zahvalio gradu Nišu na svoj pomoći u realizaciji ovog projekta.

Ministar Selaković, koji je i predsednik Komisije Vlade Srbije za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica, rekao je da je do sada u okviru realizacije RSP dodeljeno 5.825 stambenih rešenja. Naveo je da je dodeljeno 2.004 paketa građevinskog materijala, 305 montažnih kuća, 1.575 seoskih kuća sa okućnicom i 1.941 stambena jedinica.

Ministar je kazao da su stanovi koji se danas useljavaju izgrađeni u okviru potprojekta 9 RSP, naglasivši da je njegova ukupna vrednost oko 1.500.000 evra.

„Ovim projektom Niš rešava pitanje stambenog zbrinjavanja naših ljudi koji su sa prostora BiH i Hrvatske izbegli u Srbiju“, rekao je ministar i dodao da je potrebno naći adekvatno rešenje i za pitanje interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije.

Ministar je zahvalio EU, najvećem donatoru RSP, i drugim bilateralnim donatorima koji učestvuju u navedenom programu. Takođe, istakao je značaj Banke za razvoj Saveta Evrope i posebno zahvalio Komesarijatu za izbeglice i migracije na angažmanu u sprovođenju ovog programa.

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisala je кonkurse za sufinansiranje projekata, koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, i matične države i Srba u regionu. Konkursi traju od 22. jula do 6. avgusta 2021. godine.

Informacije o objavljenim konkursima mogu se pronaći na linku.

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

„Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem.

Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu KP Kine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Kine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.

„Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on.

„Ali možemo li mnogo toga dobrog sprovesti sa Kinom - naravno. I to činimo, kao i Nemačka“, istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Kinom, odličan.

„Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolju ponudu. Zbog toga kažem Evropljanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlji - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga“, naglasio je on.

S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolja od kineske.

„Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Kina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on.

Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.

„Kinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić.

On je ukazao da je Kina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Kine za razvojne projekte.

On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Kinezi.

„Naš posao je da brinemo o ljudima“, poručio je on.

Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.

Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije.

Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.

„Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Kontinental“ motiv nisu bile subvencije.

Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima.

Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor.

Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi“, objasnio je on.

Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu.

Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.

„Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.

„Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on.

Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.

„Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on.

Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju, Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.

„Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on.

Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.

Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu.

„Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilj“, dodao je on.

Kada je reč o „Kosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja.

„Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić.

Izvor: Tanjug

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije. 

Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan. Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira.

Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama.

Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu, rekla je premijerka.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavljen kamen temeljac za naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlja ima četiri naučno-tehnološka parka.

Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlja može brzo menjati.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno.

Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemljama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom „Fajzer/Biontek“ i sa „Sinofarmom“.

Nažalost, mnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko. Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija.

Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitalizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina.

Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju.

Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je ljudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, objasnila je premijerka.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje šta ostalim zemljama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju.

Morate da naučite decu kako da razmišljaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišljanja i kako da donose odluke, poručila je ona.

Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći ljudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje.

Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale najveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme.

To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virusa, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

Otpravnik poslova Davor Trkulja čestitao je, predsedniku Mešihata Islamske zajednice u Hrvatskoj Nj.E. muftiji prof. dr Aziz ef. Hasanoviću, verskim službenicima i svim pripadnicima Islamske zajednice u Republici Hrvatskoj, Kurban Bajram sa željom da ga provedu u dobrom zdravlju, miru i radosti.

“Slaveći kraj svetog meseca Ramazana, meseca posta, molitve i dobročinstva, neka Bajramska poruka nadahne svakog vernika da prazničnu radost podeli sa svojim bližnjima, a u dušama osnaži trajne i najviše ljudske vrednosti ljubavi i razumevanja, pozivajući nas da zajedno gradimo svet u kome će narodi živeti u miru i međusobnom poštovanju”, istakao je otpravnik poslova u svojoj čestitiki.

KURBAN BAJRAM ŠERIF MUBAREK OLSUN!

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković obratio se danas na Ministarskoj konferenciji Pokreta nesvrstanih zemalja (PNZ) i tom prilikom je uputio poziv predstavnicima članica da se okupe u Beogradu, 11. i 12. oktobra, kada će biti obeležena 60. godišnjica od održavanja prve Konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu 1961. godine.

Selaković je učesnike konferencije obavestio da će ovaj važan jubilej nesvrstanih Srbija organizovati zajedno sa Azerbejdžanom - aktuelnim predsedavajućim PNZ.

U svom obraćanju Selaković je podsetio da su nekadašnja Jugoslavija i predsednik Tito, kao koosnivači Pokreta, dali svoj doprinos stvaranju vizije drugačijeg sveta, a da je Srbija, kao jedna od naslednica Jugoslavije, ponosna na taj deo svoje istorije.

„Duh nesvrstanosti počiva na ravnopravnosti, slobodi, trajnom miru, suverenoj jednakosti država i miroljubivoj saradnji svih naroda, a to su vrednosti utkane i u državotvorne temelje Srbije“, poručio je ministar.

Selaković je rekao da je Pokret nesvrstanih kroz čitavu svoju istoriju bio svetionik slobode svima onima koji su tražili pravo na postojanje i prosperitet u svetu u kojem je često vladala, ne sila zakona, već zakon sile. Ocenio je da se i danas nalazimo u vremenima ozbiljnih globalnih izazova u kojima Pokret ima priliku da reafirmiše svoje slobodarske tradicije i zalaganje za svet jednakih.

„Srbija će, kao vojno neutralna i politički samostalna država, davati svoj najiskreniji doprinos takvim ciljevima Pokreta. Nadamo se da ćemo jačanjem međusobnih veza i saradnje, kao grupa država i naroda koje vezuju iste vrednosti i interesi, osnažiti i zajednički kapacitet da se suočimo sa izazovima sutrašnjice. A izazovi su već pred nama“, istakao je Selaković.

Ministar je naglasio da bi međunarodno pravo trebalo da bude stub političke i bezbednosne arhitekture sveta i dodao da Srbija poštuje zalaganje članica Pokreta za ciljeve i principe Povelje UN.

„Mnoge članice ovog pokreta svesne su da upravo insistiranjem na međunarodnom pravu rade u svoju korist i u korist očuvanja regionalne i globalne stabilnosti“, ukazao je ministar.

Selaković je rekao i da je pandemija Kovid-19 jasno pokazala da su nejednakost, nedostatak solidarnosti i empatije u svetu na najgrublji način postali jako očigledni.

„Srbija večno zahvalna svim zemljama među vama, poput Azerbejdžana, koje su nam pomogle u teškom vremenu. Mi smo kasnije produžili taj lanac solidarnosti tako što smo vakcine učinili dostupnim, ne samo svojim državljanima, već i drugima u regionu. Podržali smo svoje susede sa verom da je solidarnost najbolje ulaganje u zajedničku budućnost“, zaključio je ministar.
 

„Slogan ovogodišnjeg foruma jako dobro pokazuje ono što smo postigli u regionu u poslednjih 16-17 meseci, uprkos teškoj situaciji koja je izazvana pandemijom“, istakao je danas državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Nemanja Starović na „Dubrovnik forumu 2021 – Zajedno u razdvojenom svetu“, koji se održava od 9. do 10. jula u Dubrovniku, u Hrvatskoj.

Starović je ocenio da su države Zapadnog Balkana, tokom pandemije virusa Kovid-19, nasuprot očivanju mnogih, pokazale mnogo viši stepen solidarnosti, nego što je to bilo na drugim delovima kontinenta. On je istakao da je Srbija bila uspešna u nabavci vakcina od samog starta, pa je iz tog razloga mogla i želela da pomogne i svojim komšijama u regionu, te je od početka procesa vakcinacije počela da donira vakcine svojim susedima, koji u tom trenutku nisu imali nijednu vakcinu.

Prema njegovim rečima, do sada je Srbija donirala oko 250.000 doza vakcina državama u regionu, ali i šire, a u cilju dalje solidarnosti i zajedničke borbe protiv pandemije, otvorila je i svoje granice za građane regiona i omogućila besplatnu vakcinaciju u gradovima širom Srbije.

„Skoro 200.000 naših komšija je došlo i vakcinisalo se u Srbiji“, rekao je Starović i dodao da je to između ostalog doprinelo procesu pomirenja, dok je slika Srbije iz devedesetih nestala u jednom danu, jer su ljudi prepoznali koliko se Srbija promenila i šta je sve uređeno u poslednjih nekoliko godina.

„U program vakcinacije bili su uključeni i migranti u Srbiji, a sada se priprema jedna velika količina vakcina koja će biti donirana državama u Africi, koje se trenutno nalaze u teškoj situaciji“, naglasio je državni sekretar.

Govoreći o proširenju EU na zemlje Zapadnog Balkana, državni sekretar je ukazao da su pred Srbiju na njenom putu evrointegracija postavljeni teški zadaci, od kojih ona ne beži, već upravo suprotno, svesna je da će svaki rezultat koji bude bio postignut, biti u cilju boljeg života građana Srbije.

Istakao je da i pored toga što proces pridruživanja sadrži i politički aspekt, da sve strane u tom procesu moraju biti iskrene, i da se rešenja moraju tražiti u zajedničkoj saradnji EU i država Zapadnog Balkana, kako ne bi dolazilo to toga da određena bilateralna pitanja dovedu do blokade država u tom procesu. Starović je kao primer naveo slučaj Severne Makedonije, istakavši da se blokada te države prenosi na sve zemlje Zapadnog Balkana.

Tokom svog izlaganja, Starović je naveo da i pored toga što se sve države regiona suočavaju sa problemom „odliva mozgova“, Srbija trenutno može da se pohvali da je u situaciji da više visokoobrazovanih ljudi dolazi u Srbiju, nego što iz nje odlazi. Sa druge strane, ukazao je državni sekretar, problem koji je u Srbiji dominantan jeste odlazak ljudi sa znanjem posebnih zanata – zidari, vodoinstalateri, medicinske sestre itd.

„Jedino rešenje za taj problem jeste – ekonomsko jačanje“, istakao je Starović.

Na kraju, Starović je naglasio da se većina problema sa kojima se danas suočavaju države Zapadnog Balkana mogu rešiti regionalnom i ekonomskom saradnjom, i kao dobar primer toga naveo inicijativu „mini šengen“, ocenivši da to nije zamena za evropske integracije, već njena dopuna. On je dodao da je poziv otvoren za celi Zapadni Balkan da pristupi toj inicijativi i najavio da će uskoro doći i do promene njenog naziva, kako ne bi izazivala određene polemike u tom smislu.

Državni sekretar Starović, na marginama Dubrovnik foruma, sastao se sa državnim sekretarom u Ministarstvu za spoljne poslove i trgovinu Mađarske Tamašom Vargom, i tom prilikom sagovornici su razmenili poglede o spoljno-političkim temama, pandemiji, migracijama i procesu evrointegracija.

Takođe, Starović je tokom boravka u Dubrovniku obišao i crkvu Svetog Blagovještenja i prostorije Srpske pravoslavne crkvene Opštine Dubrovnik i tom prilikom susreo se sa protojerejem-stavroforom Stevanom Kovačevićem i jerejem Miroslavom Boškovićem.

Nakon posete Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini, državni sekretar se sastao sa predsednikom Vijeća srpske nacionalne manjine Dubrovačko-neretvanske županije i Grada Dubrovnika Miloradom Vukanovićem i zamenikom predsednika VSNM Dubrovačko-neretvanske županije Danijelom Vuković.

Izvor: Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas na otvaranju Samita srpske omladine i studenata Balkana da je cilj da mladi ostanu u Srbiji i u zemljama regiona i da se vraćaju iz inostranstva.

Brnabić je govoreći o obrazovanju ukazala na to da se 80 odsto učenika u dualnom obrazovanju zaposli u firmama u kojima je radilo praksu, a da se od ove školske godine uvodi dualno obrazovanje na fakultete.

Ona je dodala da je 15 miliona evra izdvojeno za program „Moja prva plata“, a da je 22 do 23 odsto mladih nezaposleno.

Nemamo više toliko problema sa odlivom mozgova, a od 2015. do 2019. godine imamo neto priliv visoko obrazovanih od 24 do 29 godina, rekla je Brnabić.

Premijerka je mlade na skupu pozvala da se vakcinišu.

Predsednica SKONUS Margareta Smiljanić pozvala je sve na samitu da se ujedine kako bi gradili zajedničku budućnost.

Samitu srpske omladine i studenata Balkana „Sinergija kao ključ uspeha“ prisustvovalo je oko 300 mladih iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Skup je organizovao Centar za edukaciju i razvoj omladine Beograda.

Selaković: Obeležimo zajedno Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković pozvao je danas građane Srbije i Srbe u regionu i dijaspori da ove godine Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji se obeležava 15. septembra, proslave isticanjem srpske trobojke.

„Naša zastava je zajednička Srbima u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, ali nismo dovoljno radili na izgradnji i poštovanju kulta zastave, koji je ukorenjen kod mnogih naroda“, rekao je Selaković obraćajući se učesnicima Samita srpske omladine i studenata Balkana „Sinergija kao ključ uspeha“.

Selaković je podsetio da je 15. septembra probijen Solunski front, kada je otpisana Srbija uspela da se podigne, i da su u toj vojsci bili Srbi sa svih prostora nekadašnje Jugoslavije, pa i sa druge strane okeana.

Prema njegovim rečima, moramo da se mnogo više obrazujemo i da mnogo više učimo o temeljima naše nacionalne svesti.

Govoreći o potrebi negovanja zajedničkog srpskog identiteta, Selaković je ocenio da ćemo kao narod opstati ako budemo jedinstveni i spremni da se borimo za sopstvenu budućnost.

„Da je Srbin biti lako, ta Srbin bi bio svako. Ali mi smo narod koji je opstao na istorijskoj sceni zato što se borimo, a lakše ćemo se boriti zajedno sa zajedničkom svešću i identitetom“, rekao je Selaković.

Šef srpske diplomatije je naglasio značaj snažnijeg i masovnijeg uključivanja mladih u srpsku javnu i kulturnu diplomatiju, i predložio da, u okviru zajedničke borbe za promovisanje naše kulture kao obeležja nacionalnog identiteta, počnemo da masovno zajednički nastupamo na društvenim mrežama. 

„Mislim da je uloga mladih u toj borbi ključna, a za vas je to 30 sekundi i jedan klik. Potrudite se da na takav način upoznajete ceo svet sa onim čime se kao narod ponosimo… Umrežimo srpsku omladinu u regionu, dolazite u Beograd i upoznajte se jedni sa drugima. Viđajte se i sarađujte a mi smo tu da vam pomognemo kada ponudite ideju“, rekao je Selaković.

Selaković je zahvalio SKONUS-u i Centru za edukaciju i razvoj na organizaciji današnjeg skupa, najavljujući da će MSP od sledeće godine Samit srpske omladine i studenata Balkana finansirati, ne projektno, već kroz redovno budžetsko finansiranje.

Šef srpske diplomatije Nikola Selaković primio je danas u Ministarstvu spoljnih poslova učesnike Letnjeg kampa za srpsku decu iz regiona i tom prilikom je mlade goste upoznao sa svojim radom i načinom na koji funkcioniše Ministarstvo.

Selaković je izrazio zadovoljstvo što su učesnici Letnjeg kampa u poseti glavnom gradu Srbije i poručio da je Beograd prestonica svih Srba.

„Ovde na ovim zidovima možete da vidite kontinuitet naše državnosti u novom veku. Da vidite šta to iza nas stoji da bismo znali za šta se borimo i šta ćemo jednoga dana ostaviti svojoj deci. Ja imam dva sina i jednu ćerku, i sve što radim radim za njih i budućnost svakog deteta u Srbiji i svakog srpskog deteta“, rekao je Selaković.

Ministar je istakao da je Beograd grad koji se ubrzano menja i raste, grad u koji hrle svi sa Balkana, i poželeo srpskoj deci iz regiona da što češće dolaze i upoznaju Srbiju.

Govoreći o znamenitostima Beograda, Selaković je posebno izdvojio Hram Svetog Save i podvukao da smo svi veoma ponosni na najlepši pravoslavni hram u svetu.

„Želim da vidite i Novi Sad i Niš, Vrnjačku banju, Studenicu, Drvengrad, Zlatibor, Sombor, Vršac, da vidite kako lepa mesta ovde postoje i koliko je naša Srbija divna zemlja“, rekao je ministar.

Selaković se posebno osvrnuo na natpis na dečjim majicama „Učimo ćirilicu“, i poručio da je važno da uče i druge jezike, ali da ne zaborave naš srpski jezik i ćirilicu.

„Ako mi Srbi ne budemo čuvali ćirilicu, neće je niko sačuvati za nas“, rekao je ministar.

Konstatujući da su ovoj grupi učesnika Letnjeg kampa i deca iz dalmatinskog Kosova, Selaković je poručio da Srbi ne mogu da pobegnu od svog Kosova a ni Kosovo od njih.

„To je deo naše duše, našeg identiteta i genetskog koda, to je motiv naše borbe i života naše nacije“, naglasio je ministar.

Takođe, ministar je izrazio zadovoljstvo što je s učesnicima Letnjeg kampa i njihov sveštenik i naglasio da to upravo pokazuje da tamo gde opstaje srpska crkva, opstaje i naš narod.

Selaković je poželeo organizatorima Letnjeg kampa da što više dece dovode u Beograd, rekavši da će ih u Ministarstvu spoljnih poslova uvek čekati otvorena vrata.

„Vama želim da budete uzorni građani u državi u kojoj živite, ali da volite i čuvate svoj srpski rod, srpsko pravoslavno ime, ćirilicu i naš srpski jezik“, zaključio je Selaković.

Dobrodošlicu učesnicima Letnjeg kampa poželela je i supruga predsednika Srbije Tamara Vučić.

„Pored toga što ste dobri učenici i izvršavate svoje obaveze, svako od vas ima i neki hobi. Neko se bavi sportom, muzikom, pevate, bavite se folklorom, glumom. Ako danas treba da vam dam savet, onda je upravo to da zadržite svoje hobije. Oni će vam pomoći u periodu adolescencije da tu snažnu energiju usmerite u dobrom pravcu“, poručila je Tamara Vučić.

Takođe, poželela je da iz Srbije ponesu dobre emocije i lepa iskustva koja će ih uvek iznova vraćati ovde.

U grupi koja je posetila Ministarstvo bilo je 44 dece, uzrasta od 7 do 14 godina iz Uzdolja, Vira, Kule Atlagića, Islama Grčkog, Radučića, Nunića, Zadra, Bribira, Đevrsaka, Riđana, Odžaka, Bosanskog Grahova, Drvara, Bosanskog Petrovca i Glamoča.

Deca su danas imala priliku da posete i Muzej srpske diplomatije, koji se nalazi u zgradi Ministarstva spoljnih poslova, gde su upoznata sa delima velikih srpskih diplomata.

Letnji kamp za srpsku decu iz regiona se organizuje u periodu od 4. do 9. jula 2021. godine u Novom Sadu i Beogradu. Organizatori kampa su narodna poslanica Sanja Lakić i direktor Pokrajinskog fonda za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu Duško Ćutilo.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas na onlajn Samitu lidera Berlinskog procesa na kojem je bilo reči o konkretnim rezultatima postignutim u toku njegovog sedmogodišnjeg trajanja, planovima za naredni period i inicijativama čiji je cilj pružanje podrške Zapadnom Balkanu na njegovom putu ka Evropskoj uniji.

Fokus samita bio je na izgradnji zajedničkog regionalnog tržišta koji se odnosi na četiri temeljne slobode: slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, za koje je usvojen Akcioni plan u novembru prošle godine, a od kojeg bi region imao posebne benefite.

Na samitu je rečeno da je saobraćajna i energetska infrastruktura proširena tokom poslednjih godina i povezana sa saobraćajnicama Evropske unije, a pohvaljena je implementacija sporazuma o ukidanju naknada za roming na Zapadnom Balkanu, koja je počela sa primenom ovog meseca.

Kao važan projekat procesa izdvojena je Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) u cilju povezivanja i izgradnje razumevanja i tolerancije u regionu.

Pohvaljene su i aktivnosti Veća za regionalnu saradnju (RCC) i Sekretarijata Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) za napore u sprovođenju  Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište.

Ocenjujući da se Berlinski proces, čvrsto zasniva na temeljnom uverenju da je ekonomija Zapadnog Balkana deo Evrope, nemačka kancelarka Angela Merkel je istakla, da on umnogome doprinosi stabilnosti i povezivanju regiona zapadnog Balkana što je i ujedno i interes Evropske unije.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, u svom današnjem obraćanju, zahvalila je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel na snažnoj podršci i aktivnom pristupu regionalnoj saradnji.

Zahvaljujući podršci Nemačke i kancelarke Merkel, ali i unutrašnjim inicijativama predstavnika Srbije, Albanije i Severne Makedonije, kako je objasnila premijerka, implementacija Akcionog plana omogućiće dalje širenje ekonomske i trgovinske saradnje regiona, što će ga ujedno učiniti privlačnijim za strane investitore i ubrzati ekonomski rast.

Brnabić je istakla da Srbija snažno podržava Berlinski proces, ne samo u cilju ekonomskog razvoja regiona, već i kao ideju povezivanja i ujedinjenja Zapadnog Balkana i njegovog približavanja Evropskoj uniji.

Ona je zaključila da je podrška u regionu bila naročito vidljiva kroz solidarnost sa susedima tokom pandemije i pomoć u vakcinama i medicinskoj opremi.

Na samitu, koji je otvorila nemačka kancelarka Angela Merkel, osim predstavnika regiona, učestvovali su i premijer predsedavajuće EU Slovenije Janez Janša, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, predsednik Francuske Emanuel Makron, premijer Italije Mario Dragi, premijer Poljske Mateuš Jakub Moravjecki i generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas putem video-linka na konferenciji „Mini Šengen“ sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevim. Zvaničnici su razgovarali o daljim koracima u regionalnoj saradnji, kao procesu od vitalnog značaja za napredak Zapadnog Balkana i evropskog puta u celini.

Sagovornici su se saglasili da je zemljama Zapadnog Balkana potrebno članstvo u Evropskoj uniji, ali i da je isto toliko Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, budući da je region i okružen granicama EU, a zemlje koje streme članstvu dele zajedničke evropske vrednosti.

Predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije izrazili su želju da četiri evropske slobode – kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, počnu da se primenjuju što pre širom regiona, te da će u tom kontekstu pružiti punu podršku regionalnom zajedničkom tržištu na Samitu Berlinskog procesa, 5. jula.

„Svesni smo toga da samo zajedničkim radom i prihvatanjem regionalne saradnje u okviru različitih regionalnih inicijativa kao što su zajedničko tržište, regionalni Šengen, zeleni koridori ili Berlinski proces, možemo da približimo naše ekonomije, uvećamo blagostanje naših ljudi i dovedemo velike investicije, koje inače ne bi bile moguće ni za jednog od nas pojedinačno“, jedan je od zajedničkih zaključaka ove video-konferencije.

Sagovornici su se saglasili da se 29. jula sastanu u Skoplju, kako bi napravili pregled napretka u primeni dosadašnjih inicijativa i projekata i potpisali dodatne sporazume između tri zemlje vezane za sprovođenje obaveza iz Berlinskog procesa, kao i o saradnji i pomoći u slučaju prirodnih katastrofa i olakšicama za trgovinu, izvoz i uvoz.

„Pozivamo i podstičemo naše kolege iz regiona da potpišu i primenjuju slične sporazume, kako bi vizija zajedničkog političkog i ekonomskog prostora širom Zapadnog Balkana uskoro, kroz jedinstveno tržište, postala važan deo svakodnevice naših građana“, poručili su predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije.

Sagovornici su posebno naglasili da će i pored kašnjenja u procesu proširenja i dalje nastojati da prepoznaju nove načine, oblasti politika i finansijske instrumente, kako bi sve tri zemlje uvećale doprinos Evropi, ojačale veze sa Evropskom unijom i postepeno integrisale region u jedinstveno evropsko tržište.

Govoreći o Zelenoj agendi, sagovornici su uputili zajednički poziv Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama da se pridruže zemljama širom regiona u cilju podrške u razvoju projekata u koje bi moglo da se investira što pre, kako bi se unapredila zaštita životne sredine i povećala široka upotreba obnovljivih izvora, u sklopu primene Ekonomskog i investicionog plana EU i Zelene agende za Zapadni Balkan.

„Naše zemlje imaju ogroman potencijal za održivi rast i razvoj ovog sektora. Zamolićemo za praktičnu podršku kako bismo otkrili koji projekti mogu da unaprede naš region u pogledu izvora obnovljive energije za naše građane i za zelenu energetsku budućnost EU“, istakli su sagovornici tokom video-konferencije „Mini Šengen“ i zaključili da samo regionalno povezivanje, uz podršku Evropske unije, može da doprinese opštoj stabilnosti i napretku celog regiona i Evrope.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

Šef srpske diplomatije Nikola Selaković razgovarao je danas sa budućim izaslanicima odbrane, koji u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije obavljaju pripreme za odlazak u inostranstvo.

Ministar Selaković je poželeo budućim izaslanicima odbrane Republike Srbije uspeh u radu, istakavši da će u obavljanju svog posla imati punu podršku Ministarstva spoljnih poslova i naše diplomatsko-konzularne mreže.

Selaković je grupu budućih izaslanika odbrane, koji će službovati u Crnoj Gori, Ujedinjenom Kraljevstvu, Nemačkoj, Hrvatskoj, Belgiji, Italiji i Rumuniji, upoznao sa prioritetima spoljne politike Srbije.

Posebnu pažnju ministar Selaković poklonio je objašnjavanju pravaca naše regionalne politike, ističući da su očuvanje regionalne stabilnosti i promovisanje ekonomske saradnje prioritetni ciljevi.

U Srbiji je prema najnovijim podacima dato ukupno 5.070.754 doza vakcina protiv korona virusa.

Broj građana koji su primili prvu je 2.681.511 (48%), dok je obe doze dobilo 2.389.243 ljudi (40%).

Cilj je 50% vakcinisanih do kraja juna, dok je naredni cilj da do jeseni bude 60-70% vakcinisanih.

U Beogradu je prvom dozom vakcinisano 52,3% punoletnih građana, a drugu dozu primilo je 48%.

Vakcinacija bez prijave sprovodi se na 225 punktova u Srbiji.

Takođe, u Srbiji je moguća i besplatna vakcinacija državljana BiH i Severne Makedonije.

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda je 11. juna odredila lokaciju za fabriku kineskih vakcina ''Sinofarm''. Fabrika, u kojoj će se prvo pakovati ''Sinofarm'' vakcina, a kasnije i proizvoditi, biće zajedničko ulaganje Srbije, Kine i Ujedinjenih Аrapskih Еmirata. Predviđen je i pogon za proizvodnju PCR testova. Za fabriku će srpska strana obezbediti zemljište i infrastrukturu. Planirana mesečna proizvodnja je dva miliona doza vakcine.

Proizvodnja ruskih vakcina protiv korona virusa „Sputnjik V“ počela je 4. juna u beogradskom Institutu za virusologiju, vakcine i serume “Torlak”, čime je je Srbija postala prva zemlja u Evropi koja proizvodi rusku vakcinu.
 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas, nakon plenarnog sastanka Procesa saradnje JIE u Antaliji, da su na ovom skupu jednoglasno usvojeni Zajednička deklaracija, Strateški dokument za Jugoistočnu Evropu, kao i godišnji izveštaj Saveta za regionalnu saradnju.
Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da su plenarni sastanak obeležile dve stvari – činjenica da je i Priština glasala za sve dokumente, iako je u njima Kosovo označeno sa zvezdicom, kao i to što se predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani u jednom trenutku pozvala na Briselski sporazum.

Ona je ukazala na to da je u Strateškom dokumentu za Jugoistočnu Evropu, na svakom mestu gde se pominje „Kosovo“, ono, pored zvezdice, označeno i fusnotom.

Pored toga, kako je prenela, zanimljivo je da se Osmani čak u jednom trenutku pozvala na Briselski sporazum i rekla da po njemu ne ide fusnota svaki put, već samo prvi, kad se pominje „Kosovo“.
Sada vidimo da se prištinska strana poziva na Briselski sporazum, a kada im ne odgovara, onda to ne postoji. Zbog toga se nadam da će se konačno vratiti Briselskom sporazumu, pre svega da formiraju Zajednicu srpskih opština, istakla je premijerka.

To je, kako je ocenila, danas bilo konstruktivno sa njihove strane, i potpuno suprotno svemu što se čulo u prištinskom parlamentu – da neće dopuštati usvajanje takvih dokumenata.

Brnabić je prenela da je sastanak sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom bio jako dobar, i da je tom prilikom predsedniku Republike Aleksndru Vučiću još jednom upućen poziv da što pre poseti tu zemlju.

Ona je navela da je dogovorena skorašnja poseta ministra spoljnih poslova Turske Mevluta Čavušoglua Srbiji, koja će verovatno biti realizovana do kraja avgusta.

Premijerka je prenela da je na sastanku bilo reči o daljoj političkoj i ekonomskoj saradnji, navodeći da je trgovinska razmena Srbije i Turske 2020. godine dostigla rekordnih 1,320 milijardi evra.

Brnabić je istakla i da je Erdogan pričao o dodatnom interesovanju turskih investitora za Srbiju, ocenivši da su investitori iz te zemlje na mnogo načina bili posebni i specifični, jer su dolazili u najnerazvijenije delove Srbije, gde su bila najpotrebnija radna mesta.

Na tome sam posebno zahvalila Erdoganu. Oni su nam pokrivali oblasti koje nijedan drugi investitor nije, ali oni su i dalje zaineteresovani i verujem da će se i turske investicije menjati i da će ih biti još više, navela je ona.

Istovremeno, predsednica Vlade je saopštila da je poruka Srbije na samitu Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi bila jasna, a to je da samo jaka regionalna saradnja i bolje povezivanje regiona može da pomogne da se brzo oporavimo od posledica krize izazvane pandemijom COVID-19.
Ona je navela da je Srbija posvećena regionalnim projektima, pre svega, infrastukturnim, za bolje putno i železničko povezivanje.

Ali apelujemo i na EU da se ''zeleni koridori'', uspostaljeni između zemalja i regiona Zapadnog Balkana, prošire na susede koji su članice EU, da imamo bolju usklađenost na graničnim prelazima, sa više elektronskih sertifikata, poručila je Brnabić.

Srbija će, kako je navela, uložiti dodatna sredstva u fizičko proširivanje graničnih prelaza da bismo bili efikasniji.

Prema njenoj oceni, dobro je da se inicijativa koju je pokrenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić – takozvani ''mini Šengen'', odnosno četiri slobode, proširi na čitav region Zapadnog Balkana, jer je potrebno da imamo što efikasniji protok robe, ljudi, usluga i kapitala, zato što od toga zavisi budućnost i naša konkurentnost.

Izvor i foto: www.srbija.gov.rs
 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio danas, nakon sastanka ministara inostranih poslova učesnica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, da su, u godini kada se obeležava četvrt veka postojanja ove inicijative, više nego ikad potrebni dobrosusedski odnosi, zajednički nastup i objedinjavanje tržišta.

,,Sastanak učesnica PSuJIE je bio i prilika da govorimo o onome što su primeri naše izuzetno uspešne saradnje. Srbija je u periodu pandemije Kovid-19 pokazala šta su solidarnost i dobrosusedski odnosi. Činjenica da smo donirali preko 150 hiljada doza vakcina govori koliko je Srbija spremna da deli sa drugima za opšte dobro'' rekao je ministar Selaković.

Ministar je istakao da je Srbija posvećena evropskim integracijama i članstvu u EU, ali da ostaje pri svojoj vojnoj neutralnosti, iako sarađuje sa različitim vojnim organizacijama.

Selaković je ukazao da je NATO važan partner Srbiji, da su NATO snage pretežno u sastavu mirovnih jedinica Kfora na KiM, kao i da je veoma važna dobra komunikacija predsednika Aleksandra Vučića i generalnog sekretara Jensa Stoltenberga.

Takođe, Selaković je poručio da je dominantan stav i zajednička poruka našeg regiona razočaranje pristupom Brisela Zapadnom Balkanu i ,,zatvaranje vrata''.

Odgovarajući na pitanja novinara o pozivu koji je šef hrvatske diplomatije uputio državama EU koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost "Kosova" da promene stav, Selaković je ukazao da se na taj način ne grade dobrosusedski odnosi i da vređanje Srbije neće doprineti jačanju saradnje.

„Ima mnogo toga o čemu između sebe Beograd i Zagreb treba da razgovaraju. Ima otvorenih pitanja. Ako mislite da rešavamo ta pitanja, onda ih nećete otvoriti time što ćete nas vređati“, rekao je Selaković.

Selaković je poručio da će Srbija ostati posvećena miru i stabilnosti u regionu, da neće reagovati na svaku provokaciju, ali će reagovati na neistine.

Ministar je rekao da opterećenost otvorenim pitanjima i problemima dele svi u regionu, da je dobra strana današnjeg skupa što se otvoreno govori o problemima, ali i onome što treba da budu dobre inicijative, kao što je inicijativa "mini šengen“. 

Kada je reč o BiH, Selaković je podvukao da je pozicija Srbije jasna i nedvosmislena i da se ne menja.

Rekao je da poštujući teritorijalni integritet i Dejtonski poredak, poštujemo BiH koju čine dva entiteta i tri konstitutivna naroda.

„To je naša pozicija koje se ne menja od trenutka stavljanja potpisa na Dejtonski sporazum“, rekao je Selaković i ocenio da je "dejtonski recept" omogućio BiH da postoji i funkcioniše na određeni način, a da ukoliko je potrebno nešto menjati, treba postići konsenzus sva tri konstitutivna naroda i oba identiteta.
 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Antaliji na Sastanku ministara inostranih poslova učesnica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi.

Selaković je istakao da je ključni spoljnopolitički i strateški cilj naše zemlje ostvarivanje punopravnog članstva u Evropskoj uniji.

„Nadam se da će Evropska unija nastaviti da podržava proces integracije učesnica PSuJIE u EU, što će, uveren sam, doneti trajnu stabilnost i prosperitet regionu i pomoći konsolidaciju i razvoj Evrope u celini“, rekao je Selaković.

Ministar je ukazao da mir i stabilnost nemaju alternative i predstavljaju zvezdu vodilju na putu našeg regiona ka Evropskoj uniji. Takođe, posebno je naglasio da je Beograd odlučan da dijalogom i u dobroj veri rešava sva otvorena pitanja – kao odgovoran i predvidiv partner, i u skladu sa principima međunarodnog prava.

„Moramo se pobrinuti da se ono o čemu se postigne dogovor kasnije poštuje i ispunjava na terenu, jer se naši dogovori tiču prvenstveno dobrobiti naših naroda, ali govore i o tome ko smo i kakvu budućnost želimo“, rekao je šef srpske diplomatije.

Selaković je poručio da Srbija punu pažnju posvećuje unapređenju regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa, istakavši da se snaženjem ekonomskih veza unutar regiona doprinosi i relaksiranju postojećih političkih odnosa.

„Obavezali smo se učešćem u različitim formatima da ćemo sprovesti potrebne reforme i promovisati regionalnu saradnju u brojnim oblastima, među kojima bih kao posebno važne i u opštem interesu čitavog regiona izdvojio - zajedničke infrastrukturne projekte u transportnom i energetskom sektoru“, rekao je Selaković.

Kao konkretne pozitivne rezultate regionalne saradnje, ministar je izdvojio Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini (CEFTA), Fond za zapadni Balkan, Regionalnu kancelariju za saradnju mladih, Transportnu zajednicu u jugoistočnoj Evropi, Komorski investicioni forum zapadnog Balkana, te zaključivanje „Sporazuma o snižavanju cena rominga u regionu ZB“.

Selaković je posebno pohvalno govorio o uspostavljanju „Zelenih koridora“ u našem regionu tokom pandemije virusa korona, i ukazao da je sada potrebno omogućiti njihovo proširivanje i na granične prelaze sa susednim državama članicama EU.

Ministar je rekao i da Srbija pozdravlja Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište i dodao da je taj dokument u značajnoj meri zasnovan na konkretnim predlozima proisteklim iz inicijative koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo u saradnji sa premijerima Albanije i Severne Makedonije.

Takođe, Selaković je istakao da je Srbija svoje opredeljenje za unapređenje regionalne saradnje demonstrirala sa susedima u regionu - slanjem pošiljki vakcina i omogućavanjem vakcinacije u Srbiji.

„Srbija je u region do sada poslala 120.000 vakcina i na svojoj teritoriji vakcinisala oko 65.000 građana zemalja iz regiona, što znači da smo ukupno obezbedili oko 200.000 vakcina za svoje susede“, kazao je ministar.

U svom izlaganju, šef srpske diplomatije se osvrnuo i na značaj Regionalnog saveta za saradnju koji kao stožerna regionalna inicijativa daje konkretne rezultate i doprinosi ostvarivanju ekonomskog napretka i produbljivanju saradnje i rekao da očekuje da će implementacija Strategije 2030 za jugoistočnu Evropu kada bude usvojena pružiti koristi našem regionu.

Selaković je čestitao Turskoj na uspešnom predsedavanju i poželeo narednoj predsedavajućoj Grčkoj puno uspeha.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.

MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče,

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića.

Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.

Gospodine predsedniče,

Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije.

Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma.

Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji.

Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu.

Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“.

Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.

Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima.

Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine.

Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti.

I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova R. Srbije poziva predstavnike i članove udruženja iz regiona i dijaspore na onlajn konferenciju na kojoj će biti predstavljen novi, digitalizovani način konkurisanja za sufinansiranje projekata.

Konferencija će biti održana u petak, 28. maja 2021. godine u 10 časova, preko platforme Webex.

Agenda konferencije:

10:00 – Uvodno obraćanje – Arno Gujon – direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu

10:15 – Predstavljanje onlajn konkursa za sufinansiranje projekata – Vladimir Koturović samostalni savetnik u Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu

11:00 – Pitanja učesnika konferencije

Opšta prijava za konferenciju se može izvršiti klikom na PRIJAVA ZA ONLAJN KONFERENCIJU, nakon čega se dobija pristupni link na naznačenu elektronsku poštu (imejl).

Mole se svi učesnici da se na konferenciju prijave 30 minuta ranije, odnosno do 9.30 časova, a radi testiranja linka.

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima.

U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.

U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077.

Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.

Amabasada Republike Srbije u Zagrebu čestita muftiji prof.dr.sc. Aziz ef. Hasanoviću, svim pripadnicima Islamske zajednice u Republici Hrvatskoj i vernicima islamske veroispovesti Ramazamski Bajram.

Neka Bajramska poruka nadahne sve muslimane, da svedočeći svoju veru, dele prazničnu radost sa svojim bližnjima, a u dušama jačaju trajne i najviše ljudske vrednosti mira, ljubavi i međusobnog razumevanja.

BAJRAM ŠERIF MUBAREK OLSUN!

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na Jadransko-jonskom savetu Jadransko jonske inicijative i Ministarskom sastanku Strategije EU za Jadransko-jonski region i poručio da je neophodno sve dostupne resurse ove inicijative direktnije uključiti u pronalaženje zajedničkih odgovora na izazove pandemije virusa korona.

Šef srpske diplomatije ukazao je da se pandemija može pobediti samo zajedničkim snagama, a kao ključnu reč u ovim izazovnim vremenima istakao je solidarnost.

„Privržena principima solidarnosti, Srbija je vakcinisala veliki broj stranih državljana, pre svega iz regiona. Jedan broj doza vakcina donirali smo susednim državama, kao i sekretarijatima regionalnih inicijativa u kojima Srbija učestvuje. Srbija je želela da na taj način, iako nije jedna od ekonomski najsnažnijih zemalja ove inicijative, pokaže da solidarnost ne mora biti isključivo privilegija bogatih“, rekao je ministar Selaković. 

Ministar je istakao da je Srbija u proces imunizacije građana protiv Kovida-19 ušla krajem prošle godine, i podvukao da je Srbija jedna od zemalja koja se na najefikasniji način suočila kako sa epidemijom, tako i sa procesom vakcinacije.

Selaković je izrazio zadovoljstvo činjenicom što „Izolska deklaracija“ prepoznaje važnost zajedničkog evropskog odgovora na pandemiju i potrebu revizije delovanja, posebno u okviru Strategije EU za Jadransko-jonski region, kao i zbog potvrde evropske perspektive Zapadnog Balkana u ovoj deklaraciji.

„Nedvosmislena je posvećenost Srbije izgradnji dalje evropske perspektive i jačanju regionalne saradnje“, rekao je Selaković i dodao da Srbija posebnu pažnju posvećuje „Zelenoj i digitalnoj tranziciji“ u skladu sa „Evropskim zelenim sporazumom“, uz podršku iz relevantnih programskih fondova EU.

Sastanak je održan u video formatu, u okviru predsedavanja Slovenije ovoj inicijativi.

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je večeras da je vizionarska ideja Roberta Šumana donela istinsku pobedu novog poverenja nakon Drugog svetskog rata i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti, uz poruku da tu veru ima i Srbija, kao i nadu da će postati zemlja koja će biti rado viđena u evropskoj porodici naroda.

Vučić je, čestitajući svima u Srbiji i EU Dan Evrope, podsetio da je 9. maj dan kada se slavi i velika pobeda slobode, izvojevana uz ogromne žrtve.

„Dok su užasi rata tinjali, a Evropa lečila rane iz Drugog svetskog rata, ona je imala i ljude poput Roberta Šumana, koji su shvatali da se samo na pomirenju naroda i njihovom zajedništvu može stvarati budućnost”, rekao je Vučić na prijemu povodom Dana Evrope.

Ukazao je da su evropski narodi imali hrabrosti da u nedavnim protivnicima vidi buduće saveznike.

„Šumanova vizionarska ideja da će mir biti sačuvan, ako stvaralačke snage budu srazmerne opasnostima koje prete, da će Evropa izroniti iz konkretnih dostignuća, donela je istinsku pobedu novopronađenog poverenja i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti”, rekao je Vučić.

On je poručio da tu veru, iako ne izgleda uvek tako, ima i Srbija, kao i nadu da će naša konkretna dostignuća, na dugom i ne lakom putu do članstva u EU biti adekvatno vrednovana.

„I da će Srbija uz vašu pomoć, podršku i kritiku postati zemlja koju ćete rado videti u evropskoj zajednici nacija. Verujem da bismo i mi našom podrškom, pomoći i kritikom doprineli da EU postane još bolje mesto za život”, rekao je Vučić.

Punopravno članstvo u EU, uz kompromisno rešenje za pitanje Kosova i Metohije, način je da ostvarimo cilj i Srbiju učinimo uređenom i uspešnom što bi značilo da jesmo na dobrom, evropskom putu, poručio je predsednik Srbije.

Vučić je rekao da moramo još mnogo napora da uložimo u reforme, ne što to neko traži od nas, već zato što znamo da to nama i zemlji donosi boljitak.

Istakao je i da su posebno važne važne reforme u vladavini prava kojima se, kaže, sada pristupa sa mnogo više odgovornosti.

„Kod nas postoji neka trka u tome ko će da kaže da je više za Evropu, a ko ispod žita kaže da je manje za Evropu. Evropa ne pripada samo onima koji bi da iskoriste evropski novac, ne pripada onima u vladi koji kažu da su na evropskom putu jer smatraju da time sprečavaju opoziciju da dođe na vlast, ni onima koji smatraju da je to jedini put da se vlasti dočepaju. Svima nama pripada, ali ne možemo da uzmemo iz Evrope samo ono što nam se sviđa, a da ne prihvatamo ono što nam se ne sviđa“, objasnio je on.

Znam, dodao je, koliko nama u Srbiji nije lako kada čujemo kritike u vezi „Kosova“, kao i iz oblasti vladavine prava.

„Sam sam se uverio da smo mi ti koji nismo pridali dovoljno pažnje i posvećen pristup gorućim problemima iz te oblasti. Verujem da ćemo većim elanom uspeti da promenimo odnos građana Srbije i dobijemo veće poštovanje EU na tome što radimo“, istakao je on.

Vučić je istakao i da je EU nesumnjivo najveći donator, investitor, i daleko najvažniji trgovinski partner Srbije i podsetio da se oko dve trećine svih trgovinskih poslova i još više uslužnih delatnosti vezuje za EU, te da su to činjenice, sviđalo se nekome ili ne.

Ukazao je da je pre sedam godina kada je postao predsednik vlade u firmama koje su dolazile iz zemalja EU bilo zaposleno tri puta manje ljudi nego danas.

„To pokazuje koliko smo uprkos svim problemima uspeli da uradimo mnogo toga zajedničkog i napravimo dobre rezultate, da ljudima obezbedimo život, sigurnost na poslu, da pokažemo da možemo da brinemo više o njima“, rekao je Vučić podsećajući i na veliku pomoć EU u oblasti obrazovanja.

Rekao je da je prilikom nedavne posete EU, koju je ocenio najboljom do sada, Srbija dobila dodatnu podršku infrastrukturnim projektima pre svega za modernizaciju, odnosno gotovo izgradnju nove pruge Beograd-Niš-Preševo.

To je, kaže, potvrđeno u pismu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, ističući da je to najlepše pismo koje je dobio do sada iz Brisela.

„Zahvalan sam Fon der Lajen što je istakla da je to prekretnica u našim odnosima. Jeste prekretnica, jer ta podrška prevazilazi sve što smo zajedno uradili i kada pogledate razmere i snagu značaj tog projekta“, kazao je on.

Rekao je da Srbija i njeni građani smatraju Evropu svojom kućom i da zato želimo da damo koliko možemo svoj doprinos miru, kroz regionalno povezivanje, Berlinsku konferenciju i mini Šengen.

„Ohrabren porukom evropskih zvaničnika nadam se da ću moći uskoro da ih ugostim, kako bi razgovarali o daljem ubrzanju našeg evropskog puta“, zaključio je Vučić.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici priredio je večeras prijem povodom obeležavanja 9.maja, Dana Evrope. Prijemu u Skupštini grada Beograda, pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prisustvovali su i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, predstavnici diplomatskog kora, javnog života.

Dan Evrope, ustanovljen je u znak sećanja na početak stvaranja Evropske unije (EU) i Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Prijem se održava u sećanje na 9. maj 1950. godine, kada je potpisana Šumanova deklaracija, koja je postavila temelje Evropske unije, projekta koji je doneo najduži period bez rata na Starom kontinentu.

Izvor: Tanjug
Foto: Tanjug
 

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku povodom, 9. maja, Dana Evrope visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepu Borelu u kojoj je izrazio uverenje da će ideja ujedinjenja različitosti u miru i solidarnosti i dalje biti ideja vodilja Evropske unije.

„Duboko verujem da Republika Srbija, politikom mira i dobrosusedske saradnje, može doprineti da Evropska unija postane još bolje mesto za život, uz iskreno uverenje da će naša dostignuća na putu ka članstvu u evropskoj porodici naroda biti adekvatno vrednovana”, navodi se u čestitki ministra Selakovića i dodaje da evropska perspektiva našoj zemlji predstavlja snažan podstrek za sveobuhvatno sprovođenje političkih, ekonomskih i društvenih reformi sa ciljem da u dogledno vreme postane punopravna članica Evropske unije.

Šef srpske diplomatije podvukao je da Srbija istorijski, kulturno i vrednosno pripada krugu zemalja ujedinjenih pod zastavom Evropske unije i izrazio nadu da će naša zemlja i naši susedi na zapadnom Balkanu, biti u prilici da u bliskoj budućnosti postanu deo nesumnjivo najuspešnijeg mirovnog, demokratskog i ekonomskog projekta u istoriji našeg zajedničkog kontinenta.

Selaković je, takođe, ovom prilikom u ime Srbije uputio zahvalnost Evropskoj uniji na pruženoj pomoći u borbi protiv zarazne bolesti Kovid-19, naglasio da naša zemlja visoko ceni iskazanu solidarnost i podršku u teškim trenucima suzbijanja pandemije, i izrazio uverenje da ćemo u narednom periodu zajedničkim snagama doprineti pronalaženju rešenja za prevazilaženje ekonomskih posledica pandemije virusa korona.

Ministarstvo inostranih i evropskih poslova Republike Hrvatske, ukoliko mu je iskreno stalo do unapređenja odnosa i regionalne stabilnosti, mora da prestane da obmanjuje javnost i pothranjuje neistine i stereotipe o Srbima i Srbiji.

Izgradnja dobrosusedskih odnosa država podrazumeva, pre svega, sposobnost uzdržavanja od zapaljive retorike, a zatim i od akcija koje bi sused mogao prepoznati kao provokaciju, ili, još gore, neprijateljski čin. Hrvatska diplomatija je, u tom smislu, napravila dvostruko odstupanje od dobronamerne i prijateljske uzdržanosti.

Republika Hrvatska, kao članica NATO i jedna od zemalja kontributora Kfora, ima i mogućnost i pravo da u propisanim međunarodno-pravnim okvirima učestvuje u međunarodnim vojnim snagama na Kosovu i Metohiji, međutim, s obzirom na tešku i traumatičnu istoriju srpsko-hrvatskih odnosa, prijatelj i dobronameran komšija ne bi smeo da sa oduševljenjem i sladostrašćem raspoređuje dodatne kontingente svojih trupa na teritoriji koju sused doživljava kao integralni deo svoje države.

Ako se u obzir uzme i činjenica da hrvatska diplomatija sa velikim žarom radi na stvaranju hrvatsko-albanske osovine i upadljivo afektivnih međunacionalnih odnosa, razumljivo je što Srbi na Kosovu i Metohiji, ali i ostatku Srbije, hrvatsku militarizaciju naše južne pokrajine ne doživljavaju kao doprinos miru i sigurnosti, već kao pretnju.

Takođe, zabrinjava i odstupanje od dobronamernog i prijateljskog tona primetno u najnovijem saopštenju hrvatskog Ministarstva inostranih i evropskih poslova, i pitamo se kakvu poruku i primer to ministarstvo šalje sopstvenim građanima neprimerenim, gotovo kafanskim jezikom.

Ako ćemo da o položaju hrvatske nacionalne manjine u Srbiji govorimo jezikom argumenata, podsetićemo da je prošle godine Srbija otkupila kuću bana Jelačića i predala je na korišćenje Hrvatskom nacionalnom veću, kojem je Vlada Srbije takođe obezbedila i reprezentativne prostorije u samom centru Beograda.

Na polju prava na obrazovanje i negovanje kulturnog identiteta, doprineli smo očuvanju hrvatskog odeljenja osnovne škole u Bačkom Bregu, proširenju profila u školama na hrvatskom jeziku, osnivanju lektorata na hrvatskom, pružili smo podršku društvu „Jelačić“ iz Petrovaradina, obnovi Doma kulture u Tavankutu...

Kada je reč o političkoj zastupljenosti Hrvata u institucijama i organima vlasti Republike Srbije, paralele sa Hrvatskom se ne mogu praviti, jer se ni po broju ni po procentima ne mogu činiti poređenja između srpske manjine u Hrvatskoj i hrvatske u Srbiji, ali Srbija je otvorena da, u saradnji sa Hrvatskim nacionalnim većem, učini dobronamerne i prijateljske iskorake kako bi se Hrvatima učinili ustupci i na tom planu. 

U svetlu nedavnih pretnji Srbima u Borovu i skandiranja „Ubij Srbina“ i „Oj, Hrvatska mati, Srbe ćemo klati“, moramo da naglasimo da tako nešto u Srbiji nije zamislivo i da bi svako ko bi se drznuo da preti na sličan način našim sugrađanima hrvatske nacionalnosti bio najdrastičnije sankcionisan.

Naglašavamo i da je odnos Srbije prema nacionalnim manjinama u kontinuitetu hvaljen od strane OEBS-a i drugih relevantnih međunarodnih faktora, tako da su sve mistifikacije o navodnoj ugroženosti Hrvata u Srbiji zlonameran i neistinit politički konstrukt.

S druge strane, podsetićemo i ovoga puta da srpskom narodu u Hrvatskoj dve i po decenije od završetka rata nisu u praksi dostupna prava koja su mu garantovana i Erdutskim sporazumom i zakonima Republike Hrvatske, a odnos većinskog naroda prema Srbima u Hrvatskoj je i dalje predominantno negativan, zbog čega Srbi i dalje bivaju marginalizovani, diskriminisani i često stigmatizovani i tretirani kao građani drugog reda.

Podsetićemo i na činjenicu da u delovima Hrvatske postoji agresivan otpor upotrebi srpskog jezika i pisma, kao i da je pravo na negovanje srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta u mnogim oblastima gde Srbi žive zabranjena tema. Odnos prema ćirilici, srpskom jeziku, kulturi i tradiciji i dalje je u delovima Hrvatske najblaže rečeno diskriminatorski, i nema nagoveštaja da se iskreno i dosledno radi na stvaranju društvene klime u kojoj bi Srbi mogli da se osećaju kao ravnopravni građani.

Ipak, najproblematičnija stvar u saopštenju hrvatskog ministarstva nisu neistine o položaju Hrvata u Srbiji i prećutkivanje istine o položaju Srba u Hrvatskoj, već je to pokušaj da se iz jedne važne državne institucije pothranjuju stereotipi o Srbima i Srbiji, što ne samo da nije prijateljski i dobrosusedski manir, već se graniči sa govorom mržnje. 

Srbija je veoma zainteresovana za rešavanje pitanja nestalih osoba, što je vlastima u Zagrebu dobro poznato, budući da je među osobama nestalim tokom sukoba u Hrvatskoj znatan procenat Srba, tako da nema osnova da se tvrdi da spremnost za prevazilaženje ovog bolnog pitanja nije obostrana. Hrvatsko Ministarstvo inostranih i evropskih poslova dakle kuca na otvorena vrata, a sa naše strane postoji iskrena spremnost za razgovor i o drugim pitanjima koja opterećuju naše bilateralne odnose.  

Ipak, spočitavati Srbiji navodne „logore“, i to iz države koja je i danas opterećena zločinačkim nasleđem NDH i u kojoj ne postoji spremnost suočavanja sa tim delom sopstvene istorije, najblaže rečeno nije umesno, kao što je neumesno raspisivanje na temu „velikosrpske politike“ u trenutku kada Hrvatska razmešta vojsku na teritoriji Srbije. 

Hrvatska diplomatija bi trebalo da bude lider u procesu pomirenja i unapređenja srpsko-hrvatskih odnosa, a ne lider u kvarenju istih i hranitelj antisrpskih stereotipa koji nas udaljavaju od svake mogućnosti da makar nove generacije naučimo da je moguće sa susedima imati produktivne, skladne i civilizovane odnose.

Otpravnik poslova Davor Trkulja prisustvovao je molitvenom obeležavanju godišnjice stradanja Srba u operaciji Bljesak, koje je održano u hramu Svetog Velikomučenika Dimitrija u Okučanima. Tokom operacije Bljesak 1995, poginulo je ili nestalo 283 Srba, dok je 18.000 proterano iz Zapadne Slavonije.

Ambasada Republike Srbije u Zagrebu čestita svim velikodostojnicima SPC u Hrvatskoj, njihovom sveštenstvu i monaštvu, kao i svim građanima Hrvatske, koji Vaskrs obeležavaju po julijanskom kalendaru, taj najveći hrišćanski praznik Vaskrs Sina Božijeg, sa željom da ga proslave u miru i radosti, okruženi ljubavlju najmilijih.

Neka nas Svetlost pobede Života nad smrću obasja da svi zajedno osetimo radost neprolaznu. Taj veličanstveni događaj, koji je pokrenuo i otkrio večnost svim naraštajima, neka nas nadahne i osnaži u nama neprolazne vrednosti mira, praštanja i bratske ljubavi, i osvetli nam puteve čovečnosti, međusobnog razumevanja i prašta.

Hristos vaskrese! Vaistinu vaskrese!

Državljani Srbije koji žive u inostranstvu moći će da se vakcinišu 15. maja u Beogradu, a prijave za imunizaciju dostupne su na sajtu udruženja “Tačka povratka”.

Svi zainteresovani mogu da se prijave do petka, 30. aprila u 23.59 časova.

Svako ko se prijavi dobiće 1. maja potvrdu o terminu vakcinacije, kao i o tačnom vremenu kada treba da se pojavi na Beogradskom sajmu.

Državljani Srbije iz dijaspore moći će da biraju između vakcina „Fajzer”, „Sinofarm” i „Sputnjik Ve”.

Davanje druge doze vakcine planirano je za 5. jun, takođe na Beogradskom sajmu.

Poziv se odnosi isključivo na državljane Srbije koji žive u inostranstvu.

Predsednik Pokrajinske vlade AP Vojvodina R. Srbije Igor Mirović, zajedno sa narodnim poslanikom Hrvatskog sabora i predsednikom SNV-a Milorad Pupovac, posetio je Baniju i tom prilikom u Petrinji se sastao sa MVEP RH Gordanom Grlićem Radmanom i članovima Stožera civilne zaštite. Na sastanku je istaknuto da će Srbija nastaviti da pruža pomoć Hrvatskoj u saniranju zemljotresom pogođenih područja.

Tokom svoje posete, g. Mirović obišao je u selu Begovići (Opština Petrinja) i jednu od sedam porodica, kojoj je AP Vojvodina donirala građevinski materijal za obnovu porodične kuće, nastradale za vreme zemljotresa u decembru 2020. godine.

Zajedno sa sa Episkopom gornjokarlovački g. Gerasimom, predsednik Pokrajinske vlade obišao je i radove na izgradnji nove crkve Svetog Spiridona Čudotvorca u Petrinji.

Više o poseti predsednika Pokrajinske vlade pogledati na linku.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60% BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.

Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine. On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.

„Srbija je vakcinu prihvatila kao proizvod koji spasava život i nije na to gledala geopolitički”, rekao je dr Kluge.

Dvojica sagovornika su se saglasili da bi svet trebalo da poveća proizvodne kapacitete za vakcine, kao i da razvije nove adekvatne terapije za borbu protiv Kovid-19, i, s tim u vezi, radi na povećanju stepena poverenja građana u nauku.
Predsednik Vučić je upoznao dr Klugea sa planovima za unapređenje rada Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

„Hoćemo da od „Torlaka” napravimo jednu od najboljih fabrika vakcina u Evropi”, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.

On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan broj cepiva za svoje građane.

Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.

Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je ukupno dato 3.020.401 doza vakcina, a od tog broja potpuno vakcinisanih (primljene obe doze) je 1.212.997 građana, što je trećina punoletnog stanovništva Srbije. Očekuje sa da do kraja aprila u Srbiji bude 1.8 miliona revakcinisanih osoba, kao i da 40% punoletne populacije bude vakcinisano prvom dozom vakcine.

Kako je Institut “Torlak” u Beogradu ranije preuzeo podatke o procedurama i tehnologijama neophodnim za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji, 14. aprila izvršeno je punjenje prve serije kontrolnih doza vakcine „Sputnjik V''. Vakcine proizvedene na “Torlaku” biće puštene u upotrebu u junu ove godine.

Srbija je donirala više od 100.000 vakcina državama u regionu, dok je u samoj Srbiji vakcinisano 39.000 stranaca, koji su došli ili na poziv Privredne komore Srbije ili su se sami prijavili preko portala eUprave. Takođe, u Srbiji je vakcinisano i približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, zatim svi zaposleni u Ustavnom sudu BiH,  kao i 105 novinara iz Severne Makedonije i 29 novinara  sa Kantonalne televizije Sarajevo.

Pored navedenog, još krajem marta 2021. godine otpočelo je vakcinisanje migranata, kao i vakcinacija osuđenih lica i pritvorenih lica u zatvorima u Srbiji.

U ovom trenutku skoro 4.000 (36%) lica lišenih slobode primilo je vakcinu protiv Korona virusa, čime je Srbija pokazala jedinstven primer brige za osuđeničku populaciju od početka vakcinacije u Evropi, jer je i licima koja se nalaze u pritvoru ili na izdržavanju kazne zatvora učinila dostupnim i ovaj vid zaštite koji je omogućen svim građanima Srbije.

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji, koja je uspešno sprovedena još tokom februara i marta, a dostupne su bile sve četiri vrste vakcine.
 

Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski G. Nikodim posetio je danas Ambasadu R. Srbije u Zagrebu i tom prilikom razgovarao sa otpravnikom poslova Davorom Trkuljom i konzulom Aleksandrom Stamatovićem, kao i drugim zaposlenima u Ambasadi.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid. 

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.

„Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković.

Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.

„Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvršen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva „državotvornog“ projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM.

„Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanju i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela“, kazao je Selaković.

On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba, a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.

Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaključio je Selaković.

Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog.

Kako je istakao, srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

„Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen“, istakao je ministar.

Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredeljena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa.

Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

„Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalje oblast sa najmanjom stopom povratka raseljenih na svetu”, rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.

Posebno zabrinjavajuće za srpski narod na KiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve.

„Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani“, istakao je ministar.

Takođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlja u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije.

„Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa KiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu“, naglasio je ministar.

Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIK na KiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Selaković je naveo da međunarodne misije na KiM – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK pod okriljem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva.

„Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na KiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini“, naglasio je ministar.

To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora - predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244.

Takođe, ministar je napomenuo da je neprihvatljivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u tzv. „Vojsku Kosova“.

Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog „Kosova“, što je učinio i predstavnik Rusije.

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Na početku, želim da uložim protest zbog zloupotrebe video formata ove sednice od strane predstavnika Prištine za isticanje simbola tzv. državnosti Kosova. Uprkos tome što su predstavnici Prištine u više navrata bili upozoreni, na prethodnoj sednici i od strane predsednika Saveta bezbednosti, da su ovakve zloupotrebe sednica Saveta bezbednosti apsolutno neprihvatljive i da predstavljaju flagrantno kršenje pravila SB o učešću predstavnika PIS u Prištini, na osnovu člana 39 Pravila procedure SB UN, ponovo se suočavamo sa njihovim besprizornim nepoštovanjem pravila ovog uvaženog tela.  Dozvolite da ponovim naš poziv da se preduzmu neophodni koraci kako bi se sprečile ovakve zloupotrebe.

Izuzetno mi je zadovoljstvo što se obraćam ovom cenjenom telu na sednici posvećenoj radu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji. Na početku želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u primenu mandata UNMIK, kao i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine predsedniče,

U proteklom periodu suočeni smo sa političkom nestabilnošću na Kosovu i Metohiji. Nedavno smo imali izbore u Pokrajini koji su nažalost potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već naprotiv, postaje sve jači. Bili smo svedoci takmičenja među albanskim političkim liderima u tome koji je bolji način da se isprovocira incident u srpskim sredinama, kako bi se dobili dodatni politički poeni albanskog biračkog tela. Pod izgovorom izmena biračkog spiska velikom broju Srba na Kosovu i Metohiji uskraćeno je jedno od osnovnih političkih prava - mogućnost da biraju svoje političke predstavnike. Od približno 140.000 građana Kosova i Metohije koji su izbrisani sa biračkog spiska tokom poslednjeg izbornog procesa, 85% njih su Srbi.

Uprkos brojnim izazovima i problemima, srpski narod na Kosovu i Metohiji je visokom izlaznošću i ubedljivom pobedom Srpske liste, koja je osvojila svih deset poslaničkih mesta opredeljenih za srpske predstavnike, pokazao da ga ništa ne može sprečiti da odlučno stane u odbranu svog položaja. Politički pritisci na Srbe nastavljeni su i nakon okončanja izbornog procesa, jer je Srbima uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

Poštovani članovi Saveta bezbednosti,

Nažalost, nismo samo tokom izbornih aktivnosti bili svedoci nerazumne antisrpske politike privremenih institucija u Prištini. Ona ide toliko daleko da su u januaru ove godine inspektori i policajaci iz Prištine upali u Dom zdravlja u Štrpcu, na jugu Kosova i Metohije i izvršili pretres s namerom da pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije, koje nisu pronašli. To je učinjeno uz demonstraciju sile, pretnje hapšenjem direktoru Doma zdravlja, medicinskom osoblju i lekarima. U trenutku kada se ceo svet bori protiv pandemije i kada su vakcine jedino sredstvo da se stane na put izazovu, a Srbija pokazuje podršku i solidarnost doniranjem vakcina i medicinske opreme svima u regionu kojima su one neophodne, Priština želi da uništi vakcine samo zato što su iz centralne Srbije. Dok se čitav svet zahvaljuje lekarima, koji su podneli velike i herojske žrtve u borbi protiv virusa, privremene institucije u Prištini napadaju srpske lekare zbog toga što rade svoj posao.

Iako smatramo da su upadi u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa Kosova i Metohije na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu. Srbija je i dalje spremna da pomogne svima kojima je pomoć neophodna i apelujemo na razum i odgovornost, posebno u ovako teškim vremenima.

Gospodine predsedniče,

Napadi usmereni na Srbe i njihovu imovinu su sve brojniji. Samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo se više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti. Prema podacima Misije OEBS na Kosovu i Metohiji u drugoj polovini prošle godine broj incidenata povećan je za više od 30% u odnosu na 2019. godinu. Zato se ne možemo složiti sa ocenom da je „bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, sa nekoliko incidenata čija su meta bile nevećinske zajednice“. Prošlog vikenda se, recimo, dogodio ničim izazvan fizički napad grupe Albanaca na dva srpska mladića u severnom delu Kosovske Mitrovice.        

Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Činjenica da je jedna povratnička porodica sedam puta bila meta napada, jasno pokazuje koliko su oni koji ne žele Srbe na Kosovu i Metohiji uporni u zastrašivanju i proterivanju ionako malog broja povratnika. U Prištini apsolutno ne postoji ni tračak političke volje da se 212.995 raseljenih Srba koji 22 godine žive van Kosova i Metohije vrate u svoje domove. Od 1999. godine stopa održivog povratka interno raseljenih lica na Kosovu i Metohiji je samo 1.9%, što prema podacima UN zvanično predstavlja najmanji procenat povratka prognanog stanovništva nakon nekog konflikta bilo gde u svetu.   

Istovremeno, dok hapse interno raseljena lica, prištinske vlasti vrše najsnažnije pritiske na Specijalizovana veća u Hagu. Cilj je potpuno onemogućavanje daljeg procesuiranja niza slučajeva protiv pripadnika terorističke OVK za teške zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Nedavno je i predsednica Specijalizovanih veća Trendafilova upozorila da će, ukoliko se pritisci nastave, to imati vrlo dramatične posledice po procese koji se vode. Predsednica Trendafilova kao veoma problematičnu pojavu izdvaja i zastrašivanje svedoka, koji su ključni za uspešno vođenje postupaka i donošenje odgovarajuće presude.

Iako se predugo čekalo sa podizanjem optužnica, smatramo pohvalnim to što su konačno preduzeti napori da se kazne brojni teški zločini počinjeni tokom ratnih sukoba pre nešto više od dve decenije, ali i po dolasku međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju. Do danas, recimo, niko nije odgovarao za ubistva i otmice 17 novinara, što je u ovom trenutku najveći broj nerešenih slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara u Evropi. Takođe, nisu se pred licem pravde našli počinioci nijednog od masovnih zločina počinjenih nad srpskim civilima posle 1999. godine. Podsetiću vas na samo nekoliko njih: u selu Staro Gracko ubijeno je 14 srpskih žetelaca, u napadu na autobus „Niš ekspresa“ u Livadicama kod Podujeva poginulo je 12 i ranjeno 43 raseljenih Srba, a u Goraždevcu kod Peći nepoznate osobe su iz automatskog oružja pucale na decu koja su se kupala u reci Bistrici. Tada je ubijeno dvoje srpske dece, a četvoro je teško ranjeno.       

Očekujemo nastavak podrške misije Euleks Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kao i njeno dodatno angažovanje u oblasti vladavine prava. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti svedoka, kao i utvrđivanju sudbine nestalih lica.

Međunarodne misije na Kosovu i Metohiji – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK, koje pod okriljem Ujedinjenih nacija i u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999), čine sastavni deo međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u našoj južnoj pokrajini imaju ključnu ulogu i izuzetan doprinos očuvanju mira i zaštiti stanovništva. Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini. To dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Želim dodatno da istaknem važnost međunarodnih snaga Kfor i ukažem da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija. Podsetiću vas da Priština, protivno međunarodnom pravu, uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice u Pokrajini, ne odustaje od planova da na prostoru Kosova i Metohije instalira novog bezbednosnog aktera. Neprihvatljivo je donošnje jednostranih odluka o formiranju „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ (KBS) u tzv. „Vojsku Kosova“. Želim ponovo da istaknem da ovakvi jednostrani potezi Prištine predstavljaju grubo kršenje Rezolucije SBUN 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma, po kojima isključivo Međunarodne bezbednosne snage, odnosno Kfor, imaju mandat za sve vojne aspekte bezbednosti na prostoru Kosova i Metohije.      

U tom smislu dodatni razlog za zabrinutost izaziva i najava izgradnje najveće baze „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u južnom delu Kosovske Mitrovice, što Srbi na severu Kosova i Metohije doživljavaju kao najotvoreniju provokaciju i pretnju njihovoj fizičkoj bezbednosti.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

Za srpski narod na Kosovu i Metohiji je posebno zabrinjavajuće što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve. Samo u toku dve nedelje čak sedam pravoslavnih objekata u Pokrajini našlo se na meti vandala i to u trenutku kada se svi prisećamo martovskog pogroma iz 2004. godine nad Srbima i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Ponižavajuće je stanje u kojem se nalazi srpska kulturna i duhovna baština na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i četiri spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska (Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija). Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani.

Cenjene članice Saveta bezbednosti,     

Sasvim je jasna nervoza Prištine, jer projekat takozvane nezavisnosti danas ne priznaje više od polovine članica Ujedinjenih nacija, uključujući i pet članica Evropske unije. Međutim, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja. Upravo je nedostatak poverenja jedan od osnovnih problema u dijalogu Beograda i Prištine. Dogovor se ne postiže zapaljivom retorikom i provokacijama, kao što su najave o ujedinjenju i stvaranju velike Albanije ili o planovima izgradnje najveće baze tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Pokrajine.

Podsetiću da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini u prošlosti više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije. Član njegove stranke je prošlog vikenda javno poručio da će se samoproglašeno Kosovo i Albanija ujediniti, citiram, „puškom i barutom ili referendumskim kutijama“.

Ne moram da objašnjavam zašto ovakve opasne ideje predstavljaju direktnu pretnju miru i stabilnosti. Njima se krši Rezolucija 1244, kontinuirano destabilizuje ne samo naša južna pokrajina, već i čitav region, a ni u čemu ne doprinose procesu dijaloga, već ga iznova onemogućavaju.

Nebrojeno puta smo pokazali da smo opredeljeni za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji. I danas, nakon višegodišnjih pregovora, ali i neispunjavanja dogovorenog i stalnih jednostranih poteza i provokacija od strane privremenih institucija u Prištini, mi smo i dalje spremni da sednemo za sto i razgovaramo.
Spremni smo za dijalog, ali ne i za ucene i pretnje, a posebno ne za ultimatume koje je i nedavno izneo predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini. Podsetiću vas na njegove izjave da će dijalog biti nisko na listi prioriteta vlasti u Prištini. Zapanjujuće je kako Priština ultimatume, koji u potpunosti podrivaju svaku šansu za dijalog, na šta je ukazala i Evropska unija, naziva „principima“ i kako uporno insistira na tome da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“, nakon čega bi, smatraju oni, sve ostalo bilo rešeno. U čemu je onda svrha dijaloga ako se samo očekuje da Beograd prizna tzv. Kosovo? Da li dijalog znači da jedna strana treba da odustane od svega, a druga da dobije sve? I da li dijalog, po mišljenju Prištine, pretpostavlja da se ne ispunjava ono što je dogovoreno?       

Podsetiću vas da Priština i dalje odbija da ispuni svoje obaveze iz do sada postignutih sporazuma i ne pristaje da se o njihovoj primeni razgovara u okviru dijaloga. A situacija je vrlo jednostavna - u aprilu 2013. godine potpisan je prvi sporazum u Briselu koji je predviđao četiri obaveze: jednu za Prištinu i tri za Beograd. Beograd je ispunio sve obaveze, dok je jedina obaveza koju su imale privremene institucije u Prištini - formiranje Zajednice srpskih opština - nije ispunjena već 2.917 dana. Zapravo, 19. aprila se navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a Priština odbija da ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština.

Poštovani gospodine predsedniče,

Bez obzira na obeshrabrujuće poruke iz Prištine i činjenicu da dijalog traje već dugi niz godina, Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Trajan mir i stabilnost mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane „mini šengen“.

Što se Srbije tiče, uvereni smo da je rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu. Žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci, ne zaslužuju ništa manje od toga.

Hvala na pažnji.

U Srbiji je do sada dato više od 2.650.000 doza vakcina protiv korona virusa. Jednom dozom vakcinisano 1.450.000 građana, a 1.200.000 osoba primilo je i drugu dozu vakcine, što je trećina punoletnih građana R. Srbije. Cilj je da do kraja maja R. Srbija ima više od 2.800.000 vakcinisanih, 2.200.000 revakcinisanih, a do kraja juna više od tri miliona vakcinisanih i revakcinisanih ljudi.

U starosnoj populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je više od 51% stanovništva, dok je 42% stanovnika sa više od 75 godina vakcinisano.

R. Srbija je oborila sopstveni dnevni rekord po broju vakcinisanih ljudi, kada je 8. aprila vakcinisano više od 75.000 građana, što predstavlja posebno primetan rezultat na polju imunizacije u međunarodnim okvirima.

Do sada R. Srbiji je isporučeno ukupno 3,5 miliona vakcina.

Pored portala eUprava i telefonskim putem, od 6. aprila je omogućena prijava za vakcinaciju i putem aplikacije Viber preko zvaničnog info servisa Vlade R. Srbije koji je pokrenut na Viberu.

Od 9. aprila sve lokalne samouprave u R. Srbiji počinju da organizuju slobodne punktove gde građani mogu da se vakcinišu bez prethodne prijave, a uporedo će se sprovoditi i imunizacija građana koji se prijave preko portala eUprave ili aplikacije na Viberu.

Institut „Torlak“ je 5. aprila potpisao Sporazum o transferu tehnologija sa Ruskim fondom direktnih investicija i ruskom farmaceutskom kompanijom „Generijum“, kojim ruska strana prenosi srpskoj strani podatke o procedurama i tehnologijama neophodnim za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji. Tokom aprila biće proizvedene tri validacione serije vakcine “Sputnjik V”, a uzorci će biti poslati na kontrolu kvaliteta u Institut „Gamaleja“. Nakon što institut potvrdi validnost uzoraka, institut „Torlak“ će pokrenuti proizvodnju vakcine. Na taj način Srbija će postati prva zemlja u Evropi koja proizvodi vakcinu „Sputnjik V“.

U R. Srbiji je vakcinisano 39.000 stranih državljana koji su došli ili na poziv Privredne komore Srbije ili su se sami prijavili preko portala eUprave, najviše iz BiH, Severne Makedonije i Crne Gore. Srbija je trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali će nastojati da kroz donacije vakcina i u narednom periodu pomogne prijateljima i komšijama u borbi protiv Korone, kako donacijama vakcina, tako i vakcinacijom stranih državljana.
 

Otpravnik poslova Ambasade Republike Srbije u Zagrebu Davor Trkulja prisustvovao je danas svečanosti obeležavanja Svetskog dana Roma i pedesetogodišnjici od održavanja prvog Svetskog kongresa Roma, koji je bio organizovan od 8. do 12. aprila 1971. godine u Londonu. Ovaj kongres se smatra jednim od najvažnijih događaja u istoriji ovog naroda.

Otpravnik poslova g. Trkulja čestitao je u svoje ime, kao i u ime Ambasade, predsedniku Saveza Roma „Kali Sara“ Suzani Krčmar, kao i svim građanima Hrvatske romske nacionalnosti, ovaj veliki praznik za sve Rome širom sveta, ukazujući da Svetski dan Roma ujedno predstavlja simbol pobede u očuvanju njihovog identiteta.

Obeležavanju Svetskog dana Roma u Zagrebu, koje je organizovao Savez Roma u Republici Hrvatskoj „Kali Sara“ uz podršku relevantih državnih institucija i Grada Zagreba, prisustvovali su visoki predstavnici romske zajednice u Hrvatskoj, kao i predstavnici Vlade R. Hrvatske.

Ambasada Republike Srbije u Zagrebu svim crkvenim velikodostojnicima, kao i svim građanima Hrvatske, koji Uskrs proslavljaju po Gregorijanskom kalendaru, čestita ovaj veliki hrišćanski praznik sa željom da ga provedu u miru, sreći i zdravlju, okruženi ljubavlju najdražih.

Neka dani uskršnjeh duha, u ovim teškim vremenima kada smo svi jednako suočeni sa izazovima koje je pred ceo svet donela pandemija virusa, osnaže naše napore da u međusobnom poštovanju, slozi i ljubavi istrajemo u borbi za dobro opšteg čovečanstva.

U Srbiji je dato 2.269.000 doza vakcina protiv korona virusa. Jednom dozom vakcinisano 1.356.000 građana, a 913.000 osoba primilo i drugu dozu vakcine.

Po broju vakcinisanih i revakcinisanih građana Srbija jedna je od vodećih u Evropi i svetu.

Srbija je naručila više od 14 miliona vakcina, a isporučeno je  2.850.000.

Iz „Kovaks‟ programa Srbija još nije dobila nijednu vakcinu, iako je prva zemlja iz regiona koja je uplatila novac za taj program, kao i novac za razvoj vakcine.

Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra 2020. godine, pre nego u većini evropskih zemalja. Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.

Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske, koja je počela vakcinaciju. Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara 2021. godine.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

U Srbiji građani iskazuju interesovanje za vakcinisanje protiv Kovida-19 putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.

Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija je jedna od retkih zemlja koja na raspolaganju ima četiri vakcine.

Na portalu eUprave prijavljeno je 1.500.000 ljudi za vakcinaciju. Prema podacima 70 odsto vakcinisanih je primilo „Sinofarm“ vakcinu, 12 odsto Fajzerovu, a po devet odsto „Sputnjik V“ i „AstraZeneku“.

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Takođe, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave, jer će uskoro početi imunizacija onih koji nisu u prioritetnim grupama. Medicinski radnici vakcinišu i meštane manjih i seoskih sredina, koji nisu prijavljeni putem eUprave.

VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.

Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

DONIRANjE VAKCINA ZEMLjAMA U REGIONU

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik V“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok je 12. marta isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.

*15. marta – u bolnici u Užicu vakcinisani svi zaposleni u Ustavnom sudu BiH, na zahtev tog suda, u saradnji sa Ustavnim sudom Srbije, Ministarstvom zdravlja, MSP i Ambasadom RS u Sarajevu.

*23. marta - u Zavodu za javno zdravlje u Vranju počela je vakcinacija 105 novinara iz Severne Makedonije. Vakcine „Astra Zeneka” za makedonske novinare obezbeđene su na zahtev Makedonske asocijacije novinara u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, a uz podršku kabineta predsednika Srbije.

*23. marta - Predsednik Aleksandar Vučić uručio respiratore i drugu medicinsku opremu za Republiku Srpsku. Donaciju preuzeo predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

*24. marta - Privredna komora Srbije (PKS) objavila je da je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbeđeno 10.000 vakcina za privrednike i njihove zaposlene iz regiona.

VAKCINACIJA MIGRANATA

*24. marta u ambulanti u okviru centra za migrante u Krnjači počelo vakcinisanje migranata. Prijavljeno oko 500 migranata.

Šefica Kancelarije UNHCR u Srbiji Franceska Boneli istakla da je ta agencija UN duboko zahvalna vlastima Srbije na tome što su izbeglice uključene u plan vakcinacije.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Miljana Milić, petnaest godina,
Vladimir Milić, dvanaest godina,
Miomir Mladenović, četrnaest godina,
Dragan Dimić, tri godine,
Julijana Brudar, deset godina,
Olivera Maksimović, dvanaest godina,
Miroslav Knežević, trinaest godina,
Dajana Pavlović, pet godina,
Stevan Pavlović, osam godina,
Marko Simić, dve godine,
Milica Rakić, tri godine,
Ivan Ivančić, sedam godina,
Marko Ivanović, tri godine...

I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.

Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.

Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.

Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.

I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete.  Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.

A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.

I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.

A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.

Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.

I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.

I uopšte nije težak put do toga.

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.

Pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.

A nismo.

I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.

Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.

I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima  i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.

I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.

„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.

Foto: Dimitrije Gol
 

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom zajednicom u svetu, obeležava „Mesec Frankofonije“.

Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije priredilo je bogat program, a DKP Republike Srbije u Zagrebu vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19 i izazovima u procesu masovne vakcinacije, kao i o dinamici pristupnih pregovora između Srbije i EU i stabilnosti u regionu. 
Predsednik Vučić je zahvalio na podršci koju EU pruža Srbiji u uslovima pandemije i izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks.

„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je pouzdan partner Evropske unije“, istakao je predsednik Vučić i naglasio da je naša zemlja zauzela ozbiljan i odgovoran pristup borbi protiv pandemije, o čemu svedoče sveobuhvatne mere koje je donela Vlada Srbije u cilju očuvanja zdravlja i života ljudi, kako građana Srbije, tako i u okruženju.

Ambasador Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti da pruža punu solidarnost Srbiji. Evropska komisija je prošle nedelje najavila izdvajanje 12 miliona evra za Srbiju iz Fonda solidarnosti EU, što je još jedan pokazatelj podrške EU Srbiji od izbijanja pandemije. EU će nastaviti da radi na tome da obezbedi pravednu i globalnu distribucijy vakcina. U tom pogledu ambasador Fabrici je istakao važnost Kovaks programa. EU i Tim Evropa, kao pravi globalni donator, već su obećali više od dve milijarde evra za ovaj program. Ambasador se pozitivno osvrnuo na doprinos Srbije Kovaks programu i čestitao na rezultatima koje Srbija ostvaruje u procesu vakcinacije, kao i na pravovremenim i odlučnim merama koje su preduzete u borbi protiv korona virusa.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija iskreno posvećena daljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

Ambasador Fabrici je istakao da uprkos aktuelnim izazovima prouzrokovanim pandemijom, EU drži pitanje proširenja vrlo visoko na svojoj agendi, s obzirom na novu metodologiju koju će predstaviti Evropska komisija.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija očekuje od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore, kao i da je naša zemlja spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata. S tim u vezi su razgovarali i o konkretnim zajedničkim infrastrukturnim projektima.

„Nastavićemo da radimo intenzivno na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstvu u EU“, zaključio je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razmotrili proces usklađivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije, i saglasili se da je potreban energičniji rad u oblasti vladavine prava.

Dvojica sagovornika razgovarali su i o reformi pravosuđa, uključujući ustavni proces, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi međustranačkog dijaloga.

Ambasador Fabrici je posebno istakao potrebu za konkretnim unapređenjima kako bi se obezbedio pogodan ambijent u kom sloboda medija i uloga civilnog društva mogu da se realizuju nesmetano i bez pritiska.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da se zalaže da predstavnici svih medija rade svoj posao u atmosferi potpune slobode izražavanja i da tome ostaje i lično posvećen, budući da je sloboda medija jedna od najvećih tekovina demokratije.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu.

Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine.

Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zloupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica.

Srbija se, kako je naglasio ministar, na planu borbe protiv korupcije vodi postulatima Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvencije UN za borbu protiv korupcije.

Otpravnik poslova Ambasade Republike Srbije u Hrvatskoj,  g. Davor Trkulja prisustvovao je doksologiji koja je održana u manastiru Jasenovac povodom posete njegove svetosti Arhiepiskopa pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog, g. Porfirija.

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.

Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porfirije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.

Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.

Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

U čast Dana državnosti, Ministarstvko spoljnih poslova Republike Srbije je spremilo video materijal koji možete pogledati ovde.

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma.

Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju.

Predsednik Srbije zahvalio je na pismu-čestitki američkom predsedniku Džou Bajdenu povodom predstojećeg Dana državnosti, u kome se pored uobičajenog isticanja posvećenosti unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, nedvosmisleno poziva na međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ kao posledice.

Međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ ne stoji ni u jednom aktu nijedne svetske organizacije, ukazao je predsednik i ponovio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je danas da je stav Srbije da ne odgovara na provokacije pojedinih političara iz regiona, jer je, ističe, odlučna da ostane faktor mira i stabilnosti u regionu. Odgovarajući na pitanje da prokomentariše odnos Srbije sa ostalim zemljama u regionu, a usled, na konstataciju novinara, sve češćih provokacija na račun naše zemlje, Selaković je odgovorio da Srbija ne želi da odgovara na provokacije, već želi da bude protagonista svih dobrih inicijativa koje regionu donose razvoj.

„Pozicija Srbije u regionu, politički govoreći, nije nimalo jednostavna, ali ono od čega nećemo odustati i u čemu smo potpuno rešeni jeste da Srbija jeste, biće i treba da ostane faktor stabilnosti u regionu“, rekao je Selaković.

Ističe da taj svoj stav „faktora stabilnosti u regionu“ država potvrđuje na nekoliko načina, a jedan od njih jeste da prećuti i uzdrži se od odgovora na provokacije.

„Tih provokacija ima stalno i kao što dobro znate u prethodnim decenijama postojala je neka vrsta hobija ili redovnih aktivnosti da u vreme predizbornih kampanja u regionu Srbija bude prozivana“, naveo je Selaković. Dodaje da državni vrh nikada ne odreaguje na te provokacije na način na koji bi mogao da nanese štetu i našoj zemlji, ali i drugima.

„S druge strane, tu svoju rešenost ostanka faktora stabilnosti u regionu, da bismo sačuvali političku stabilnost i mir, mi potvrđujemo i svojim inicijativama“, ukazao je Selaković i dodao da je jedna od njih inicijativa „mini šengen“.

Podsetio je da se ta inicijativa zalaže za jedno čvrsto tržišno povezivanje regiona, a inicijativa je, dodaje, i šansa za čitav region da jača svoju infrastrukturu i ekonomiju. Takođe, ta inicijativa podrazumeva i slobode na kojima počiva EU - slobodan protok robe, ljudi, kapitala i ideja, dodao je Selaković.

„Srbija sa takvim inicijativama izlazi pred svoje partnere u regionu i Srbija je protagonista tih ideja“, istakao je Selaković. Ističe da će u narednom periodu biti fokus na tome da se i ostale zemlje Zapadnog Balkana priključe „mini šengenu“.

Izvor: Tanjug

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o evropskom putu Srbije, nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19, sprovođenju političkih i ekonomskih reformi, uz poseban akcenat na vladavinu prava i planove za nove investicije EU u našoj zemlji.

Predsednik Vučić zahvalio je na podršci koju EU pruža Srbiji u oblasti strukturnih reformi i ekonomskih mera, kao i na investicijama EU u našoj zemlji. Predsednik je posebno izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks koji promoviše Evropska unija.

„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je ozbiljan i pouzdan partner Evropske unije. Uveren sam da ćemo zajedno, uz solidarnost i međusobno razumevanje, uspeti da izađemo iz ove krize i da nastavimo rad na oporavku privrede“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski i investicioni partner naše zemlje, budući da je dve trećine naše trgovinske razmene i investicija vezano za zemlje EU.

Šef Delegacije EU Sem Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti sa solidarnošću u punoj meri i da će neprestano da radi na obezbeđivanju distribucije vakcina kako u Srbiji, tako i u zemljama Zapadnog Balkana. Fabrici je izrazio zadovoljstvo rezultatima koje je Vlada Srbije ostvarila, posebno istakavši da su pravovremene i odlučne mere koje su preduzete u borbi protiv korona virusa doprinele da se i tokom pandemije održi ekonomska stabilnost zemlje.

„Srbija je, zahvaljujući aktuelnim strukturnim reformama, u skladu sa procesom pristupanja, pokazala otpornost na krizu i sposobnost da ublaži efekte na privredu uz sjajne rezultate u zdravstvu“, poručio je Sem Fabrici i naglasio da pandemija nije uticala na nedvosmislenu posvećenost EU procesu proširenja na Zapadnom Balkanu.

Ambasador Fabrici je predsedniku Vučiću predstavio i novog šefa Kancelacije EIB za Zapadni Balkan, Alesandra Bragonzija, koji je istakao da mu je velika čast da preuzme aktivnosti za region u trenutku kada se suočava sa ovako teškom krizom.

Srbija je posvećena vrednostima Jadransko-jonske inicijative i odgovarajuće strategije, kao okvira u kojem se sprovode aktivnosti koje jačaju evropski put naše zemlje, sve vreme stvarajući bolje mesto za život zajedno sa državama članicama EU koje učestvuju, rekao je ministar spoljnih poslova Nikola Selaković na video konferenciji Petog foruma Strategije EU za jadranski i jonski region.

„Uprkos teškim izazovima sa kojima se suočila zbog pandemije virusa korona, Srbija je tokom predsedavanja Jadransko-jonskoj inicijativi uspela da održi kontinuitet u primeni osnovnih vrednosti usvojenih potpisivanjem Ankonske deklaracije“, izjavio je danas ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije istakao je da je naša zemlja posvećena vrednostima Jadransko-jonske inicijative (JJI) i kada je preuzela jednogodišnje predsedavanje tom inicijativom i predsedavanje Strategijom EU za jadransko-jonski region imala je ambiciozne planove, prvenstveno da nastavi da produbljuje saradnju u okviru jadranskog i jonskog regiona.

Ministar je objasnio da je Srbija kroz zajedničke napore, istovremeno sa tradicionalnim aktivnostima, uspela da nastavi da sprovodi takozvane nove aktivnosti pokrenute tokom prethodnog predsedavanja.

„Proces usmeren na proširenje učešća JJI demonstriran u prošlogodišnjoj Budvanskoj deklaraciji, a prijem Severne Makedonije i San Marina u članstvo Inicijative uspešno je nastavljen i tokom predsedavanja Republike Srbije“, rekao je Selaković.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.

U video snimku na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života.

Naveo je da je Sveti Sava, pored svega što je bio, bio i prvi veliki srpski diplomata zaslužan ne samo za učvršćivanje srpske pravoslavne duhovnosti već i za političku konsolidaciju srednjovekovne Srbije u 13. veku.

Zato je Sveti Sava, ističe Selaković, ostao nedostižni uzor svima koji žele da se bave javnim poslom na korist srpske države i naroda.

„Bio je najveći srpski duhovnik i veliki političar, a nauk koji nam je ostavio glasi da se država, kao i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti“, rekao je Selaković.

Istakao je da su to principi kojih i danas, posle više od osam vekova, treba da se pridržava svaki pripadnik našeg naroda.

„Draga braćo i sestre, draga deco, čuvajte srpsko ime, kulturu, tradiciju. Čuvajte naš prelepi srpski jezik i ćirilicu. Srećan nam Savindan", dodao je Selaković.

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikola Selaković.

Kakve odnose očekujete da Srbija ima sa novom američkom administracijom?

Bilo bi preuranjeno da u javnosti spekulišemo o tome. Nova predsednička administracija u Vašingtonu je u ovom času zaokupljena unutrašnjim pitanjima i tako će biti još neko vreme. U timu predsednika Džozefa Bajdena ima ljudi koji su se bavili našim regionom, i verovatno je da će Balkan i Srbija u jednom trenutku biti u žiži američke spoljne politike. Podsetiću vas da su predsednik Vučić i predsednik Bajden ne tako davno imali veoma sadržajne razgovore u Beogradu, nakon kojih je naš predsednik konstatovao da je imao priliku da razgovara sa vrsnim poznavaocem prilika u ovom delu sveta i izvanredno pripremljenim sagovornikom. S obzirom na njihov lični odnos, ali i važnost unapređenja veza Srbije i SAD, sa razlogom možemo očekivati da u dogledno vreme bude organizovan i susret dvojice predsednika. Siguran sam da će na prirodu i dinamiku odnosa Srbije i SAD uticati i činjenica da nas u Vašingtonu predstavlja ambasador Marko Đurić, čije je prisustvo inauguraciji predsednika Bajdena važan signal i, verujem, vesnik pozitivnih pomaka u bilateralnim odnosima naših zemalja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala minus od 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto.
Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.

Takođe, predsednik je naglasio da su u našoj zemlji građene i obnovljene bolnice, te da su dve bolnice izgrađene za samo četiri meseca.

Rekao je da se država borila da nabavi respiratore, maske, rukavice, skafandere, lekove, sve što je bilo potrebno i ukazao je da se radi na 10 opštih bolnica širom Srbije, dodajući da su sve to bile velike stvari koje su moguće samo na osnovu uspeha reformi iz 2014, donošenjem Zakona o radu, koji je doneo odlične rezultate i merama fiskalne konsolidacije.

„Ovo su rezultati koje Srbija nikada nije imala. Kada je Srbija bila prva u Evropi po stopi rasta? Dobićemo 31. marta rezultate da se potvrdi da je Srbija broj jedan u Evropi. To sve je bilo moguće zahvaljujući ljudima koji su verovali u teške promene“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, ove godine će se u Srbiji čak šest autoputeva raditi u isto vreme, a s tim u vezi, napomenuo je da je Bugarska najavila da će do kraja godine završiti autoput od naše granice do Sofije, nakon čega će moći autoputem da se ide do Istanbula, što je jako važno kako bi saobraćaj išao preko naše zemlje.

Vučić je naglasio da je u 2020, tzv. godini korone, naša zemlja imala neto priliv direktnih stranih investicija od 2,9 milijardi evra neto, a bruto tri milijarde, što znači da su mnoge strane kompanije poput Tojo tajersa, Bojsena, ZTF-a, Brosea i u godini krize ulagale u Srbiji.

Predsednik je rekao da Srbija ima najveće prosečne plate u regionu, od 511 ili 512 evra, kao i da će već u februaru, zbog januarskog povećanja, taj prosek biti 535 ili 536 evra, kao i da je samo u Beogradu u poslednjih sedam godina prosečna plata skočila za 180 evra ili za 40 odsto.

Kaže da smo pre bili četvrti po platama u regionu, dok smo danas i zvanično prvi, kao i da će razlika u odnosu na druge zemlje sve brže da se povećava, a ističe da u Srbiji zaposlenost raste, kao i da nam se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. To ilustruje podacima da je u Italiji javni dug skočio na 156 odsto, u Nemačkoj 87 odsto, Francuskoj 114 odsto, u Hrvatskoj na 88 odsto, a u Srbiji je 57 odsto.

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.

Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.

„Svaki čovek u dijaspori je potrencijalni lobista za interese naše zemlje i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo", naveo je on.

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

„U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.

Šef srpske diplomatije podseća da je u jednom broju predstavništava već istekao četvorogodišnji mandat ambasadorima i generalnim konzulima, tako da će se ući i u postupak imenovanja novih, nakon njihovog opoziva.

Među „upražnjenim" mestima je i ambasador Srbije u Kini.

„Vredno radimo na iznalaženju najboljeg mogućeg rešenja za našeg novog ambasadora u Kini i kao što smo jednog od najboljih ljudi u državnom sistemu poslali za ambasadora u SAD, koji će, siguran sam obavljati funkciju na najbolji mogući način, uveren sam da će tako biti i za ambasadora u Pekingu", rekao je Selaković.
 

Vlada Republike Srbije donela je na današnjoj sednici odluku da se uputi iznos od milion evra Republici Hrvatskoj kao finansijska pomoć za sanaciju štete nastale usled razornog zemljotresa koji je pogodio našu susednu zemlju.

Članovi Vlade izrazili su žaljenje zbog ljudskih života izgubljenih u ovoj prirodnoj katastrofi, a novčana sredastva su namenjena za pomoć u obnovi razrušenih objekata, od kojih je veliki broj od javnog značaja.

Beograd, 30. decembar 2020.

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

„Srbija ostaje na kursu pobedničke politike – politike stabilnosti“, rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integracija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD.

Prema rečima predsednika, Srbija nastavlja sa pobedničkom politikom, u kojoj je ona na prvom mestu, odnosno politikom zbog koje će naša zemlja i u naredne dve godine biti u prve tri zemlje u Evropi po stopi rasta.

Preduslov toga, napomenuo je predsednik, jeste obračun sa kriminalnim grupama, ali i još veća ulaganja u policiju i vojsku.

„Srbija je u 2020. godini zemlja sa najvećim rastom u Evropi“, ukazao je predsednik Republike na godišnjoj konferenciji za medije i dodao da očekuje sklapanje novog aranžmana sa MMF-om, kao i da se Srbiji do kraja sledeće ili do početka 2022. godine podigne kreditni rejting na „investicioni“, čime bi se naša zemlja izjednačila po rejtingu sa najrazvijenijim zemljama EU.

Kao najveći uspeh 2020. godine, Vučić je naveo to što će Srbija završiti sa najvišom stopom rasta u Evropi, koja se, kako je rekao, očekuje da će biti od minus 0,75 odsto do minus jedan.

„Ponosan sam što sam predsednik zemlje koja je šampion u Evropi po BDP-u“, istakao je Vučić i dodao da je tim uspehom Srbije bila zadovoljna i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Taj rezultat, smatra predsednik Vučić, ohrabriće Srbiju da ubrza svoj evropski put, ali čuvajući prijatelje koji Srbiji nisu okrenuli leđa kada joj je bilo najteže, a to su Rusija i Kina.

Председник је истакао да ће бити настављено привлачење страних инвеститора, затим да ће се радити на улагању у пољопривреду, пре свега прехрамбену индустрију, обнову механизације, те дигитализацију пољопривреде.

Председник Републике такође је указао да је циљ да плате у јавном сектору пре краја године достигну 560 или 570 евра, при чему би у Београду износиле скоро 700 евра.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.

Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije – Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.

Predsednica Vlade je, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma "Fajzer-Biontek", a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog "Sinofarma", kao i određene količine ruske "Sputnjik V".

Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije "Astra-Zeneka", a nakon toga i "Moderninu".

Kao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka.

Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vakcinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar jer se trudimo da budemo primer i pokažemo da smo sigurni u vakcine i institucije.

Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu "Fajzer–Biontek", a treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.

Uradili smo veliku stvar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade.

Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer-Biontek“, kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza.

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu. 

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Beograd,
23. decembar 2020.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Budimpešti sa rukovodstvom Dunavske komisije sa kojim je razgovarao o važnosti Dunava za unapređenje regionalne ekonomije i intenzivni protok ljudi i robe.

Na sastanku je ocenjeno da je važno iskoristiti ekonomske potencijale Dunava, ali i očuvati njegove prirodne lepote, odnosno zadovoljiti ekološke standarde.

Selaković je istakao da će Srbija, zahvaljujući uspešno sprovedenim ekonomskim reformama proteklih godina, biti u stanju da više ulaže u infrastrukturu na Dunavu i da učestvuje u realizaciji strateških projekata Dunavske komisije.

Ministar Selaković je u knjigu utisaka napisao da je Dunavska komisija, od svog nastanka u Beogradu 1948. godine, nit saradnje i prijateljstava među zemljama članicama.

"Dunav je bio reka mira kroz sve teške periode turbulentne istorije našeg regiona", napisao je Selaković.

Izvor: Tanjug
 

Vlada Republike Srbije je saopštila da je, na danas održanom Savetu za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU, pozdravljen ukupan napredak postignut u dosadašnjim pristupnim pregovorima Srbije, prihvatanje unapređene metodologije proširenja koja bi trebalo da ubrza proces ulaska Srbije u EU i ponovljena podrška EU putu Srbije ka članstvu.

Tom prilikom su razmenjena mišljenja o aktuelnoj političkoj i društveno-ekonomskoj situaciji u Srbiji, a pre svega o daljoj dinamici pregovora o pristupanju EU, saradnji u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i o regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu.

U skladu sa tim, pozdravljena je činjenica da je nova vlada postavila kao prioritet integraciju u EU, očuvanje javnog zdravlja i ekonomskog rasta, kao i normalizaciju odnosa sa Prištinom.

Na sastanku Saveta za stabilizaciju i pridruživanje, koji se zbog pandemije održao video-putem, delegaciju Srbije predvodile su predsednica Vlade Ana Brnabić i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Na čelu delegacije EU bili su šef diplomatije Žosep Borelj i komesar za proširenje Oliver Varheji.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas putem video veze sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem i ambasadorima zemalja članica EU.

Tom prilikom, šef srpske diplomatije istakao je da punopravno članstvo u EU ostaje jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Vlade Srbije, kao i da je proces integracije u EU strateški cilj, koji se istovremeno želi iskoristiti za poboljšanje kvaliteta društva.

Selaković je ukazao da je Srbija spremna na ubrzanje dinamike pristupnog procesa i da je prvenstveno iz tog razloga prihvatila i novu metodologiju, te se nada da će u narednom periodu dobiti i jasnije smernice o tome kako će se ona primeniti u pregovaračkom procesu.

Prema njegovim rečima, Srbija je ostvarila brojne značajne korake u reformskom procesu, što Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku ne reflektuje u potpunosti.

Ministar je podsetio da je naša zemlja od 2014. otvorila 18 od 35 pregovaračkih poglavlja sa EU i privremeno zatvorila dva poglavlja, i da je u ovom trenutku spremna za otvaranje pet novih pregovaračkih poglavlja.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković kaže da je neprihvatljivo da se govori o rušenju Republike Srpske kao jednog od entiteta BiH i navodi da Srbija smatra da Dejtonski sporazum ne može da se menja bez saglasnosti sva tri konstitutivna naroda i oba entiteta.

On je za RTS rekao da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma i da poštuje teritorijalni integritet BiH, ali da joj niko ne može zabraniti da voli srpski narod koji u BiH živi i da se o njemu brine, onako kako se i druge države brinu o svom narodu.  Kaže i da Srbija deli sa Rusijom slične stavove o Dejtonskom sporazumu, što je od značaja za stabilnost regiona.

Selaković je kazao da je Dejtonski sporazum kompleksan politički vojni mehanizam koji je uspostavio mir u krvavom ratnom sukobu na teritoriji Evrope i da, kao takav, sadrži niz detalja čije promene izazivaju lančane reakcije.

Govoreći o tekstovima koji su se pojavili u hrvatskim medijima, a u kojima se, između ostalog, navodi da je za region jedino rešenje slomiti kičmu Srbiji, Selaković kaže da je interesantno da u jednom danu u susednoj Hrvatskoj tri uticajna medija objavljuju tri teksta protiv Srbije, kako kaže, ničim izazvani, a u kojima napadaju politiku i strateško delovanje Srbije, kao i pravo Srbije da vodi brigu o Srbima u Kosovskoj Mitrovici, Crnoj Gori, Republici Srpskoj.

„Lomljenje kičme, osovina, to su reči koje podsećaju na govore i narative prethodnih perioda...", kazao je Selaković.

On navodi da je pristup predsednika Srbije Aleksandra Vučića upravo suprotan i da on govori da će Srbiji biti dobro, kada svima oko nje bude dobro, što je i ključ njegovih spoljnopolitičkih inicijativa u regionu.

Ministar je rekao da nekome smeta to što će Srbija sledeće godine premašiti po BDP susednu Hrvatsku, što će se, ako želi, zaduživati po tri puta manjim kamatnim stopama nego Crna Gora...

„To nekome smeta. Ekonomski snažna Srbija je faktor stabilnosti u regionu i ovom delu Evrope", kazao je Selaković.

On je rekao i da nije normalno to što je "nekome postalo normalno" da političkog predstavnika srpskog naroda u susednoj zemlji poredi sa nacističkim vođama, navodeći da bi reakcije međunarodne zajednice bile drugačije da tako nešto o drugim narodima govori neko iz Srbije.

Izvor: Tanjug

Otpravnik poslova D. Trkulja posetio je 10. decembra 2020. godine sedište Eparhije pakračko-slavonske Srpske pravoslavne crkve u Pakracu i tom prilikom se susreo sa njegovim Preosveštnstvom Episkopom pakračko - slavonskim g. Jovanom. 

Otpravnik poslova D. Trkulja posetio je 10. decembra 2020. godine sedište Eparhije pakračko-slavonske Srpske pravoslavne crkve u Pakracu i tom prilikom se susreo sa njegovim Preosveštnstvom Episkopom pakračko - slavonskim g. Jovanom. 

U organizaciji Vijeća srpske nacionalne manjine Požeško-slavonske županije 10 decembra o.g. kod spomen krsta kod sela Jeminovac nedaleko od Slavonske Požege, održan je pomen nedužnim srpskim civilnim žrtvama koji su u decembru 1991. godine stradali tokom ofanzive hrvatskih oružanih formacija.

Tom prilikom, u samo jednom danu ubijeno je 42 meštana sela Čečavaca, Čečevačkog Vučjaka, Ruševca i Šnjegavića, od čega 25 žena i 17 lica starije životne dobi.

Na navedenoj komemoraciji ispred Ambasade Republike Srbije u Zagrebu prisustvovao je otpravnik poslova D. Trkulja.

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović održala je danas video sastanak sa državnim ministrom za evropske poslove u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke Mihaelom Rotom, sa kojim je razgovarala o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji u dve zemlje i EU, kao i procesu evrointegracija Srbije.  

Joksimović i Rot su razgovarali o pitanjima koja se tiču unutrašnjih prilika EU, posebno novom sedmogodišnjem budžetu, o mestu i budućnosti politike proširenja i Zapadnog Balkana, posebno o svim aspektima pristupnog procesa Srbije i izazovima i očekivanjima od nove metodologije, koja bi trebalo da donese brži, snažnije politički vođen i usmeravan i nadgledan proces pregovora.  

Joksimović je posebno informisala Rota o tome da je Vlada Srbije pripremila konkretan implementacioni plan za prvi pregovarački klaster vladavine prava, koji obuhvata pet već otvorenih poglavlja iz oblasti vladavine prava, a čija je realizacija već otpočela.  

„Ozbiljan implementacioni plan podrazumeva ponovo poslatu inicijativu Skupštini za usvajanje ustavnih amandmana, usvajanje Akcionog plana za primenu medijske strategije, kao i Radnu grupu za praćenje primene Akcionog plana, i Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara", rekla je Joksimović, a saopštilo Ministarstvo za evropske integracije  

Takođe, naglasila je da su tzv. Greko preporuke za borbu protiv korupcije na transparentan način objavljene i da će se nastaviti postupanje u skladu sa njima.    Dodatno je predstavila i sve druge značajne segmente reformske politike Srbije u svih šest klastera poglavlja, od Zelene agende, digitalizacije, ekonomsko investicionog plana za ZB, stabilnih i dobrih makroekonomskih pokazatelja, čime je Srbija nesporno i tokom ove godine pokazala da duboko i suštinski učestvuje u najvažnijim politikama EU, i da je zemlja koja je kredibilno evropska zemlja.  

Joksimović je naglasila da Srbija razume da će EK i zemljama trebati još neko vreme da uobliče primenu nove metodologije na pregovarački proces Srbije, i da je otuda važno da imamo stalan otvoren dijalog kako bismo usmeravali proces u skladu sa novom metodologijom.  

Ona je izrazila žaljenje što ove godine nisu usvojeni zaključci o proširenju, i da samim tim nije održana politička međuvladina konferencija sa Srbijom tokom nemačkog predsedavanja.  

Izrazila je uverenje da će na predstojećem Savetu za stabilizaciju i pridruživanje biti prilike da se o svim političkim i ekonomskim aspektima našeg procesa prodiskutuje na najvišem nivou.  

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.                      

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine.
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem, sa kojima je razgovarao o temama poput dinamike pristupnih pregovora između Srbije i EU, stabilnosti u regionu, regionalnim projektima, kao i o Evropskom investicionom planu koji je Evropska komisija predstavila zajedno sa Paketom o proširenju.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija u tom smislu iskreno posvećena daljim i dubljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

„Srbija će nastaviti da se predano zalaže za mir i stabilnost u regionu kroz unapređenje bilateralnih odnosa sa susedima, kao i kroz jačanje regionalne saradnje uz poštovanje svih zaključenih sporazuma“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je evropska budućnost Zapadnog Balkana od izuzetnog značaja, kako za stabilnost celog regiona, tako i za bezbednost i dalji prosperitet EU.

Ambasadori su istakli da su deklaracije o zajedničkom regionalnom tržištu i zelenoj agendi Zapadnog Balkana, koje su potpisale Srbija i svi lideri regiona, toplo pozdravljene u Briselu i u zemljama EU, te da dobra i čvrsta povezanost i integracija regiona umnogome olakšava saradnju same Unije sa Zapadnim Balkanom u svim oblastima od zajedničkog interesa.

„Čak 70 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja čiji predstavnici danas sede ovde“, rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i dodao da Srbija može da bude sigurna da će EU nastaviti da pomaže, podržava i ulaže u srpsku ekonomiju. „Iako je Kovid-19 izložio sve ekonomije velikom opterećenju, srpska ekonomija odoleva i dokazala je svoju otpornost. Sa Ekonomsko-investicionim planom za Zapadni Balkan, EU će ostati najsnažniji partner Srbije za privredni oporavak, koji će podržati infrastrukturu, i zelenu i digitalnu tranziciju. Raduju nas najavljene reforme u oblasti vladavine prava, uključujući reforme pravosuđa i slobode medija. Upravo to predstavlja osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja i mi ohrabrujemo novu Vladu da nastavi sa radom i realizacijom u ovom pravcu", istakao je Fabrici.
 

Povodom smrti Njegove svetosti, Arhiepiskopa pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog gospodina Irineja, u prostorijama Ambasade Republike Srbije u Zagrebu biće otvorena knjiga žalosti 23. i 24. novembra 2020. godine između 11:00 i 13:00 časova.

Imajući u vidu trenutnu epidemiološku situaciju u Republici Hrvatskoj, obaveštavamo da se poruke saučešća mogu poslati i u elektronskoj formi na sledeću imejl adresu: embassy.zagreb@mfa.rs

Kolektiv Ambasade Republike Srbije u Zagrebu uputio je saučešće Svetom Arhijerejskom Sinodu Srpske pravoslavne crkve, Mitropoliji zagrebačko-ljubljanskoj i Eparhiji gornjokarlovačkoj, Eparhiji dalmatinskoj, Eparhiji pakračko-slavonskoj i Eparhiji osječkopoljskoj i baranjskoj povodom upokojenja Njegove svetosti, Arhiepiskopa pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog gospodina Irineja.

Sveta zaupokojena Liturgija biće služena u nedelju, 22. novembra 2020. godine, u hramu Svetog Save na Vračaru sa početkom u 9 časova. U nastavku svete Liturgije biće služeno opelo, a telo Patrijarhovo biće sahranjeno u kripti hrama Svetog Save.

Dana 27. avgusta 1930. godine blagočestive roditelje Zdravka i Milijanu Gavrilović iz sela Vidove kod Čačka - i sa njima sav rod srpski - Gospod je blagoslovio rođenjem muškog deteta koje je na krštenju dobilo ime Miroslav.

U rodnom selu završio je osnovnu školu, a posle Gimnazije u Čačku i Bogosloviju u Prizrenu. Zatim diplomira na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Po završetku vojne službe postavljen je za suplenta (profesora) Prizrenske bogoslovije. Pre stupanja na dužnost profesora oktobra 1959. godine u manastiru Rakovici od strane Patrijarha srpskog Germana prima monaški čin, dobivši monaško ime Irinej. Na dan Svete Petke iste godine u crkvi Ružici na Kalemegdanu je rukopoložen u čin jeromonaha.

Dok je kao profesor službovao u Prizrenskoj bogosloviji upućen je na postdiplomske studije u Atinu. Za upravnika Monaške škole u manastiru Ostrogu postavljen je 1969. godine, odakle se vraća u Prizren na mesto rektora slavne Bogoslovije. Sa te dužnosti je 1974. izabran za vikara Patrijarha srpskog sa titulom Episkopa moravičkog. Za Episkopa niškog izabran je 1975. godine.

Na Svetom Arhijerejskom Saboru Srpske Pravoslavne Crkve 22. januara 2010. godine izabran je za Arhiepiskopa pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog

U petak, 20. novembra 2020. godine u 7:07 časova u Vojnoj kovid bolnici „Karaburma“ u Beogradu preminuo je Njegova Svetost Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski g. Irinej (Gavrilović). O svim drugim detaljima u vezi sa sahranom Njegove Svetosti Patrijarha javnost će biti uskoro obaveštena.

Delegacija Ambasade Republike Srbije predvođena otpravnikom poslova a.i. D. Trkuljom, položila je 11.11.2020. godine u 11,00 časova, lovorov venac kod Krsta ispred kapele Svetog Petra i Pavla na groblju Mirogoj u Zagrebu. Postradalim sunarodnocima u Velikom ratu, parastos je služio sveštenih Srpske pravoslavne crkve.

Obeležavanju Dana primirja, prisustvovali su i položili vence, predstavnici Srpskog Narodnog Veća, SPD “Privrednik“ i SKD “Prosvjeta“.

Milan Đurđević, načelnik opštine Biskupija, posetio je Ambasadu R. Srbije 16. oktobra 2020. godine i tom prilikom razgovarao sa otpravnikom poslova D. Trkuljom i atašeom Đ. Žakulom o položaju Srba koji žive na teritoriji opštine Biskupija. 

Otpravnik poslova D. Trkulja je u prostorijama Vlade R. Hrvatske 15. oktobra 2020. godine, imao sastanak sa B. Miloševićem, potpredsednikom Vlade za društvene delatnosti i ljudska prava. Tokom sastanka razgovarali su o položaju srpske nacionalne manjine i aktuelnim problemima sa kojima se suočavaju Srbi u Hrvatskoj.

Otpravnik poslova D. Trkulja povodom obeležavanja dana Zajedničkog veća opština, obišao je sedište ZVO u Vukovaru 15. oktobra 2020. godine i tom prilikom razgovarao sa S. Jeremićem, predsednikom ZVO, i D. Jeckov, predsednikom opštine Negoslavci. Tokom razgovora, D. Jeckov je informisao otpravnika poslova o nedavnim dešavanjima u Negoslavcima povodom hapšenja Srba. 

Generalni konzul R. Srbije u Vukovaru, M. Šapić i dožupan vukovarsko-sremski Đ. Ćurčić, posetili su Ambasadu R. Srbije u Zagrebu 14. oktobra 2020. godine i tom prilikom razgovarali sa otpravnikom poslova D. Trkuljom i izaslanikom odbrane ppuk. D. Đorđevićem.

Otpravnik poslova D. Trkulja imao je sastanak sa šefom Predstavništva Evropske komisije u Zagrebu, O. Zlatevim, 14. oktobra 2020. godine. Tokom sastanka razgovarano je o  aktuelnim odnosima R. Hrvatske sa EK i evropskom perspektivom zemalja Zapadnog Balkana.

Otpravnik poslova D. Trkulja održao je sastanak sa gradonačelnikom grada Zagreba, M. Bandićem, 13. oktobra 2020. godine. 

Srpsko kulturno društvo „Prosvjeta“, pododbor Petrinja, pod pokroviteljstvom Grada Petrinje organizovalo je 13. Likovnu koloniju „Jesen u Petrinji“, koja je održana u Hrvatskom domu. Tokom celodnevnog boravka u okviru manifestacije učestvovali su članovi pododbora SKD „Prosvjeta“ iz Zagreba, Karlovca i Krnjaka, kao i samostalni slikari i umetnici iz Popovače, Velike Gorice, Velike Kladuše i Petrinje. U ime Ambasade likovnoj koloniji su prisustvovali konzul A. Stamatović i ataše Đ. Žakula.  

U okviru Dana sećanja na žrtve dečjeg logora u Sisku, Srpsko narodno vijeće je organizovalo komemoraciju deci postradaloj u dečjem logoru Sisak za vreme NDH u periodu od avgusta 1942. do januara 1943. godine. Komemoracija je održana u parku Dijane Budisavljević, na mestu nekadašnjeg dečjeg logora.

Komemoraciji su prisustvovali predsednik SNV-a, M. Pupovac, gradonačelnica Siska, K. Ikić Baniček, direktor Spomen područja Jasenovac, I. Pejaković, sestre iz manastira Jasenovac kao i brojni građani. U ime Ambasade, komemoraciji su prisustvovali konzu A. Stamatović i ataše Đ. Žakula.

Povodom slave Vijeća srpske nacionalne manjine splitsko-dalmatinske županije, otpravnik poslova Ambasade R. Srbije, D. Trkulja, posetio je Split i tom prilikom se susreo sa predsednikom VSNM SDŽ B. Simićem i pojedinim članovima Vijeća. Nakon toga, otpravnik poslova je  obišao nedovršen Hram Svetog Save u Splitu i prostorije u kojima se vrši bogosluženje zajedno sa parohom M. Kadijevićem. Tom prilikom, M. Kadijević je upoznao otpravnika poslova sa aktuelnom problematikom sa kojom se suočava SPC u Splitu. 

Otpravnik poslova Ambasade R. Srbije, D. Trkulja, učestovao je na Diplomatskoj berbi grožđa u Jastrebarsko koju je organizovao predsednik R. Hrvatske, Z. Milanović, 30. septembra o.g. Tom prilikom, otpravnik poslova D. Trkulja je obavio kraći razgovor sa predsednikom Z. Milanovićem i šefom Kabineta predsednika republike, O. Miljenićem.

Otpravnik poslova D. Trkulja i izaslanik odbrane D. Đorđević, nakon komemoracije postradalim Srbima u selu Varivode, posetili su manastir Krka. Tom prilikom otpravnik poslova je razgovarao sa mitropolitom zagrebačko-ljubljanskim Porfirijem i episkopom dalmatinskim Nikodimom. U razgovoru preneli opredeljenost R. Srbije da nastavi sa pružanjem pomoći srpskom narodu u R. Hrvatskoj i njegovim svetinjama.

Predstavnici Ambasade R. Srbije u Zagrebu, otpravnik poslova D. Trkulja i izaslanik odbrane ppuk. D. Đorđević položili su vence nevino postradalim srpskim civilima nakon vojno-policijske akcije „Oluja“ na komemoraciji u selu Varivode, 28. septembra 2020. godine. Parastos postradalim Srbima služio je mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, zajedno sa episkopom dalmatinskim Nikodimom. Na ovoj komemoraciji prvi put je učestvovao predsednik Vlade R. Hrvatske A. Plenković sa ministrima. Komemoraciji u selu Varivode je prisustvovao i specijalni izaslanik predsednika R. Srbije V. Matić.

Nakon komemoracije u Varivodama, predstavici Ambasade su obišli selo Gošiće i položili ruže u znak sećanja na 27. avgust 1995. godine, kada je ubijeno sedam Srba.

Episkopija Pakračko-slavonska je 13. septembra 2020. godine proslavila praznik Svetih Novomučenika Jasenovačkih u manastiru Svetog Jovana Krstitelja u Jasenovcu. U okviru proslave praznika osveštan je hram posvećen Svetim novomučenicima jasenovačkim. Liturgiju je vodio mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije,  zajedno sa episkopima slavonskim Jovanom, budimljansko-nikšićkim Joanikijem, diseldorfskim i nemačkim Grigorijem, istočnoameričkim Irinejem, austrijsko-švajcarskim Andrejem, bihaćko-petrovačkim Sergijem i umirovljenim zahumsko-hercegovačkim Atanasijem.

Centralnoj proslavi praznika i svetoj arhijerejskoj Liturgiji prisustovali su i generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, Veljko Odalović i državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Ivak Bošnjak. U ime Ambasade Republike Srbije prisustvovali i otpravnik poslova a.i. Davor Trkulja i izaslanik odbrane, potpukovnik Dejan Đorđević.

COVID - 19 - KORISNE INFORMACIJE ZA PUTOVANJE I ULAZAK STRANIH DRŽAVLJANA U REPUBLIKU SRBIJU,

možete videti na sledećem linku:

http://mfa.gov.rs/sr/index.php/teme/corona19172020?lang=lat

Ambasador Mira Nikolić 15. jula 2020. godine je boravila u oproštajnoj poseti Episkopiji pakračko-slavonskoj. Tom prilikom razgovarala sa episkopom Jovanom o aktuelnim temama.

Ambasador Mira Nikolić je 14. jula 2020. godine imala oproštajnu posetu ministru spoljnih i evropskih poslova Republike Hrvatske, Gordanu Grlić Radmanu. Tokom razgovora sa ministrom naglašeno је da unapređenje srpsko-hrvatske saradnje predstavlja obostrani interes.

Ambasador Mira Nikolić је 13. jula 2020. godine imala oproštajnu posetu Predsedniku Republike Hrvatske, Zoranu Milanoviću. U razgovoru sa predsednikom je bilo reči o aktuelnoj situaciji u regionu i odnosima dve zemlje.

Ambasador Mira Nikolić i ataše Đorđe Žakula su 24. juna 2020. godine u ime Ambasade položili venac na spomenik žrtvama ustaškog logora Jadovno povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na Jadovno.

Takođe, predstavnici Ambasade su učestvovali u ceremoniji polaganja ruža u Jadransko more u čast sećanja na nastradale u ustaškim logorima Slana i Metajna.

Na svečanosti povodom Dana diplomatije, održanoj 29. maja 2020. godine u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije, Ivica Dačić, uručio je Novaku Đokoviću Povelju za izuzetan lični angažman i doprinos u promociji interesa Republike Srbije i njenog naroda u svetu.

„Idol je mladih, ne samo zbog svojih sportskih rezultata, već i zbog potvrđenih ličnih kvaliteta van sportskog terena. Teško se u novijoj istoriji može naći primer takvog mladog čoveka koji je u svojim uspesima ujedinio narod u snažnom doživljaju sreće i ushićenja kroz vanserijske pobede, ili, opet, tuge i razočaranja, kada su u pitanju retki porazi. I kroz pozitivne i kroz negativne emocije probudio je naš uspavani duh, dao nam snagu i inspirisao sve generacije. Svetu je poslao poruku  snažne sportske nacije, talentovanih i dobrih ljudi, koji se ponose svojom istorijom i tradicijom“, rekao je Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije, prilikom uručenja Povelje.

20. MAJA 2020. VAŽNO UPOZORENJE – LAŽAN SAJT ZA PRIJAVU ZA GLASANJE IZ INOSTRANSTVA
Vesti, Jedinstveni birački spisak

Nijedan organ države ne stoji iza sajta www.hocudaglasam.com na kom se navodi da građani Republike Srbije koji žive u inostranstvu mogu da ostave svoje lične podatke, kao i kopije ličnih dokumenata, kako bi mogli da se prijave za glasanje za predstojeće izbore.

Posebno je važno upozoriti javnost i sve građane da budu oprezni, jer je zvanična procedura za prijavu građana za glasanje po mestu boravišta u inostranstvu propisana Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku i Uputstvom za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Ta procedura podrazumeva podnošenje ličnog zahteva preko diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije koji te zahteve propisanim procedurama prosleđuju opštinskim odnosno gradskim upravama prema mestu prebivališta podnosioca zahteva, nakon čega navedene uprave donose rešenje o upisu podatka u birački spisak da će birač na predstojećim izborima da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu.

Građani moraju biti oprezni kome ostavljaju svoje podatke budući da postoji mogućnost zloupotrebe istih.

IZBORI 2020: NASTAVAK IZBORNIH RADNJI

Predsednik Republike Srbije je 10. maja 2020. godine doneo Odluku o raspisivanju izbora za narodne poslanike (“Službeni glasnik RS“, broj 68/20), kojom je kao datum izbora određen 21. jun 2020. godine

U skladu sa Rešenjem Republičke izborne komisije, kao organom koji sprovodi postupak izbora za poslanike Narodne skupštine, donetim 11. maja 2020. godine, diplomatsko-konzularna predstvništva nastavljaju sa izbornim radnjama, odnosno sa prijemom zahteva državljana Republike Srbije za glasanje u inostranstvu.

S tim u vezi, obaveštavamo da su informacije o glasanju u inostranstvu dostupne na sledećem linku:

http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestenje-za-birace-sa-boravistem-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-izborima-za-narodne-poslnike-narodne-skupstine/

Istovremeno obaveštavamo da punoletni državljani sa biračkim pravom, koji poseduju važeći identifikacioni dokument Republike Srbije i imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, mogu podneti zahtev za glasanje u Ambasadi Republike Srbije u Zagrebu najkasnije do ponoći 30. maja 2020. godine i to putem pošte, mail-om (konzularno@ambasada-srbije.hr , embassy.zagreb@mfa.rs)

Obrazac zahteva za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu možete preuzeti ovde.

Formulare potrebne za prijavu za glasanje možete takodje preuzeti i na sledećim linkovima;

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2016/03/zahtev_za_upis_u_biracki_spisak_podatka_da_ce_birac_glasati_u_inostranstvu.doc

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2016/03/zahtev_za_upis_u_biracki_spisak1.doc

Uz prijavu za glasanje potrebno je dostaviti i jasnu fotokopiju identifikacionog dokumenta Republike Srbije.

Na osnovu člana 16. stav 2. Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS“, br. 104/09 i 99/11) i tačke 8. Uputstva za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS“, br. 15/12 i 88/18), Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

                                                            OBAVEŠTAVA

BIRAČE KOJI IMAJU BORAVIŠTE U INOSTRANSTVU O OSTVARIVANJU BIRAČKOG PRAVA NA IZBORIMA ZA NARODNE POSLANIKE NARODNE SKUPŠTINE

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije mogu, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (4. april 2020. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za narodne poslanike Narodne skupštine glasati u inostranstvu.
Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.
Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji.
Nadležna opštinska, odnosno gradska uprava rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati na isti način i po istom postupku dostavlja diplomatsko-konzularnmo predstavništvu koje je prosledilo zahtev, radi obaveštavanja birača.
Po donošenju rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.
Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.
Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.
Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti i elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/.

Obrazac zahteva za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu možete preuzeti ovde.

Način podnošenja zahteva (može lično, putem pošte i e-majla).

KORONA VIRUS: PREPORUKA DRŽAVLJANIMA SRBIJE U INOSTRANSTVU

U skladu sa merama Vlade Republike Srbije za sprečavanje širenja i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, Ministarstvo spoljnih poslova preporučuje državljanima Republike Srbije koji borave u inostranstvu da sva putovanja u Republiku Srbiju koja nisu neophodna odlože do daljeg, naročito ukoliko planiraju dolazak iz zemalja, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19.

Ambasador Mira Nikolić prisustvovala je prezentaciji o Srbiji maturanata Gornjogradske gimnаzije u Zagrebu, koja je održana 12. marta 2020. godine u svečanoj sali Pravoslavne gimnazije „Kantakuzina Katarina Branković“ u Zagrebu.

Prezentacija predstavlja završnicu aktivnosti u okviru fakultativnog predmeta „Hrvatska u Jugoistočnoj Evropi“, koji se izučava u sklopu nastave geografije, tokom čijeg trajanja su maturantu stekli dodatna znanja o Srbiji i ostalim državama jugoistočne Evrope.

Na inicijativu Ambasade, koju prihvatilo SKD „Prosvjeta“, 21. februara o.g. otvorena je izložba „Ivo Andrić – književnik i/ili diplomata“ koja je posvećena diplomatskoj službi Ive Andrića i s tim vezanim književnim opusom. Pored Zagreba, izložba će biti poredstavljena u gradovima širom Hrvatske.

Uvodna izlaganja imali su ambasador Mira Nikolić, koja je govorila o diplomatskoj karijeri I. Andrića, podsetivši na brojna zadužewa iz njegove karijere i istakavši da je i na tom polju ostavio veliki trag i Dušan Marinković, profesor na Katedri za srpski jezik Sveučilišta u Zagrebu, koji je govorio o književnom opusu I. Andrića i značaju jezika koji je koristio u svojim delima.

Nakon uvodnih izlaganja glumac Tihomir Stanić je izgovorio delove iz romana „Na Drini ćuprija“.

U Muzeju „Mimara“ u Zagrebu, 14. februara 2020. godine, uz prisustvo velikog broja zvanica iz političkog, kulturnog i javnog života Republike Hrvatske, obeležen je Dan državnosti i Dan vojske Republike Srbije.

Narodna banka Srbije je, u cilju ispunjavanja svojih Zakonom određenih ciljeva, izradila Finansijski vodič za povratnike, kojim nastoji da unapredi informisanost naših građana koji žele da se vrate u R. Srbiju, sa aspekta deviznih propisa uz nastojanje da se stvore uslovi za njihov lakši povratak i bržu integraciju, kao i za raspolaganje njihovim novcem. Cilj ovih aktivnosti jeste da se na jednom mestu, jednostavno i sveobuhvatno, pruže informacije u vezi s većinom pitanja iz oblasti deviznog poslovanja koje su značajne za povratak naših građana iz inostranstva, u skladu sa zakonom o deviznom poslovanju.

Finansijskom vodiču može se pristupiti putem sajta Narodne banke Srbije putem sledećeg linka:

http://www.nbs.rs/internet/latinica/20/plp/finansijski_vodic_za_povratnike.pdf

Verzija na engleskom jeziku:

https://www.nbs.rs/internet/english/20/dev/finansijski _vodic_za_povratnike_e.pdf
 

Delegacija Ambasade Republike Srbije koju je predvodila ambasador Mira Nikolić, položila je 11.11.2019. godine u 11,00 časova, lovorov venac kod Krsta ispred kapele Svetog Petra i Pavla na groblju Mirogoj u Zagrebu. Postradalim sunarodnocima u Velikom ratu, parastos je služio sveštenik Srpske Pravoslavne Crkve.

Na poziv Ambasade, obeležavanju Dana primirja, prisustvovali su i položili vence, predstavnici Srpskog Narodnog Veća, SPD “Privrednik“, SKD “Prosvjeta“, nedeljnika “Novosti“, saborski zastupnik B.Milošević i mnogi drugi.

Prigodnim rečima, ambasador M.Nikolić je podsetila na ogromne žrtve i stradanje srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.

Četiri poznate srpske vinarije - "Kovačević" iz Iriga, "Šapat" iz Novog Slankamena, "Vista Hil" iz Šida i "Temet" iz Jagodine, predstavile su svoje proizvode u Ambasadi Srbije 17. oktobra. Prezentaciju vina je, kao partner u projektu, pomogla Opština Inđija.

Ambasadorka Mira Nikolić naglasila je da je prezentacija prilika da se javnosti prikažu vrhunska vina iz Srbije, te da se razgovara o tome kako da se ona nađu u prodavnicama u Hrvatskoj.

Pored gostiju iz diplomatskog kora i javnog života, prezentaciji su prisustvovali i distributeri vina u Hrvatskoj, kao i predstavnici Asocijacije vinara i novinara.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević boravio je u dvodnevnoj poseti R.Hrvatskoj, 24.i 25.09.  U Zagrebu je imao sveobuhvatne razgovore s gradonačelnikom Zagreba M.Bandićem i predstavnicima SNV i SDSS. Pored sadržajnih razgovora sa gradonačelnikom Knina, M. Jelićem, gradonačelnik Vučević i ambasador R.Srbije u R.Hrvatskoj, M. Nikolić  podelili su 160 tableta deci srpske nacionalnosti koja pohađaju školu u Kninu. Delegacija posetila manastir Krku i razgovorala s episkopom Dalmatinskim o stanju u eparhiji. U Kistanju, održani razgovori s gradonačelnicima iz redova srpske zajednice koji upoznali sa svojim projektima i naporima na planu samoodrživosti srpske zajednice.

Ambasador R. Srbije, Mira Nikolić prisustvovala je komemoracijama u Varivodama i Gošiću, u organizaciji Srpskog narodnog veća i Opštine Kistanje, u spomen na srpske civile koji su u tim selima ubijeni posle VRA "Oluja" 1995. godine. Pored Ambasade,  vence na spomen-obeležje u Varivodama,  položili su  članovi porodica žrtava, Ivica Poljičak, državni sekretar Ministarstva kulture u svojstvu izaslanika PV RH, gradonačelnik Knina, Marko Jelić, kao   i članovi SNV i SDSS. Parastos u Varivodama i Gošićima služio je episkop dalmatinski Nikodim uz sasluženje sveštenstva Eparhije dalmatinske.

Ambasador Mira Nikolić prisustvovala je u petak, 20. septembra svečanom obeležavanju  Dana Opštine Dvor. Na Sednici su prezentovani projekti koji su realizovani u proteklih godinu dana u visini od oko 30 mil. kuna. Gradonačelnik opštine Dvor, Nikola Arbutina je posebno zahvalio PR RS, A. Vučiću na donaciji  traktora i malčera za potrebe komunalne službe, kao i na donaciji sredstava za kupnju vozila hitne pomoći.

Amb. Nikolić u svom obraćanju ukazala na značaj  pitanja manjina u odnosima RS i RH, potrebu stvaranja  uslova za održivost srpske zajednice na prostorima na kojima živi i ukazala da RS nastaviti da pruža pomoć u obrazovnoj, kulturnoj i ekonomskoj sferi pripadnicima srpske zajednice u RH.

Ambasador Mira Nikolić i predstavnici Ambasade R. Srbije u Hrvatskoj prisustvovali su u ponedeljak, 19. avgusta u manastiru Krka Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji u povodu praznika Preobraženja Gospodnjeg, koju su služili Njihova Preosveštenstva Episkopi novogračanički i srednjezapadnoamerički G. Longin i dalmatinski G. Nikodim. Obeležavanju su prisustvovali, uz ogroman broj pripadnika srpske zajednice i župan šibensko-kninski G. Goran Pauk, gradonačelnik Knina G. Marko Jelić, saborski zastupnik G. Boris Milošević, kao i drugi zvaničnici.

Ambasada R.Srbije u Zagrebu je i ovom prilikom urlučila Manastiru Krka donaciju u vidu (hrane i kućne komzemtike), što je deo projekta koji Ambasada sprovodi zajedno sa Opštinom Inđija i KIRS-om.

 
KANDIDATURA RS ZA REIZBOR U IZVRŠNI SAVET UNESCO-a

U Zagrebu je, 4. jula 2019. godine, održana promocija turističkih potencijala Beograda u organizaciji Turističke organizacije Beograda. U okviru promocije, koju je otvorila amb. Mira Nikolić, predstavljene su neke od predstojećih manifestacija, prikazan promotivni film o Beogradu i podeljene nagradne nekima od prisutnih. U okviru promocije, održana je i kabare predstava „Dobrodošli u Kabare Beograd“ u izvođenju Tanje Bošković i Radeta Marjanovića.

Fotografija: Place2Design d.o.o.

Fotografija: Place2Design d.o.o.

Predstavnici Ambasade su povodom Dana sećanja na Jadovno 1941. godine, položili vence na spomenik pored Šaranove jame u Jadovnu. Sećanje na žrtve ustaškog logora u Jadovnu, između ostalog, obeležio je veći broj predstavnika srpske i jevrejske zajednice, antifašista i drugih prisutnih.

Predstavnici Ambasade su prisustvovali manifestaciji „Dan nacionalnih zajednica Grada Zagreba“ u parku „Zrinjevac“, gde je 18 nacionalnih zajednica, među kojima i srpska, imalo priliku da predstavi  svoje tradicionalne običaje, nošnje, folklorno i muzičko stvaralaštvo, izdavaštvo i dr.

Ambasador Mira Nikolić i izaslanik odbrane potpukovnik Dejan Đorđević su 14. juna 2019. godine učestovali na manifestaciji „Dan prijateljstva“ u organizaciji Hrvatsko-ruskog društva prijateljstva Sisak, Hrvatsko-srpskog društva prijateljstva Sisačko-moslavačke županije i Hrvatsko-norveškog društva prijateljstva Sunja.

Predstavnici Ambasade RS u Zagrebu su, 29. maja 2019. godine, u okviru projekta koji je Ambasada inicirala 2018. godine, Manastiru Krka dostavili humanitarnu pomoć Komesarijata za izbeglice i migracije i Opštine Inđija.

Ambasada je, u okviru delegacije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, učestvovala na 64. zasedanju Komisije za Evropu Svetske turističke organizacije, 28. i 29. maja 2019. godine u Zagrebu. Na pomenutom sastanku, R. Srbija je izabrana za potpredsednika Komisije (deli mandat sa R.Poljskom) i člana Komiteta za turizam i održivost.

Ambasada R. Srbije je 11. maja 2019. godine položila venac na spomenik na Petrovoj Gori povodom godišnjice proboja na Biljegu.

Predstavnici Ambasade R. Srbije u Zagrebu i Generalnog konzulata u Vukovaru su 9. maja 2019. godine, povodom obeležavanja Dana pobede u Drugom svetskom ratu, položili vence na Spomenik Crvenoj armiji „Pobeda“ u Batini.

U Zagrebu je od 8. do 19. maja 2019. godine održana 24. Međunarodna izložba karikature na temu „muško-ženskih odnosa“, u organizaciji Hrvatskog društva karikaturista, na kojoj je učestvovalo preko 400 autora iz 60 zemalja. Na izložbi su dodeljene nagrade za najbolju karikaturu u okviru čega je g-đa Miroslava Raković, autorka iz Novog Sada, osvojila drugo mesto.

Predstavnici Ambasade R. Srbije su, povodom 9. maja Dana pobede u Drugom svetskom ratu, položili vence na Spomenik narodnih heroja u Mirogoju u Zagrebu.

Ambasada je u okviru delegacije R. Srbije koju je predvodila predsednica Vlade R. Srbije Ana Brnabić, učestvovala na 8. Samitu šefova vlada Inicijative „16+1“ zemalja Centralne i Istočne Evrope i Kine, 11. i 12. aprila 2019. godine u Dubrovniku.

U Zagrebu su 3. aprila 2019. godine, u Bioskopu „Tuškanac“, otvoreni treći po redu Dani srpskog filma pod sloganom „Ponovo radi bioskop“. Festival će trajati do 7. aprila 2019. godine i biće posvećen životu i delu dva velika srpska umetnika, Mileni Dravić i Dušanu Makavejevu.

Ambasada je 20. marta 2019. godine učestvovala u studijskoj poseti Brodsko-posavskoj županiji u organizaciji Ministarstva za inostrane i evropske poslove R. Hrvatske. Poseta je organizovana za predstavnike diplomatskog kora sa ciljem upoznavanja sa ekonomskim potencijalima, kao i sa kulturnom i turističkom ponudom Županije.

Ambasador R. Srbije u R.Hrvatskoj Mira Nikolić je 15. marta 2019. godine prisustvovala otvaranju Međunarodnog sajma turizma u Zagrebu, u okviru čega je posetila i izlagače iz Srbije.

Predstavnici Ambasade R.Srbije su 14. marta 2019. godine posetili opštine Kistanja i Sinj, kao i Manastir Krka gde su uručili humanitarnu pomoć Opštine Inđija.

U Zagrebu (12.marta) i Pakracu (13. marta) 2019. godine je održana 8. sednica Međuvladinog mešovitog odbora za manjine sa R.Hrvatskom (MMO). Na sastanku je razmotreno sprovođenje preporuka srpskoj i hrvatskoj strani za unapređenje položaja srpske manjine u R.Hrvatskoj i hrvatske manjine u R. Srbiji i donete su nove preporuke za dalje unapređenje položaja nacionalnih manjina.

Po završetku sastanka, svi članovi MMO su obišli Saborni hram Svete troice i Vladičanske dvori u Pakracu, kao i Riznicu, gde su se susreli sa episkopom Pakračko-slavosnkim g. Jovanom.

Sastanak MMO u Zagrebu

Sastanak MMO u Zagrebu

Članovi MMO ispred Sabornog hrama Svete trojice u Pakracu

Ambasada je 3. marta 2019. godine prisustvovala tradicionalnom Riječkom karnevalu - veličanstven događaj kao i uvek.

Amb. Mira Nikolić je 1. marta 2019. godine učestvovala na Sastanku nacionalnih koordinatora Kina+16 inicijative, koji je organizovalo Ministarstvo vanjskih i evropskih poslova R. Hrvatske, u kontekstu priprema za održavanje Samita Kina+16, 11. i 12. aprila 2019. godine u Dubrovniku.

Autor: Ministarsvo vanjskih i evropskih poslova R. Hrvatske

U Zagrebačkom plesnom centru je 25. o.m, održana prezentacija 16. Beogradskog festivala igre, koji će se održati od 22. marta do 12. aprila o.g. Prezentacija je održana uz podršku Odseka za kulturu Grada Zagreba. Prezentaciji su prisustvovali umetnici, predstavnici kulturnog života Zagreba, dip.kora, srpske zajednice u RH, kao i čelnici Grada Zagreba.

Ambasador R.Srbije Mira Nikolić je sa članovima Ambasade, 23. februara 2019. godine posetila manastir Gomirje.

Amb. M.Nikolić je 15. februara 2019. godine, sa delegacijom Opštine Inđija, posetila Opštinu Kistanje. Tom prilikom, predsednik Opštine Inđija Vladimir Gak i amb. Nikolić su najboljim učenicima OŠ „Kistanje“ uručili poklon tablet računare, kao donaciju Opštine Inđija.

Održan je i sastanak sa predstavnicima Opštine Kistanje koji su delegaciju upoznali sa aktuelnim projektima Opštine.

Delegacija je posetila i manastir „Krka“ gde ih je primio iguman Manastira, otac Sebastijan.

U Muzeju „Mimara“ u Zagrebu, 14. februara 2019. godine, uz prisustvo velikog broja zvanica, obeležen je Dan državnosti i Dan vojnih snaga Republike Srbije.

Delegacija koju je predvodio ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, boravila je u Zagrebu, 27. i 28. januara o.g. radi prisustvovanja Svetosavskoj akademiji u organizaciji srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“. Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, se obratio tokom ceremonije Svetosavske akademije i ukazao na značaj koji Sv. Sava ima u srpskom narodu. Pored toga, ministar Vukosavlljević je imao bilateralne susrete sa ministrom kulture Republike Hrvatske Ninom Obuljen Koržinek i gradonačelnikom Zagreba Milanom Bandićem. Takođe, delegacija se sastala sa predstavnicima srpske zajednice u Hrvatskoj i obišla prostorije SKD „Prosvjeta“. Delegacija je posetila i Srpsku pravoslavnu opštu gimnaziju „Kantakuzina Katarina Branković“, gde se ministar Vukosavljević susreo sa mitropolitom ljubljansko-zagrebačkim njegovim pravosveštenstvom Porfirijem. U delegaciji su bili i predstavnici Ambasade R. Sbije u Zagrebu.

Fotografija: Izlaganje ministra Vukosavljevića na Svetosavskoj akademiji

Izvor: Ministarstvo spoljnih poslova R. Srbije

delegacija sa učenicima Srpske pravoslavne opšte gimnazije "Kantakuzina Katarina Branković" 

Delegacija srpskog dela Međuvladinog mešovitog odbora za nacionalne manjine sa Hrvatskom na čelu sa Ivanom Bošnjakom, državnim sekretarom Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, boravila je od 16. do 18. januara o.g. u Hrvatskoj radi pripreme predstojećeg sastanka MMO koji bi trebalo da se održi u februaru o.g. u Zagrebu.

Delegacija se susrela sa predstavnicima Središnjeg državnog ureda za obnovu i stambeno zbrinjavanje Republike Hrvatske i Središnjeg državnog ureda za Hrvate van Hrvatske u čijem sastavu su bili predstavnici brojnih resora Vlade R. Hrvatske.

Delegacija je imala sastanke u Vukovaru, Pakracu i Zagrebu sa saborskim zastupnicima i predstavnicima Srba u lokalnim samoupravama i Zajednice veća opština. Posetila je SKD „Prosvjeta“ i SPD „Privredni“. Pored toga, obavljeni su razgovori sa sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve i mitropolitom zagrebačko-ljubljanskim, njegovom pravosveštenstvom Porfirijem. Takođe, delegacija je imala razgovore sa zamenicima gradonačelnika Vukovara i Pakraca.

Na navedenim sastancima učestvovali su i predstavnici Ambasade RS u Zagrebu, kao i iz generalnih konzulata Srbije u Vukovaru i Rijeci.

                Fotografije: Pripremni sastanak za MMO za manjine u Središnjem državnom uredu za Hrvate van Hrvatske

Izvor: Središnji državni ured za Hrvate van Hrvatske

Ambasador Mira Nikolić je 13. januara 2019. godine prisustvovala proslavi Svetog Save, koja je liturgijom u gimnazijskoj kapeli i priredbom učenika škole proslavila prvog arhiepiskopa i prosvetitelja srpskog. Amb. Nikolić je tom prilikom najboljoj učenici škole uručila „tablet“ računar i imala kraće izlaganje.

U organizaciji Međunarodnog kluba žena Zagreb (IWCZ) i pod pokroviteljstvom PR RH, K. Grabar Kitarović, u Zagrebu je, 2.12.2018. godine, održan tradicionalni 25. humanitarni Božićni bazar, na kome je učestvovala i Ambasada R. Srbije u R. Hrvatskoj.

Zahvaljujući dobroj saradnji koju Ambasada ima sa privrednim subjektima iz R. Srbije i njihovim zastupnicima u R. Hrvatskoj, a koji su bili spremni da doniraju deo svog proizvodnog asortimana, na štandu R. Srbije predstavljeni su proizvodi „Swisslion-Takovo“, „Carnexa“, „Metalca“, trikotaže „IVKO“, vinarija „Temet“ i „Vista Hills“.

Takođe, zahvaljujući saradnji i donaciji Atlantic Grupe, čije je sedište u Zagrebu, predstavili smo i naše domaće proizvode „Soko Štarka“ i „Foodlanda“.

Ovim putem Ambasada R. Srbije je, zajedno sa drugim DKP-ima i orzanizacijama iz 50 zemalja, prodajom tradicionalnh proizvoda iz naše zemlje doprinela  prikupljanju humanitarne pomoći za Institut paliativne medicine Zagreb.

Ambasador R.Srbije, Nj.E. Mira Nikolić, učestvovala je na XXI Kongresu hotelijera, u organizaciji Udruženja poslodavaca u hotelijerstvu Hrvatske (UPUHH), a pod pokroviteljstvom predsednice R.Hrvatske,  K.Grabar Kitarović, Ministarstva turizma i Grada Zagreb. Kongres je održan u Zagrebu, 28. i 29. novembra 2018. godine.

Ambasador Nikolić govorila je u okviru drugog panela, pod nazivom "Migracije 21. veka: Potraga za prilikom", uz ambasadore Ukrajine i Irske, kao i direktora Hrvatskog zavoda za zapošljavanje. Ambasador Nikolić govorila je o migracionim trendovima i izazovima, aktuelnim u R.Srbiji, a posebno o naporima na planu sprečavanja iseljavanja mladih i zemlje, u skladu sa merama i programima Vlade R.Srbije, odnosno njenom zalaganju za omogućavanje prilika za kvalitetno i adekvatno obrazovanje i zaposlenje.

Ansambli narodnih igara i pesama iz Srbije i Hrvatske, „Kolo“ i „Lado“, održali su, nakon ovogodišnjeg beogradskog, i zagrebački zajednički koncert, pod nazivom „Ruku pod ruku 2“, budući da se radi o nastavku saradnje dva ansambla, nastavljene u toku 2016. godine, posle pauze od skoro trideset godina. Poslednji zajednički nastup dva ansambla bio je održan 1989. godine, u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, u Beogradu.

Održavanja zajedničkih koncerata, prema rečima direktora oba ansambla, Vladimira Dekića iz „Kola“ i Krešimira Daba iz „Lada“, podstakla je želja za ponovnom saradnjom i razvojem odnosa dve države, u sferi kulture. Održavanje oba koncerta, u Beogradu i Zagrebu, podržala su ministarstva kulture iz dve države.

Ovaj put je zagrebački koncert održan u Koncertnoj dvorani „Vatroslav Lisinski“, 26. novembra o.g. Tradicionalne igre, pesme i muziku, iz više regiona Srbije i Hrvatske, koje pokazuju bogato nematerijalno kulturno nasleđe dve zemlje, izvelo je u „Lisinskom“ preko sto umetnika.

Pored svih članova Ambasade RS u RH, koncertu je prisustvovala brojna, zagrebačka, publika.

Povodom obeležavanja stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, Ambasada R.Srbije u R.Hrvatskoj i Srpsko privredno društvo ‘Privrednik‘, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja R.Srbije, organizovali su, u prostorijama ‘Privrednika‘, u Zagrebu, projekcije filmova koji govore o Srbiji u Velikom ratu, 08. i 09. novembra 2018. godine.

Prvog dana, prikazan je dokumentarno-igrani film Slađane Zarić ‘Srbija u Velikom ratu’, dok je, u uvodu programa, prikazan kraći film, rađen u produkciji Ambasade SAD u R.Srbiji, o Srbiji kao „zemlji velikih ljudi i ideja“, kao i kraći film, u istoj produkciji, o postavljanju zastave Srbije na Beloj kući, 28. jula 1918. godine. Drugog dana programa, prikazan je televizijski film Miška Milojevića i scenariste Vladimira Đurđevića ‘Talog’.

Događaju je prisustvovao veliki broj ljudi, među kojima i predsednik Srpskog narodnog vijeća, Milorad Pupovac, predsednik ‘Privrednika’, Nikola Lunić, kao i učenici Srpske pravoslavne opšte gimnazije u Zagrebu.

Delegacija Ambasade Republike Srbije koju je predvodila ambasador Mira Nikolić, položila je 11.11.2018. u 11,00 časova, lovorov venac kod Krsta ispred kapele Svetog Petra i Pavla na groblju Mirogoj u Zagrebu. Postradalim sunarodnicima u Velikom ratu, parastos je služio sveštenik Srpske Pravoslavne Crkve.

Na poziv Ambasade, obeležavanju Dana primirja, prisustvovali su i položili vence, predstavnici Srpskog Narodnog Veća, SPD “Privrednik”, SKD “Prosvjeta”, nedeljnika “Novosti”, saborski zastupnik B. Milošević I mnogi drugi.

Prigodnim rečima, ambasador M. Nikolić je podsetila na ogromne žrtve i stradanje srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.

Vina iz Srema promovisana su u Ambasadi Srbije u Zagrebu 26. oktobra, na inicijativu naše Ambasade i Opštine Inđija. Vinarije su predstavile svoje nagrađivane proizvode, a Er Srbija je poklonila jednu avio-kartu za Beograd. Ambasador Mira Nikolić i načelnik Opštine Inđija Vladimir Gak bili su domaćini događaja, kojem su prisustvovali predstavnici diplomatskog kora, hrvatskih institucija, poslovni ljudi koji se bave uvozom i distribucijom pića, kao i pripadnici srpske zajednice u RH.

Promocija je bila prilika da predstavnici vinarija ostvare kontakte s uvoznicima alkoholnih pića i distributerima iz Hrvatske.

Povodom stogodišnjice Velikog rata, Srpsko privredno društvo Privrednik
i Ambasada Republike Srbije u Zagrebu pozivaju Vas na
projekcije filmova s tematikom Prvog svjetskog rata.

U četvrtak, 8. novembra 2018. s početkom u 18 sati:
„Srbija u Velikom ratu“
Dokumentarno-igrani film autorke Slađane Zarić

U petak, 9. novembra 2018. s početkom u 18 sati:
„Talog“
Televizijski film redatelja Miška Milojevića i scenariste Vladimira
Đurđevića

Projekcije će se održati u Privrednikovom domu u Zagrebu (Preradovićeva
18, 1. kat) i realiziraju se uz podršku Ministarstva kulture i
informisanja Republike Srbije.
 

U prilogu pozivnica.

Ambasador R.Srbije u R.Hrvatskoj, NJ.E. gospođa Mira Nikolić, prisustvovala je svečanom zatvaranju 22. Plazma sportskih igara mladih, koje se tradicionalno održavaju u Splitu.

Kao i svake godine, i ove su se pozivu za učešće odazvali mladi iz R.Srbije, pa je tako oko 300 dece, iz različitih gradova u Srbiji, učestvovalo u navedenoj sportskoj manifestaciji. Ambasador Nikolić iskoristila je priliku da se, na zatvaranju ove sportske smotre, 24. avgusta 2018. godine, upozna sa predstavnicima R.Srbije, koji su joj preneli svoje pozitivne utiske boravka u R.Hrvatskoj.

NJ.E. ambasador R.Srbije u R.Hrvatskoj, gospođa Mira Nikolić, učestvovala je na 3. Međunarodnoj sportsko-obrazovnoj konferenciji, pod nazivom „Učenje usmereno na život“, koja je održana 23. avgusta 2018. godine, u Varaždinu.

Konferenciji, na kojoj je ambasador Nikolić, u pozdravnom govoru, predstavila aktivnosti R.Srbije na planu obrazovanja i značaj koji se pridaje ovoj temi i mladima u Srbiji, prisustvovali su predstavnici srednjoškolskog obrazovnog sistema iz regiona. Od srednjih škola iz R.Srbije, konferenciji su prisustvovali direktori Druge ekonomske škole, Zemunske gimnazije, Sportske gimnazije i Prve ekonomske škole, iz Beograda.

Ambasador R.Srbije u R.Hrvatskoj, Nj.E. gospođa Mira Nikolić, prisustvovala je 29. jula 2018. godine, komemoraciji povodom obeležavanja 77. godišnjice ustaških zločina u crkvi Rođenja presvete Bogorodice, u Glini, na poziv Srpskog narodnog vijeća. 

Ambasador R.Srbije u R.Hrvatskoj, Nj.E. gospođa Mira Nikolić posetila je 30. jula 2018. godine decu, polaznike Letnje škole srpskog jezika i kulture „Savo Mrkalj“, koju već dugi niz godina, u kontinuitetu, zajedno organizuju Srpsko kulturno društvo „Prosvjeta“ i Vijeće srpske nacionalne mannjine Grada Zagreba.
Ovom prilikom, ambasador Nikolić poklonila je deci, najboljim polaznicima Letnje škole, tablet uređaje, pribavljene ljubaznošću Rotary Club-a „Beograd – Dunav“.

Ambasador R.Srbije u R.Hrvatskoj, Nj.E. gospođa Mira Nikolić, susrela se 28. jula 2018. godine sa predstavnicima Rotary Club-a „Beograd – Dunav“, prilikom njihovog boravka u Zagrebu. Ovom prilikom, predstavnici kluba su donirali Ambasadi R.Srbije u R.Hrvatskoj tablet uređaje, namenjene deci u R.Hrvatskoj, u sklopu projekta koji Ambasada R.Srbije u R.Hrvatskoj sprovodi od 2016. godine.

Predstavnici Ambasade Republike Srbije u Zagrebu, posetili su 26.05.2018. godine, građane srpske nacionalnosti koji žive na području Žegara (opština Obrovac, Zadarska županija), i posetili manastir Krupa (sagrađen 1317.). Pored pružanja informacija i praktičnih saveta iz oblasti konzularnih poslova, učenicima osnovnog školskog uzrasta, uručeno je 10 tablet-računara koji su obezbeđeni u saradnji Ambasade i grada Inđije. Do sada je uručeno preko 80 tablet-računara, a intencija Ambasade je da se sa akcijom nastavi i u narednom periodu, u saradnji sa drugim donatorima, među kojima je i ComTrade. 

Istupanje prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na Godišnjem sastanku ministara inostranih poslova država članica Centralno-evropske inicijative koji se održava u Splitu:

„Poštovana predsedavajuća,
Drage kolege,
Dame i gospodo,

Na početku želim da zahvalim potpredsednici Vlade Hrvatske i ministarki Pejčinović-Burić i generalnom sekretaru Centralno-evropske inicijative ambasadoru di Vijetriju na izrazitom gostoprimstvu i izvrsnoj organizaciji Godišnjeg sastanka ministara inostranih poslova država članica Centralno-evropske inicijative.

Zadovoljstvo mi je što danas imam priliku da učestvujem u razmeni mišljenja o povezivanju unutar šireg evropskog regiona, iskustvima i izazovima evropskih integracija i naporima koje treba zajednički da uložimo u smislu održanja stabilnosti regiona.

Republika Srbija, usudiću se da kažem, tokom čitave poslednje decenije ne pravi razlike u prioritetnim ciljevima koji se odnose na unutrašnje reforme, evropske integracije i regionalnu saradnju.
Politika proširenja EU, uvereni smo, predstavlja jedan od najvažnijih instrumenata Unije, ne samo u stabilizaciji regiona i pomoći postizanju ekonomskog prosperiteta, već i postizanju stabilnosti i bezbednosti Unije kao celine, što je, nadam se, nedvosmisleno potvrđeno još jedanput na nedavno okončanom Samitu u Sofiji činjenicom da je punopravno članstvo u EU jedina strateška opcija za partnere na Zapadnom Balkanu. Srbija se pokazala kao ravnopravan i pouzdan partner EU u prethodnim godinama i zadovoljni smo što je to prepoznato, imajući u vidu značajnu političku posvećenost koja je u to uložena.

Uprkos evidentnim izazovima sa kojima se EU na političkom i ekonomskom planu danas suočava, uvereni smo da je jasna perspektiva članstva u EU bila i ostala glavni pokretački faktor niza reformskih aktivnosti i pozitivnog razvoja u regionu. Republika Srbija je posvećena procesu pristupanja EU, u okviru kojeg je do sada otvorila dvanaest pregovaračkih poglavlja. Cilj nam je da otvorimo što više poglavlja za koja smo spremni u što kraćem vremenu, kako bi celokupan državni aparat moga da bude usredsređen ka ključnom i jedinstvenom cilju – punopravnom članstvu u EU.

Nama, kao i ostalima na Zapadnom Balkanu, od neprocenjive je važnosti da se proces integracija, koji je prvenstveno proces dugih i teških reformi, nastavi nesmetano, uz očekivanje da će nedvosmislena podrška i razumevanje dolaziti od svih članica EU. Napredak svakog od nas pojedinačno u procesu EU integracije ima pozitivan efekat i na ostale u regionu.

Dame i gospodo,

Zalažući se za stabilnost u regionu, svi mi zapravo radimo na održivosti i napretku naših ekonomija.
Srbija je ostvarila značajne pozitivne rezultate u prethodnoj godini. Uz projekciju rasta od preko 4% moja zemlja beleži i treći uzastopni budzetski suficit, dok je javni dug smanjen na ispod 58%, što je, podsetiću vas, uslov predviđen Ugovorom u Mastrihtu. Stopa nezaposlenosti je smanjena sa gotovo 26 posto na današnjih 13, a nezaposlenost među mladima sa 51 na 33 procenata. Svi se u regionu suočavamo sa „odlivom mozgova", ali očekivani ekonomski rast za naredni period i planirane strane investicije, stvoriće, možemo biti sigurni, i mogućnosti za zapošljavanje, naročito mladih.

Sa druge strane, govoriti o održivoj stabilnosti nemoguće je bez prepoznavanja zajedničkih interesa i pune podrške regionalnoj saradnji, koja je, kako sam već napomenuo, jedan od ravnopravnih stubova naše spoljne politike. U pružanju doprinosa jačanju regionalne saradnje, Republika Srbija posebnu pažnju pridaje aktivnostima u okviru tzv. ,,Berlinskog procesa". Srbija podržava primenu regionalnih projekata, zajednički usaglašenih na prošlogodišnjem Samitu o Zapadnom Balkanu u Trstu, posebno kada je reč o infrastrukturnim projektima, ulaganjima u mlade, kao i usaglašavanje eventualno novih zajedničkih projekata u drugim oblastima, koji bi doveli do boljitka života u regionu i pre formalnog članstva u EU. Takođe se najozbiljnije pripremamo za predstojeći Samit u Londonu, koji će pored već uhodanih tema, pokrenuti i pitanje bezbednosti, te veću regionalnu povezanost u tom smislu.

Kada govorimo o stabilnosti, ne možemo a da se ne osvrnemo na neke događaje i procese na međunarodnom planu koji donose nove izazove za širi evropski region, ali pogađaju i svakog našeg građanina. Napuštanje multilateralizma, sukobi na granicama Evrope, jačanje desničarskih pokreta, populizma i opšta radikalizacija i banalizacija političke scene, terorizam koji i dalje opstaje i pored poraza tzv. „Islamske države", migracije, izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU, samo su neke od opomena koje podsećaju na neophodnost da Evropa i Evropska unija jačaju i ujedinjuju se, kako bi ostvarile zajedničke interese na kontinentu i prema spoljnom svetu. Što se tiče migracija, moramo biti svesni krize koja se ponavlja, svakako ne u istom obimu, niti istog intenziteta, ali sa novim talasima, rutama i izazovima. Čak i ako ne utiče ponovo na Srbiju direktno, spremni smo da nastavimo sa konstruktivnom saradnjom i da radimo zajedno sa svima vama u rešavanju ovog zajedničkog problema.

Dame i gospodo,

Možemo slobodno reći da CEI predstavlja „most" između zemalja članica Evropske unije i onih zemalja kandidata i aspiranata koje svoje članstvo u Evropskoj uniji još uvek nisu ostvarile. Pripadnost ovoj regionalnoj inicijativi, koja predstavlja okvir za unapređenje regionalne saradnje i bržu evropsku integraciju, za Srbiju je veoma značajno, naročito u svetlu pregovora o pristupanju EU.
CEI je, takođe, kao jedna od najstarijih regionalnih inicijativa na evropskom kontinentu koja danas okuplja 18 država, inicijativa koja svojim iskustvom i ugledom koji uživa može ostvariti značajnu dodatnu vrednost u procesu povezivanja evropskih makro regiona. U tom smislu, sa zadovoljstvom mogu da konstatujem značaj napora koji se na ovom polju ulaže.
Bez obzira na druge formate i organizacije, CEI je uspela da ostane aktuelna. Srbija i njene institucije, na lokalnom nivou, univerziteti, NVO sektor, prepoznali su u punom obimu kapacitete fondova i poziva za saradnju koji dolaze iz CEI. Potvrda velikog interesa Srbije leži u činjenici i da je, na upravo završenom pozivu CEI za program aktivnosti za saradnju, Srbija dostavila najviše projektnih predloga (21).

Dragi prijatelji,

Dozvolite mi da izrazim žaljenje poslednjom odlukom Austrije. Poštujući svakako i ne ulazeći u razloge koji su Vladu u Beču opredelili u tom smislu, želeo bih da ukažem na veliki doprinos Austrije, u samoj Inicijativi, ali i šire, dugogodišnjim poznavanjem i iskrenom podrškom koju je, zajedno sa Italijom, uvek iskazivala našem regionu. Nadam se da će, kada se steknu uslovi za to, biti snage i interesa da se ova odluka možda i revidira.

Dame i gospodo,

Želeo bih na kraju da pohvalim napore koje ulaže Republika Hrvatska, kao trenutni predsedavajući CEI, i da vam poželim puno sreće i uspeha u periodu koji sledi, kao predsedavajućem ovom regionalnom inicijativom.

Hvala."

29. Mart 2018.

Ambasador M. Nikolić sa saradnicima, danas je posetila reprezentaciju Srbije, koja učestvuje na juniorskom svetskom prvenstvu u hokeju na ledu (U18). U neformalnom druženju sa mladim sportistima i članovima stručnog štaba, razgovaralo se o aktuelnom takmičenju, sportskim planovima i organizacionim aspektima prvenstva. Sutra je na programu utakmica za treće mesto, a protivnik našim mladim hokejašima, biće reprezentacija NR Kine.
 

27. februar 2018.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, g-din Mladen Šarčević, razgovarao  je, 27. februara 2018. godine, u Zagrebu sa ministarkom nauke i obrazovanja Republike Hrvatske, g-đom Blaženkom Divjak.

15. februar 2018.

Ambasador R.Srbije u R.Hrvatskoj, NJ.E. Mira Nikolić, na Dan državnosti Republike Srbije, 15. februara o.g., nastavila je akciju donacije tablet uređaja „Nikola Tesla“ đacima u R.Hrvatskoj. Ovoga puta, pažnja je bila usmerena na severnu Dalmaciju, pa je ambasador najboljim učenicima bogoslovije pri manastiru Krka, kao i u Opštini Ervenik, donirala novu količinu ovih vrednih poklona.

14. februar 2018.

U Muzeju „Mimara“, u Zagrebu, 14. februara o.g. održan je svečani prijem povodom proslave Dana državnosti i Dana Vojske Republike Srbije.

12-13. februar 2018.

Prilikom ove zvanične posete Republici Hrvatskoj, predsednik Republike Srbije imao je priliku, pored tête-à-tête susreta dva predsednika, te bilateralnog sastanka delegacije dve države u Kabinetu predsednice Republike Hrvatske, i da se susretne sa predsednikom Vlade Republike Hrvatske, Andrejom Plenkovićem, kao i sa predsednikom Hrvatskog sabora, Gordanom Jandrokovićem, koji je pozdravio inicijativu da poseti Republiku Srbiju. Oba sastanka, kako sa predsednikom Vlade R.Hrvatske, tako i sa predsednikom Hrvatskog sabora, pružila su priliku za razmatranje svih otvorenih pitanja u bilateralnim odnosima dve države, te dogovoren nastavak i unapređenje dijaloga o nekim ključnim pitanjima.

27. januar 2018.

Dan Svetog Save, 27. januar, svečano je proslavljen širom Hrvatske, u organizaciji srpskih manjinskih institucija, kao i Srpske pravoslavne crkve. U Osnovnoj školi “Nikola Andrić”, u Vukovaru, gošća na proslavi Savindana bila je NJ.E. ambasador R.Srbije u R.Hrvatskoj, gospođa Mira Nikolić. Ambasador Srbije je, tom prilikom, pripremila iznenađenje za decu - donaciju tablet uređaja „Nikola Tesla“.

20. januar 2018.

Ambasador R.Srbije u R.Hrvatskoj, Nj.E. gospođa Mira Nikolić, zajedno sa svojim saradnicima, imala je posebnu čast da ugosti tim, trenere i saradnike Rukometne reprezentacije Republike Srbije - "Orlove", kao i delegacijiju Rukometnog saveza Republike Srbije, koji su učestvovali na Evropskom prvenstvu u rukometu - EURO2018, u R.Hrvatskoj. Tim Republike Srbije zauzeo je 12. mesto u konačnom plasmanu, što je najbolji rezultat od Evropskog prvenstva u Beogradu 2012. godine.

11-14. januar 2018.

Delegacija srpske strane Međuvladinog mešovitog odbora za manjine (MMO), u sastavu: Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i kopredsedavajući MMO, Gordana Govedarica, kosekretar MMO iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Nikolina Milatović Popović, v.d. pomoćnika direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova, boravila je u poseti R.Hrvatskoj, od 11. do 14. januara 2018. godine, u cilju pripreme održavanja 07. sednice MMO za zaštitu manjina između dve države.

3. decembar 2017.

Ambasada R.Srbije u R.Hrvatskoj učestvovala je na tradicionalnom, 24. Diplomatskom humanitarnom bazaru, koji je 03. decembra 2017. godine održan u Zagrebu. Zahvaljujući ljubaznosti nekih od uspešnih kompanija iz R.Srbije, kao što su Trikotaža "IVKO", Vinarija "Radovanović", "Carnex" i "Zlatiborac", Ambasada R.Srbije je, i ove godine, učestvovala u prikupljanju sredstava u humanitarne svrhe. Izdavačko preduzeće Srpskog kulturnog društva "Prosvjeta", iz R.Hrvatske, doniralo je brojna reprezentativna izdanja najboljih srpskih pisaca, a Hor "Zbor", istoimenog srpskog kulturnog društva iz R.Hrvatske, svojim izvođenjem izvornih srpskih pesama, predstavio je, na ovom događaju, muzičko kulturno stvaralaštvo Srbije.

11. novembar 2017.

U Hrvatskom muzičkom zavodu, 11. novembra 2017. godine, u svečanoj atmosferi i uz bogat kulturno-umetnički program, obeležena je 120. godišnjica postojanja i rada Srpskog privrednog društva "Privrednik". Ambasador R.Srbije u R.Hrvatskoj, Nj.E. gospođa Mira Nikolić, obratila se prisutnima, čestitavši jubilej.

11. novembar 2017.

Na zagrebačkom groblju Mirogoj, na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembra 2017. godine, ambasador R.Srbije u R.Hrvatskoj, Nj.E. gospođa Mira Nikolić je, sa saradnicima iz Ambasade, kao i sa predstavnicima srpske zajednice u R.Hrvatskoj, poslanikom Hrvatskog sabora, gospodinom Borisom Miloševićem, predstavnicima Srpskog narodnog veća, gospodom Sašom Miloševićem i Stankom Janjićem, kao i sa predsednikom Srpskog privrednog društva "Privrednik", gospodinom Nikolom Lunićem, odala poštu postradalim sunarodnicima u Prvom svetskom ratu, prisećajući se, u prigodnom govoru, njihove žrtve i doprinosa u uspostavljanju mira.

3-4. novembar 2017.

U dva grada u R.Hrvatskoj, Zagrebu i Krnjaku, 03. i 04. novembra 2017. godine, gostovala je predstava Dečijeg kulturnog centra iz Beograda - "Marko Kraljević - od predanja do repovanja", zahvaljujući pomoći Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova R.Srbije, Grada Beograda, Mitropolije zagrebačko-ljubljanske Srpske pravoslavne crkve, Srpskog narodnog veća i Opštine Krnjak.

6. avgust 2017.

Ambasador R.Srbije u R. Hrvatskoj, NJ.E. gospođa Mira Nikolić prisustvovala je, 6. avgusta 2017. godine, a na poziv Srpskog narodnog vijeća, komemoraciji ubijenim civilima srpske nacionalnosti, tokom operacije „Oluja“, u mestu Uzdolje, kod Knina - Milici, Jandriji, Krstanu i Savi Šare, Janji, Stevanu i Đurđiji Berić, i Milošu Ćosiću.

Komemoraciji su prisustvovali i predstavnik Vlade R. Srbije, Ljubomir Marić, predstavnici Centra za suočavanje sa prošlošću Documenta i Udruženja „Protiv zaborava“, kao i zamenici gradonačelnika Knina i Skradina, načelnici i zamenici načelnika opština Biskupija, Ervenik i Kistanje. Parastos stradalima održali su sveštenici Eparhije dalmatinske.
 

5. avgust 2017.

Povodom 22. godišnjice vojno-policijske operacije „Oluja“, Srpsko narodno vijeće je, 5. avgusta 2017. godine, organizovalo čitanje desete Izjave sećanja, u svim županijskim i gradskim većima srpske nacionalne manjine u R.Hrvatskoj. Komemoraciji i čitanju Izjave sećanja, u Veću srpske nacionalne manjine Grada Zagreba prisustvovala je i ambasador R.Srbije u R.Hrvatskoj, NJ.E. gospođa Mira Nikolić.

29. jul 2017.

Ministar savetnik u Ambasadi Republike Srbije u Republici Hrvatskoj, gospodin Davor Trkulja prisustvovao je obeležavanju Dana ustanka naroda Hrvatske u Srbu, koje je održano 29. jula 2017. godine, u organizaciji Srpskog narodnog vijeća i Saveza antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske.

21. jul 2017.

U Ambasadi Republike Srbije u Zagrebu 21. jula 2017. izvršena je primopredaja dužnosti izaslanika odbrane, između pukovnika Ivana Vulića i potpukovnika Dejana Đorđevića. Tim povodom, upriličen je svečani prijem kome su prisustvovali predstavnici Ministarstva odbrane i Oružanih snaga Republike Hrvatske, diplomatskog i vojnodiplomatskog kora u Republici Hrvatskoj.

31. jun – 01. jul 2017.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić boravio je, u delegaciji predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, u Dubrovniku, 31. juna i 01. jula 2017. godine, gde je učestvovao na sastanku ministara spoljnih poslova Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi i na Dubrovnik forumu. Sastanci Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi u Dubrovniku označili su završetak jednogodišnjeg hrvatskog predsedavanja, a naredni predsedavajući Procesu saradnje u jugoistočnoj Evropi je Republika Slovenija.

24. jun 2017.

Ambasador R.Srbije u R.Hrvatskoj, NJ.E. gospođa Mira Nikolić prisustvovala je, na poziv Srpskog narodnog vijeća, Koordinacije jevrejskih opština R.Hrvatske, Eparhije gornjo-karlovačke i Saveza antifašističkih boraca i antifašista R.Hrvatske, obeležavanju Dana sećanja na Jadovno 1941. godine. Komemoracija je održana 24. juna 2017. godine, kod centralnog spomenika u Jadovnu.

22. april 2017.

Ambasador Republike Srbije u Republici Hrvatskoj, NJ.E. Mira Nikolić, prisustvovala je obeležavanju Dana proboja logoraša iz ustaškog logora Jasenovac, na poziv Srpskog narodnog vijeća i Saveza antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske. Komemoracija je održana 22. aprila 2017. godine, u Spomen-području Jasenovac.

15. februar 2017.

U organizaciji Ambasade Republike Srbije, 15. februara 2017. godine, u Zagrebu, održana je svečana proslava Dana državnosti Republike Srbije.

13. februar 2017.

Ambasador Republike Srbije Nj.E. gospođa Mira Nikolić susrela se sa predsednikom Odbora za spoljne poslove Hrvatskog sabora, gospodinom Mirom Kovačem, 13. februara 2017. godine, u okviru kurtoaznih susreta sa hrvatskim zvaničnicima.

Dvoje zvaničnika razgovaralo je o bilateralnim odnosima dve zemlje, međuparlamentarnoj saradnji, te situaciji u regionu, uz poseban ostvrt na očuvanje stabilnosti Bosne i Hercegovine, te pružanju podrške i pomoći Srbije i Hrvatske ovoj susednoj zemlji u suočavanju sa izazovima, kako na političkom nivou, tako i u sferi bezbednosti.

12. februar 2017.

Ministar savetnik Davor Trkulja i Slaviša Nikolić, suprug ambasadorke Republike Srbije u Republici Hrvatskoj, posetili su manastir Krka, gde su prisustvovali proslavi manastirske slave "Tri Jerarha".

2. februar 2017.

Ambasador R.Srbije NJ.E. gospođa Mira Nikolić sastala se sa potpredsednikom Vlade i ministrom odbrane R.Hrvatske Damirom Krstičevićem 02. februara 2017. godine, u okviru kurtoaznih susreta sa predstavnicima Vlade R.Hrvatske.

04. decembar 2016.

Na Velesajmu, u Zagrebu, održan je tradicionalni, 23. po redu, Božićni bazar, u organizaciji Međunarodnog kluba žena, 04. decembra 2016. godine. Na ovogodišnjem Božićnom bazaru, pod pokrovitljstvom predsednika Republike Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović, bilo je predstavljeno oko pedeset ambasada, akreditovanih u Republici Hrvatskoj, a manifestaciju je svečano otvorio gradonačelnik Zagreba Milan Bandić. Sva prikupljena sredstva od prodaje nacionalnih proizvoda, koje su ambasade predstavile u okviru svojih štandova, bila su namenjena Dečijem vrtiću „Vladimir Nazor“ i Muzičkoj školi „Bruno Bjelinski“ iz Daruvara.

26. novembar 2016.

Ambasador Srbije u Republici Hrvatskoj Nj.E. gospođa Mira Nikolić prisustvovala je jubilarnoj 10. Večeri nacionalnih manjina u Bjelovaru, Bjelogorsko-bilovarska županija, koja je ove godine održana pod pokroviteljstvom grada Bjelovara, uz podršku Saveta za nacionalne manjine Republike Hrvatske. Izvođenje programa organizovalo je Kulturno-umetničko društvo Češka obec Bjelovar.

25. novembar 2016.

Ambasador Republike Srbije Nj.E. gospođa Mira Nikolić imala je sastanak sa ministrom pravosuđa Republike Hrvatske gospodinom Antom Šprljom, u sklopu kurtoaznih susreta sa članovima nove Vlade Republike Hrvatske, u petak, 25. novembra 2016. godine.

21. novembar 2016.

Ambasador Republike Srbije u Republici Hrvatskoj Mira Nikolić boravila je 21. novembra 2016. godine u poseti manastiru Krki, gde je prisustvovala proslavi manastirske slave Svetog Arhangela Mihaila.

15. novembar 2016.

Ambasador Republike Srbije Nj.E. gospođa Mira Nikolić imala je sastanak sa ministrom nauke i obrazovanja Republike Hrvatske prof. dr Pavom Barišićem, 15. novembra 2016. godine, u sklopu kurtoaznih susreta sa predstavnicima nove Vlade Republike Hrvatske.

11. novembar 2016.

Ambasador Republike Srbije u Republici Hrvatskoj NJ.E. gospođa Mira Nikolić boravila je 10. i 11. novembra 2016. godine u poseti Dubrovačko-neretvanskoj županiji. Tom prilikom, ambasador Nikolić imala je kurtoazne susrete sa županom Dubrovačko-neretvanske županije gospodinom Nikolom Dobroslavićem, sa gradonačelnikom Dubrovnika gospodinom Vlahom Andrušićem, kao i sa predsednikom Srpskog narodnog vijeća Dubrovačko-neretvanske županije gospodinom Miloradom Vukanovićem.

11. novembar 2016. u 11:00 časova

Delegacija Ambasade Republike Srbije u Zagrebu položila je lovorov venac na Spomen kapelu Svetog Petra i Pavla, posvećenu stradalima u Prvom svetskom ratu, na groblju Mirogoj u Zagrebu. Obeležavanju Dana primirja i izražavanju pijeteta prema stradalim sunarodnicima, prisustvovali su i predstavnici Srpskog narodnog vijeća, predstavnici SKD „Prosvjeta“, SPD „Privrednik“ i nedeljnika „Novosti“. Parastos je služen od strane sveštenika SPC.

8. novembar 2016.

Republika Srbija bila je predstavljena na 39. Interliber-u, međunarodnom sajmu knjiga u Zagrebu, održanom od 08. do 13. novembra 2016. godine. Privredna komora Srbije bila je izvršni organizator učešća izdavača i pisaca iz Republike Srbije, u ime Ministarstva kulture i inofrmisanja Republike Srbije.

3. avgusta 2016.

U prostorijama Srpskog narodnog veća u Zagrebu, 3. avgusta 2016. godina pročitana je Izjava sećanja koja se čita već devet godina za redom. Čitanju izjave sećanja prisustvovali su predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac, mitropolit zagrebačko-ljubljanski gospodin Porfirije, ambasador Mira Nikolić, kao i drugi predstavnici nevladinog sektora.

Prisećajući se dešavanja iz avgusta 1995. godine, prisutni su se složili da je neophodno raditi na jačanju kulture tolerancije i mira, kao i sećanju na sve žrtve stradanja.

Ambasada Republike Srbije u Zagrebu ima tužnu dužnost da obavesti da su službenici Ambasade Republike Srbije u Tripoliju gospođa Slađana Stanković i gospodin Jovica Stepić koji su kidnapovani u novembru 2015. godine u Libiji, poginuli 19. februara 2016. godine prilikom američkog vazdušnog napada na bazu terorista u gradu Sabrata u Libiji.

U Ambasadi Republike Srbije u Zagrebu, ulica Pantovčak broj 245, biće otvorena Knjiga žalosti u ponedeljak 22. februara 2016. godine i utorak 23. februara 2016. godine, u terminu od 12,00 do 15,00 časova.

15. februar 2016.

Uz prisustvo velikog broja visokih zvanica iz Republike Hrvatske, Ambasada Republike Srbije u Zagrebu priredila je svečani prijem, kojim je obeležen Dan državnosti Republike Srbije i Dan Vojske Srbije. Prijemu je prisustvovalo oko 200 zvanica.

25. novembar 2015.

Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić boravio je 25. novembra 2015. godine u Zagrebu, povodom učešća na vanrednom sastanku šefova delegacija učesnika Procesa „Brdo-Brioni“, na poziv domaćina - predsednice Republike Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović i predsednika Republike Slovenije Boruta Pahora.

foto: www.predsjednica.hr

10-11. mart 2015.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić boravio je u zvaničnoj poseti Zagrebu 10. i 11. marta 2015. godine.